Odluka Ustavnog suda o povredi više prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Neizvršenje sudske odluke protiv dužnika u većinskom državnom vlasništvu i proizvoljno odbijanje prigovora radi ubrzanja postupka predstavljaju povrede Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. T . iz Bosilegrada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. T . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I. 19/19 od 26. februara 2019. godine i rešenjem Višeg suda u Vranju Rž g. 95/19 od 25. marta 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4 I. 19/19 od 26. februara 2019. godine i rešenje Višeg suda u Vranju Rž g. 95/19 od 25. marta 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba M. T . i utvrđuje se da su joj povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu , iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1388/16.

4. Utvrđuje se pravo M. T . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na su đenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1388/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo M. T . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1388/16 od 26. aprila 2016 . godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odbacuje se zahtev M. T . za naknadu materijalne štete na ime troškova postupka po prigovoru radi ubrzavanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju u predmetu R4 I. 19/19.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . T . iz Bosilegrada je , 30. aprila 2019. godine, preko punomoćnika D. D , advokata iz Bosilegrada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u tački 1. izreke , zbog povrede načela i prava iz člana 18, člana 22. stav 1, člana 32. stav 1, člana 36. i čl ana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede istih ustavnih načela i prava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1388/16.

Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava iz člana 6. stav 1. i člana 13. E vropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, koje Sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi ističe: da se u konkretnom slučaju radi o potraživanju iz radnog odnosa kod poslodavca koji je privredno društvo sa većinskim državnim kapitalom; da prvostepeni sud nije preduzeo nijednu delotvornu procesnu radnju radi sprovođenja izvršenja ; da je njen prigovor radi ubrzavanja osporenog izvršnog postupka odbijen bez adekvatnog obrazloženja ; da u konkretnom slučaju nisu primenjeni kriterijumi E vropskog suda za ljudska prava, koje u svojoj praksi primenjuje i U stavni sud, za ocenu razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi da su podnositeljki osporenim rešenjima i u predmetnom izvršnom postupku povređena označena ustavna načela i prava, te da joj utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra i materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1388/16 od 26. aprila 2016. godine , kao i troškova zastupanja od strane advokata u postupku po prigovoru radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 25. aprila 2016. godine Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HK „J.“ AD Vranje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Bosilegradu P1. 442/11 od 27. aprila 2012. godine, radi naplate novčanog potraživanja iz radnog o dnosa. Osnovni sud u Vranju je 26. aprila 2016. godine doneo rešenje I. 1388/16, kojim je usvojio predlog za izvršenje. Zaključkom Osnovnog suda u Vranju I. 1388/16 od 16. marta 2017 . godine, usvojen je predlog izvršnog poverioca da se promeni sredstvo izvršenja, te da se naplata navedenog potraživanja izvrši popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 17. januara 2019. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1388/16.

Osnovni sud u Vranju je 26. februara 2019. godine doneo osporeno rešenje R4 I. 19/19, kojim je odbio kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 1388/16. U obrazloženju osporenog rešenja je konstatovano da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju I. 1388/16 od 30. januara 2019. godine određen prekid navedenog izvršnog postupka do pravnosnažnog okončanja stečajnog postupka koji se vodi nad izvršnim dužnikom u predmetu Privr ednog suda u Leskovcu St. 20/17.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Vranju je osporenim rešenjem Rž g. 95/19 od 25. marta 2019. godine istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbama Ustava propisano je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1. ).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ispitujući ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju osporena rešenja , Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) , dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

U vezi sa osnovanošću navoda podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da je osporeni izvršni postupak u trenutku kada je podnet predlog radi ubrzavanja osporenog postupka trajao već dve godine i devet meseci , Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima proizvoljno primenjeno mer odavno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe .

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i utvrdio da je osporenim rešenjima podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja , odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi p rava na suđenje u razumnom roku.

Kako je Ustavni sud poništio rešenja doneta po prigovoru radi ubrzavanja osporenog izvršnog postupka, to je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u delu kojim se ističe povreda drugih ustavnih načela i prava u odnosu na osporena rešenja.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1388/16, Ustavni sud je, takođe, pošao od prakse Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, a imajući u vidu da je osporeni izvršni postupak koji je vođen nad preduzećem sa većinskim državnim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao dve godine i devet meseci , pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnositeljke iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1388/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da joj je u osporenom izvršnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Vranju da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koje potiče iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa većinskim državnim kapitalom, istovremeno predstavlja i povredu prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1388/16 povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavn e žalb e zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1388/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. dec embra 2020. godine i Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1388/16 od 26 . aprila 2016. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika HK „J.“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

Budući da je utvrdio da su podnositeljki ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, te da joj je dosudio naknadu nemate rijalne i materijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u delu kojim je istaknuta povreda drugih ustavnih načela i prava u predmetnom izvršnom postupku.

11. U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koje je podnositeljka ustavne žalbe imala u postupku po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ovaj zahtev odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 6. izreke.

12. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47 . stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi više prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti