Odbijanje ustavne žalbe P. K. zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu P. K. na rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su navedeni razlozi o opasnosti od ponavljanja krivičnog dela narkotika utemeljeni i ustavnopravno prihvatljivi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi P. K. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba P. K. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 38/20 – Kv. Po.1. 101/21 od 24. februara 2021. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 35/21 od 11. marta 2021. godine, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. K. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 9. aprila 2021. godine, preko punomoćnika Z. D. N, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 38/20 – Kv. Po.1. 101/21 od 24. februara 2021. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 35/21 od 11. marta 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 27. st. 1. i 3, člana 30. stav 1, člana 31. st. 1. i 2, člana 32. stav 1, člana 34. stav 3. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se prava garantovana označenim odredbama Evropske konvencije suštinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen pritvor, a da rešenja ne sadrže osnovne razloge o tome zašto je produžen;

- da „prema odredbama našeg zakonodavstva, maloletničke osude ne ulaze u izveštaj iz kaznene evidencije, podaci o ovim osudama se čuvaju odvojeno i ne smeju se nikome dati, a „kažnjavan po zakonu o sudovima“ nikako nije okolnost koja se može uzeti u obzir uopšte, a posebno ne kao osobita okolnost u smislu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, naročito imajući u vidu da je u pitanju osuda od pre 15 godina koja sigurno ne ukazuje na sklonost ka vršenju krivičnih dela. U spisu se ta presuda kojom je podnosilac ranije osuđivan ne nalazi (presuda je jedini relevantan podatak o ranijoj osuđivanosti), niti se iz ovog izveštaja može utvrditi da li su presude priznate i da li su dela kažnjiva i po domaćem zakonodavstvu niti se zna da li su ove osude brisane u Republici Italiji pa se podnosilac ima smatrati neosuđivanim. Nijedan navod iz obrazloženja prvostepenog rešenja se ne može smatrati „osobitom okolnošću“ koja bi opravdala produženje pritvora podnosiocu. Prvo, sve okolnosti pobrojane u osporenim rešenjima se odnose na radnju izvršenja krivičnog dela koje se podnosiocu stavlja na teret (…) u pobijanim rešenjima, sud navodi samo jednu „osobitu“ okolnost – „da su organizator, kao i više pripadnika ove organizovane kriminalne grupe ranije osuđivani“ (…) dakle, po svim merilima sudske prakse ta ranija presuda koja nije ni združena spisima predmeta, nije podobna da predstavlja „osobitu okolnost“ koja opravdava produženje pritvora po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku“;

- da je okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, povređena pretpostavka nevinosti;

- da u „osporenim rešenjima nisu navedene činjenice iz kojih se može zaključiti da je pritvor neophodan radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, odnosno nema razloga koji ukazuju da se ova svrha pritvora ne može ostvariti blažom merom“;

- da postupajući sudovi nisu uzeli u obzir predlog za zamenu pritvora blažom merom iz člana 208. Zakonika o krivičnom postupku od 18. marta 2020. godine. O predlogu nema nikakve reči u osporenim rešenjima;

- da konstatacija poput „kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe sprečeno akcijom policije i hapšenjem okrivljenih“ predstavlja povredu prava iz člana 34. stav 3. Ustava;

- da su žalbeni navodi podnosioca u osporenom rešenju Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 35/21 od 11. marta 2021. godine ostali neobrazloženi, te se žalba u konkretnom slučaju pokazala kao nedelotvorni pravni lek;

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, da naloži otklanjanje utvrđenih povreda, kao i da dosudi traženu naknadu materijalne i nematerijalne štete. Takođe, podnosilac je tražio da se Odluka Ustavnog suda objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te da mu se dosude i troškovi postupka.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine, na osnovu člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen pritvor, koji mu se računa od 14. novembra 2019. godine, kada je lišen slobode;

- da je optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal Kto. 42/20 od 5. maja 2020. godine prema okrivljenima P. K. (podnosilac ustavne žalbe) i S.M, S.H, V.B, B.J. i B.M. stavljeno na teret da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 38/20 – Kv. Po.1. 101/21 od 24. februara 2021. godine prema okrivljenima P.K. i S.H, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku produžen pritvor, a koji im po ovom rešenju može trajati najduže 60 dana;

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „krivično veće nalazi da u odnosu na okrivljene P. K. i S.H. i dalje postoje razlozi za pritvor predviđeni odredbom člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, jer postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, s obzirom da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni P. K. organizovao kriminalnu grupu čiji su članovi postali okrivljeni Z.M, V.Ž, P.Ž, P.H, S.H. V.B. B.J, B.M. i S.M. (koji je u bekstvu), a koja grupa je u dužem vremenskom periodu počev od 14. maja 2016. godine pa do 14. novembra 2019. godine neovlašćeno proizvodila i radi prodaje držala supstance koje su proglašene za opojnu drogu – Kanabis sa masenim udelom THC (tetrahidrokanabiol) većim od 0,3% radi pribavljanja finansijske koristi, pri čemu su okrivljeni preduzeli veći broj inkriminisanih radnji radi vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Prilikom pretresanja objekata u sklopu privrednog društva „J.“ d.o.o. pronađena je velika količina opojne droge i to ukupno 60.077 stabljika biljke opojne droge Kanabis, velika količina isečene biljne materije u suvom stanju za koju je utvrđeno da predstavlja opojnu drogu Kanabis i to 726.329,44 grama, pri čemu ukupna količina osušene opojne droge Kanabis koja je pronađena iznosi 1.673.310,44 grama. Osim navedenog, pretresanjem pomoćnih i podrumskih prostorija privrednog društva „J.” d.o.o. pronađena je veća količina opreme i aparata za uzgoj, navodnjavanje, održavanje adekvatne temperature, sušenje, pakovanje i vakumiranje, koja je korišćena za gajanje, sušenje i pakovanje opoje droge Kanabis. Sve navedene činjenice ukazuju na spremnost, organizovanost i tehničku opremljenost ove organizovane kriminalne grupe da uzgaja, odnosno proizvodi i na odgovarajući način meri, pakuje i skladišti veću količinu opojne droge Kanabis, odnosno da kontinuirano, u dužem vremenskom periodu preduzima veći broj radnji izvršenja krivičnog dela za koje se okrivljeni terete, pri čemu je veće imalo u vidu da je kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe sprečeno akcijom policije i hapšenjem okrivljenih. Pored navedenog veće je cenilo i okolnosti koje se tiču načina delovanja ove organizovane kriminalne grupe i postojanje opravdane sumnje da je na imanju privrednog društva „J.” d.o.o. pronađena velika količina biljaka opojne droge Kanabis sa masenim udelom THC (tetrahidrokanabinola) većim od 0,3% i to preko 60.000 komada biljaka, kao i isečene biljne materije u svežem stanju ukupne neto mase nakon sušenja u količini od preko 22 kilograma, dok se suva biljna materija za koju je utvrđeno da predstavlja opojnu drogu Kanabis nalazila u više podrumskih prostorija i u magщinima u okviru navedenog privrednog društva u količini većoj od 726 kilograma, kao u pomoćnom objektu restorana „J." gde je opojna droga oduzeta od okrivljenog Z.M. i u šupi pored porodične kuće okrivljenog S.H. Pored navedenih okojšosti veće je cenilo i činjenice koje se tiču ranije osuđivanosti organizator i pripadnika ove organizovane kriminalnalne grupe, imajući u vidu da je okrivljeni P. K. prema izveštaju iz Kaznene evidencije Savezne Republike Nemačke kažnjavan po Zakonu o sudovima za maloletnike osuđen presudom Suda u gradu Leče, Galatina, Italija (Z1200) br.000567/2005 od 07. februara 2005. godine zbog krivičnog dela nedozvoljeno posedovanje oružja i municije iz italijanskog KZ na osam meseci kazne zatvora druge vrste i 300 evra novčane kazne, dok je okrivljeni S.H. osuđivan više puta i to: presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 78/08 od 8. marta 2010. godine, zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stava 1. Krivičnog zakonika u produženom trajanju, u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, kojom mu je izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 6 meseci i rokom proveravanja od 2 godine, koja uslovna osuda je opozvana presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 1121/10 od 08. marta 2012. godine i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od 6 meseci; presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 24560/10 od 15. decembra 2012. godine zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika kada je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci nakon čega mu je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv. 248/14 1. jula 2014. godine izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 2 godine i 11 meseci; presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 1121/10 od 08. marta 2012. godine, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u saizvršilaštvu u vezi člana 33. Krivičnog zakonika kojom mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseca, a prilikom izricanja ove kazne uzeta je kao utvrđena kazna zatvora izrečena presudom K. 78/08. Ovakva ranija osuđivanost okriv^jljenih prema oceni veća nesumnjivo ukazuje na sklonost okrivljenih ka vršenju krivičnih dela, naročito u slučaju okrivljenog S.H. koji je višestruki povratnik. Navedene činjenice, kao i upornost koju su okrivljenu ispoljili preduzimanjem većeg broja radnji izvršenja krivičnog dela za koje se terete, a posebno organizator ove organizovane krivinalne grupe, prema oceni veća nesumnjivo ukazuju na realnu opasnost da će okrivljeni P. K. i S.H. u kratkom vremenskom periodu, ukoliko se nađu na slobodi ponoviti krivično delo, što predstavlja razloge propisane odredbom člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP zbog kojih im je neophodno produžiti pritvor. Veće je pritom vodilo računa o pravu okrivljenih na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, te da pritvor, kao procesna mera, zadire u jedno od najosnovnijih ljudskih prava - pravo na slobodu, iz kojih razloga je dodatno analiziralo i cenilo opravdanosta razloga za primenu ove mere, naročito imajući u vidu fazu u kojoj se ovaj postupak nalazi, odnosno da su svi okrivljeni izneli odbrane i da predstoji dalji dokazni postupak, kao i ukupnu dužinu trajanja predmetnog postupka, te posebno obavezu da se u pritvorskim predmetima postupa sa naročitom hitnošću, kao i odredbu člana 189. stav 1. 3KP kojom je propisano da će organ postupka voditi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom. Takođe, odredbom člana 210. 3KP propisana je obaveza suda da se trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme i da u toku celog postupka pritvor ukine čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen, te da pritvor predstavlja meru obezbeđenja prisustva okrivljenih u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pa je veće ocenilo da se u konkretnom slučaju svrha zbog koje se predmetna mera primenjuje — nesmetano vođenje krivičnog postupka, za sada, ne može oёtvariti blažom merom, s obzirom da nije došlo do promene bitnih činjenica, niti su se pojavile nove okolnosti koje bi na takvu mogućnost ukazivale“.

- da su osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 35/21 od 11. marta 2021. godine odbijena kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih S.H. i podnosioca ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 38/20 – Kv. Po.1. 101/21 od 24. februara 2021. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „iz spisa predmeta proizilazi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni P. K. organizovao organizovanu kriminalnu grupu, čiji su članovi postali okrivljeni Z.M, Z.Ž, P.Ž, P.H, S.H, V.B, B.J, B.M. i S.M. (koji se nalazi u bekstvu), a koja grupa je u dužem vremenskom periodu, počev od 14. maja 2016. godine pa do 14. novembra 2019. godine neovlašćeno proizvodila i radi prodaje držala supstance koje su proglašene za opojnu drogu — kanabis, sa masenim udelom THC većom od 0,3%, radi pribavlja a finansijske koristi, pri čemu su okrivljeni preduzeli veći broj inkriminisanih radnji radi vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavnjanje u prome opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Pri tome, prilikom pretresanja objekata u sklopu privrednog društva „J.” d.o.o. pronađena je velika ličina opojne droge, i to ukupno 60.077 stabljika biljke opojne droge kanabis, velika količina isečene biljne materije u suvom stanju, za koju je utvrđeno da predstavlja opojnu drogu kanabis, i to 726.329,44 grama, pri čemu ukupna količina osušene opojne drog kanabis, koja je pronađena, iznosi 1.673.310,44 grama. Osim toga, pretresanjem pomoćnih i podrumskih prostorija privrednog društva „J.” d.o.o. pronađena je veća količina opreme i aparata za uzgoj, navodnjavanje, održavanje adekvagne temperature, sušenje, pakovanje i vakumiranje, koja je korišćena za gajenje, sušenje i pakovanje opojne droge kanabis. Prema pravilnom zaključku prvostepenog suda, sve navedene činjenice ukazuju na spremnost, organizovanost i tehničku opremljenost predmetne organizovane kriminalne grupe da uzgaja, odnosno proizvodi i na odgovarajući način meri, pakuje i skladišti veću količinu opojne droge kanabis, odnosno da kontinuirano, u dužem vremenskom periodu, preduzima veći broj radnji izvršenja krivičnog dela za koje se okrivljeni terete, pri čemu je prvostepeni sud pravilno imao u vidu da je kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe sprečeno akcijom policije i hapšenjem okrivljenih. Takođe, prvostepeni sud je pravilno cenio i okolnosti koje se tiču načina delovanja ove organizovane kriminalne trupe i postojanje opravdane sumnje da je na imanju privrednog društva „J.” d.o.o. pronađena velika količina biljaka opojne droge kanabis, i to preko 60.000 komada biljaka, kao i isečene biljne materije u svežem stanju, ukupne neto mase nakon sušenja u količini od preko 22 kilograma, dok se suva biljna materija, za koju je utvrđeno da predstavlja opojnu drogu kanabis, nalazila u više podrumskih prostorija i u magacinima u okviru navedenog privrednog društva, u količini većoj od 726 kilograma, kao i u pomoćnom objektu restorana „J.”, gde je opojna droga oduzeta od okrivljenog Z.M. i u šupi pored porodične kuće okrivljenog S.H. Nemačke, presudom suda u gradu Leče, Galatina, Italija (Z1200) br. 00O567/2005 od 07. februara 2005. godine, zbog krivičnog dela nedozvoljeno posedovanje oružja i municije iz italijanskog KZ, na osam meseci kazne zatvora druge vrste i 300 eura novčane kazne, dok je okrivljeni S.H. osuđivan više puta, i to presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 78/08 od 08. marta 2010. godine, zbog krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. KZ u produženom trajanju u vezi člana 61. KZ, kojom mu je izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 6 meseci i rokom proveravanja od 2 godine, koja uslovna osuda je opozvana presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 1121/10 od 08. marta 2012. godine i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, potom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 24560/10 od 15. decembra 2012. godine, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, nakon čega mu je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv. 248/14 od 01. jula 2014. godine izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 2 godine i 11 meseci, kao i presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 121/10 od 08. marta 2012. godine, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 u vezi člana ZZ KZ, kojom mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a prilikom izricanja ove kazne uzeta je kao utvrđena kazna zatvora izrečena presudom K. 78/08.

Imajući u vidu sve napred navedene. okolnosti i činjenice, kao i iskazanu upornost prilikom preduzimanja većeg broja radnji izvršenja krivičnog dela za koju su okrivljeni opravdano sumnjivi, to je, prema oceni veća Apelacionog suda Beogradu, Posebno odeljenje, pravilan zaključak prvostepenog suda da se, u konkretnt slučaju, radi o osobitim okolnostima koje ukazuju da će okrivljeni, svaki ponaosob ukoliko se nađu na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, usled čega je njihovo dalje zadržavanje u pritvoru, iz raloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3. 3KP, nužna i neophodna mera, u cilju nesmetanog vođenja predmetnog krivičnog postupka. Branilac okrivljenog S.H, u izjavljenoj žalbi ističe da je ovaj okrivljeni bio samo radnik u ”J.”, da nije bio na jednom radnom mestu, već je radio na mestima gde mu neposredni rukovodioci nalože, te da je na svim odeljenjima bilo vidno istaknuto da se radi o industrijskoj konoplji, kao i da su sva oprema i zasadi oduzeti, pa nema mogućnosti za ponavljanje dela. Branilac takođe ističe da okrivljeni S.H. jeste osuđivan, ali nikada za dela koja mu se u ovom krivičnom postupku stavljaju na teret, i da se radi o osudama od pre šest i više godina. Osim toga, branilac ističe i da se, u obrazloženju pobijanog rešenja, ne daju dovoljni i jasni razlozi o mogućnosti da se ista svrha može postići i blažom merom u odnosu na meru pritvora.

Branilac okrivljenog P. K, u izjavljenoj žalbi ističe da iz obrazloženja prvostepenog rešenja proizilazi da sud krši pretpostavku nevinosti, kao i da je ožalbeno rešenje zasnovano na apstraktnoj opasnosti da će okrivljeni P. K. ponoviti krivično delo u kratkom vremenskom periodu. Takođe, branilac ističe da osuđivanost okrivljenog K. u Italiji pre više od 16 godina, zbog krivičnog dela nedozvoljeno posedovanje oružja i municije, nema nikakve veze sa krivičnim delom za koje se vodi, postupak u kome je pritvor produžen, te potom branilac ukazuje na nedostatak obrazloženja zašto prema okrivljenom mera pritvora ne može biti zamenjena merom zabrane napuštanja stana.

Međutim, prema oceni veća Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, iznetim žalbenim navodima branilaca okrivljenih P. K. i S.H, ne dovodi se u sumnju zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja, u čijem obrazloženju je dato dovoljno konkretnih okolnosti koje, u međusobnom sklopu, opravdavaju zaključak o postojanju sumnje da će okrivljeni, svaki ponaosob, ukoliko bi bili pušteni na slobodu, u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela. U tom smislu, i činjenica koja se odnosi na raniju osuđivanost okrivljenih, a koja ukazuje na njihovu sklonost ka protivpravnom ponašanju, cenjena je u sklopu sa ostalim već navedenim relevantnim okolnostima, koje sve skupno predstavljaju korpus okolnosti koje opravdavaju meru pritvora prema okrivljenima, po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3. 3KP, a koje sve okolnosti, prema oceni veća ovog suda, ne predstavljaju samo apstraktnu mogućnost ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu, već realnu opasnost.

Takođe, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nalazi da su neosnovani žalbeni navodi branioca okrivljenog P. K, da iz obrazloženja prvostepenog rešenja proizilazi da sud krši pretpostavku nevinosti. Naime, prvostepeni sud obrazloženju navodi da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se u ovom krivičnom postupku stavlja na teret, što upravo ukazuje na stav prvostepenog suda da se okrivljeni nalazi u statusu u kome se odnos između njega i krivičnog dela, koje mu se stavlja na teret, ne opredeljuje na njegovu štetu, sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Prema oceni veća Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je mera pritvora, iako najteža, jedina adekvatna mera za obezbeđenje nesmetanog vođenja predmetnog krivičnog postupka protiv okrivljenih, za koji zaključak je dao jasne razloge, koji se žalbenim navodima branilaca okrivljenih, ne dovode u pitanje. S tim u vezi, ne mogu se prihvatiti predlozi iz izjavljenih žalbi branilaca okrivljenih P. K. i S.H. da se ovim okrivljenima mera pritvora zameni blažom merom, odnosno merom zabrane napuštanja stana, jer prema oceni veća ovog suda, iznete okolnosti još uvek ukazuju da se prisustvo okrivljenih i nesmetano vođenje predmetnog krivičnog postupka ne može obezbediti primenom neke blaže mere u odnosu na meru pritvora kao najtežu“.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. st. 1. i 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (člana 30. stav 1.); da, sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.).

Članom 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina, dok je stavom 4. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.

5. Podnosilac smatra da mu je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 38/20 – Kv. Po.1. 101/21 od 24. februara 2021. godine i rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 35/21 od 11. marta 2021. godine povređeno pravo na slobodu i bezbednost, pravo na pravično suđenje i pravo na obrazloženu sudsku odluku iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i pravo na ograničeno trajanje pritvora. Ustavni sud je istaknute povrede prava cenio kroz istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava, budući da su navodi kojima se obrazlaže povreda navedenih prava identični.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazi počev od 14. novembra 2019. godine, tako da je zaključno sa trenutkom izjavljivanja ustavne žalbe, podnosilac u pritvoru boravio godinu i pet meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. Ovde, Ustavni sud konstatuje da je okolnost ranije osuđivanosti podnosioca dovedena u vezu sa drugim relevantnim okolnostima prilikom odlučivanja o produženju pritvora, odnosno Ustavni sud nalazi da su Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje i Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje u osporenim rešenjima postupili na ustavnopravno prihvatljiv način, ceneći sve okolnosti od značaja za produženje pritvora.

Podnosilac navodi i da postupajući sudovi nisu uzeli u obzir predlog za zamenu pritvora blažom merom iz člana 208. Zakonika o krivičnom postupku od 18. marta 2020. godine, te da o predlogu nema reči u osporenim rešenjima. Ustavni sud napominje da je činjenica da se u osporenim rešenjima nigde izričito ne pominje predlog podnosioca od 18. marta 2020. godine, ali ukazuje da je pitanje primene blaže mere cenjeno u osporenim rešenjima. Dakle, iako nigde nije izričito naveden predlog podnosioca, pitanje primene blaže mere je suštinski, detaljno i ustavnopravno prihvatljivo ocenjeno u osporenim rešenjima.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 38/20 – Kv. Po.1. 101/21 od 24. februara 2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 35/21 od 11. marta 2021. godine povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 31. stav 2. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu ustavnu žalbu odbio i odlučio kao u prvom delu izreke.

6.1. Podnosilac ističe i povredu člana 34. stav 3. Ustava. Pri tome navodi da je pretpostavka nevinosti podnosioca povređena tvrdnjama suda da su „podnosilac i okrivljeni „preduzeli veći broj inkriminisanih radnji radi vršenja krivičnog dela“, da „činjenice ukazuju na ozbiljnost i spremnost okrivljenih na kontinuirano i dugotrajno vršenje krivičnih dela“, kao i da „kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe je sprečeno akcijom policije i hapšenjem okrivljenih u situaciji u kojoj su na posedu J. doo zatečene biljke, a ne opojna droga“.

Ustavni sud je ove navode ocenio kao očigledno neosnovane.

Pre svega, Ustavni sud posebno ističe značaj ustavne garancije kojom se jemči da svako ima pravo da bude smatran nevinim, sve dok se njegova krivica ne dokaže u postupku pred sudom, s obzirom na to da je njena osnovna funkcija obezbeđenje pravne sigurnosti u kaznenom pravu. U tom smislu, pretpostavka nevinosti je povređena ako sudska odluka koja se odnosi na lice koje je okrivljeno za krivično delo odražava mišljenje da je krivo pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu, odnosno ukoliko u odsustvu zvanične odluke, postoji određeno mišljenje koje ukazuje da sud (ili drugi državni organ) smatra okrivljenog krivim.

U odnosu na navode o kršenju pretpostavke nevinosti od strane Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje, a koje podnosilac uočava u rešenju istog suda K. Po.1. 38/20 – Kv. Po.1. 101/21 od 24. februara 2021. godine, Ustavni sud konstatuje da je obrazloženje osporenog rešenja, dato primenom i tumačenjem člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, te da ono nije u kontekstu razmatranja odgovornosti osumnjičenog, već razloga zbog kojih se produžava pritvor. Pri tome, Ustavni sud napominje da su napred navedene rečenice deo većeg pasusa i da ih treba posmatrati kao deo jedne logičke celine u kojoj su korišćeni ustavnopravno prihvatljivi termini o osnovanosti produženja pritvora podnosiocu na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. Korišćeni termini u prvostepenom osporenom rešenju su zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni relevantnih odredbi Zakonika o krivičnom postupku.

6.2. Ustavni sud konstatuje da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj su doneta osporena rešenja, u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 1. Ustava, s obzirom na to da su tom odredbom utvrđeni uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivično - procesna mera lišenja slobode, tako da se ova odredba odnosi na donošenje rešenja o određivanju pritvora, a ne na rešenje o produženju pritvora, kojim se preispituje da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru (videti Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

Takođe, u konkretnom slučaju, ne može se postaviti ni pitanje povrede prava iz člana 31. stav 1. Ustava, jer se tom odredbom jemči pravo okrivljenom na ograničeno trajanje pritvora do podizanja optužnice.

U odnosu na istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku i na jednaku zaštitu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosioca o povredi prava iz člana 36. stav 2. Ustava zasnivaju na istaknutoj povredi prava na obrazloženu sudsku odluku iz člana 32. stav 1. Ustava, a koju povredu je cenio u svetlu prava na ograničeno trajanje pritvora.

6.3. Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe P. K. zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti