Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Utvrđeno je da u krivičnom postupku vođenom protiv podnosioca, tada maloletnika, nisu povređena njegova prava na pravično suđenje niti posebna prava okrivljenog.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-454/2008
09.04.2009.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milovana Ivića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. aprila 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao nesnovana ustavna žalba Milovana Ivića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2716/07 od 4. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milovan Ivić iz Subotice je, preko punomoćnika Olivere Jovanić – advokata iz Subotice, podneo 10. aprila 2008. godine dozvoljenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2716/07 od 4. februara 2008. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrđena presuda Okružnog suda u Subotici K. 33/07 od 6. septembra 2007. godine, i to zbog povrede prava na sudsku zaštitu ljudskih prava, prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbama člana 22 stav 1, člana 32. stav 1. i člana 33. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi iste razloge koji su bili istaknuti i u žalbi na prvostepenu krivičnu presudu. Smatra, između ostalog, da se u izreci prvostepene presude ne navode krivična dela za koja se podnosilac ustavne žalbe tereti; da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna razlozima presude, kao i da su razlozi o odlučnim činjenicama protivrečni izvedenim dokazima; da je učinjena bitna povreda krivičnog postupka jer je vođen jedinstveni krivični postupak protiv punoletnih i maloletnih lica; da su u prvostepenom postupku kao sudije porotnici učestvovala lica koja nemaju sertifikat o posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih; da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno kako u pogledu izvršenja krivičnog dela tako i u pogledu stepena uračunljivosti podnosioca ustavne žalbe, čime je povređeno njegovo pravo na pravično suđenje; da je sud na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, jer je izrečena krivična sankcija upućivanja podnosioca u vaspitno–popravni dom necelishodna pošto bi se svrha prevaspitavanja maloletnika mogla postići i blažom vaspitnom merom; da podnosiocu nije bilo omogućeno da prisustvuje sednici Vrhovnog suda Srbije prilikom odlučivanja po žalbi, a da nije uvažen ni zahtev njegovog branioca da se ta sednica odloži, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje, ″pravo na delotvorni pravni lek i materijalnu odbranu i čime je izvršena diskriminacija″. Predložio je da se osporena presuda Vrhovnog suda poništi i odredi uklanjanje štetnih posledica.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U članu 22. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zajemčeno je svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama člana 33. Ustava utvrđeno je: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani (stav 4.), kao i da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 5.).
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Okružnog suda u Subotici K. 33/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Protiv podnosica ustavne žalbe, tada starijeg maloletnika, zajedno sa još jednim maloletnim licem, jednim mlađim punoletnim licem i dva punoletna lica vođen je jedinstveni krivični postupak pred Okružnim sudom u Subotici u predmetu K. 33/07, koji je pravnosnažno okončan.
Okružni sud u Subotici je 26. oktobra 2007. godine doneo presudu kojom je, između ostalog, podnosiocu ustavne žalbe zbog izvršenja četiri krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. i u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, dva krivična dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, jednog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3. Krivičnog zakonika, jednog krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika i jednog krivičnog dela razbojničke krađe iz člana 205. stav 3. u vezi stava 1. i člana 33. Krivičnog zakonika, izrečena vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom koja može trajati najmanje šest meseci, a najviše četiri godine, s tim što će sud svakih šest meseci razmatrati da li postoje osnovi za obustavu izrečene vaspitne mere ili za njenu zamenu. U izrečenu vaspitnu meru podnosiocu ustavne žalbe uračunato je vreme provedeno u pritvoru od 18. februara 2007. godine pa na dalje.
Vrhovni sud Srbije je 4. februara 2008. godine doneo osporenu presudu Kž. I 2716/07 kojom je, između ostalog, odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrđena presuda Okružnog suda u Subotici K. 33/07 od 6. septembra 2007. godine.
4. Odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005) propisano je: da ovaj zakon sadrži odredbe koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela (član 1. stav 1.); da je stariji maloletnik lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo šesnaest, a nije navršilo osamnaest godina (član 3. stav 3.); da se odredbe Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i drugi opšti propisi primenjuju ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom (član 4.); da se starijim maloletnicima mogu izreći vaspitne mere (član 9. stav 3.); da je vaspitna mera i zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom (član 11. stav 1. tačka 3.). Odredbama člana 21. Zakona propisano je da će sud izreći upućivanje u vaspitno-popravni dom maloletniku prema kome, pored izdvajanja iz dotadašnje sredine, treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitavanja (stav 1.); da će pri odlučivanju da li će izreći ovu meru sud posebno uzeti u obzir raniji život maloletnika, stepen poremećaja ponašanja, težinu i prirodu krivičnog dela i okolnost da li je prema maloletniku ranije bila izrečena neka krivična ili prekršajna sankcija (stav 2.); da u vaspitno-popravnom domu maloletnik ostaje najmanje šest meseci, a najviše četiri godine, s tim što sud svakih šest meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili za njenu zamenu drugom vaspitnom merom (stav 3.). Ostalim odredbama ovog Zakona koji su od značaja za odlučivanje, propisano je: da se postupak prema maloletniku može spojiti sa postupkom protiv punoletnog lica i sprovesti po opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, samo ako je spajanje postupka neophodno za svestrano razjašnjenje stvari (član 51. stav 2.); da se u izreci rešenja kojim veće izriče vaspitnu meru maloletniku navodi samo koja se mera izriče, ali se maloletnik neće oglašavati krivim za krivično delo koje mu se stavlja na teret, a da će se u obrazloženju rešenja navesti opis dela i okolnosti koje opravdavaju izricanje vaspitne mere (član 78. stav 3.); da će se na sednicu drugostepenog veća pozvati maloletnik samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi njegovo prisustvo bilo korisno (član 80. stav 3.); da veće, kojim predsedava sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, sudi punoletnim učiniocima određenih krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonikom, između ostalog i razbojničke krađe i razbojništva, ako je oštećeni u krivičnom postupku maloletno lice (član 150. stav 1.); da se krivični postupak protiv okrivljenih za krivična dela iz člana 150. ovog zakona sprovodi prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku (član 151. stav 1.).
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, br. 70/2001 i 68/2002 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005 i 49/2007) propisano je: da u drugom stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od pet sudija za krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna (član 24. stav 2.); da će se o sednici veća obavestiti onaj optuženi i njegov branilac koji je u roku predviđenom za žalbu zahtevao da bude obavešten o sednici, a da nedolazak stranaka koje su uredno obaveštene ne sprečava održavanje sednice veća (član 375. stavovi 1. i 4.), kao i da će drugostepeni sud presudom odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija niti povrede iz člana 380. stav 1. ovog zakonika (član 388.).
5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2716/07 od 4. februara 2008. godine nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe koja su u njoj označena.
Naime, Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje u krivičnom postupku se garantuje da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona, koji će (po pravilu) javno raspraviti i odlučiti o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka i o optužbama protiv nekog lica.
Iz navedenog proizlazi da je sadržaj ustavnog prava na pravično suđenje ograničen na procesna jemstva ovog prava, pa Ustavni sud kod ocene navoda ustavne žalbe ispituje eventualno postojanje ustavnopravno relevantnih procesnih povreda pred redovnim sudovima i, sagledavajući sprovedeni postupak kao jedinstvenu celinu, utvrđuje da li je postupak bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe osigurao pravo na pravično suđenje.
Uvidom u celokupne spise predmeta Okružnog suda u Subotici br. K. 33/07, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju tako postupljeno.
Krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe pokrenut je 18. februara 2007. godine i okončan je donošenjem drugostepene presude 4. februara 2008. godine, dakle za manje od godinu dana, iz čega nedvosmisleno proizlazi da je vođen i okončan u razumnom roku.
Pred prvostepenim većem Okružnog suda u Subotici vođen je jedinstveni postupak protiv maloletnih i punoletnih lica (dva starija maloletnika, jedno mlađe punoletno lice i dva punoletna lica) na osnovu rešenja o spajanju postupaka. Veće je bilo sastavljeno od dvoje profesionalnih sudija i troje sudija porotnika, pri čemu je većem predsedavala sudija koja je stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica. Javnost je, radi zaštite Ustavom i zakonom garantovanog interesa maloletnika, rešenjem bila isključena sa celokupnog toka glavnog pretresa, a prisutna lica su upozorena da sve što čuju na glavnom pretresu predstavlja tajnu i da je odavanje tajne krivično delo. Kako je između izvršenih krivičnih dela koja su punoletnim optuženima i maloletnim licima stavljena na teret postojala neposredna međusobna veza (realni koneksitet) i trebalo je sprovesti isti dokazni postupak, a citiranim odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica predviđeno je da se postupak prema maloletnom i punoletnom licu može spojiti i sprovesti po opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku ako je to neophodno za svestrano razjašnjenje stvari, to je Ustavni sud stanovišta da je prvostepeni postupak sproveden u skladu sa zakonom predviđenim procesnopravnim normama.
Podnosiocu ustavne žalbe je bilo omogućeno da učestvuje u postupku i prati njegov tok, da saslušava svedoke optužbe i predlaže dokaze od značaja za svoju odbranu, da uloži žalbu i preduzima druge zakonom dopuštene procesne radnje. U žalbenom postupku Vrhovni sud Srbije je, nakon svestrane ocene žalbenih razloga, utvrdio da je sud prvog stepena na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio odgovarajuće odredbe Krivičnog zakonika, te da u postupku nisu počinjene povrede odredaba Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i Zakonika o krivičnom postupku, za šta je u osporenoj presudi dao detaljne i ustavnopravno prihvatljive razloge, koji navodima ustavne žalbe nisu dovedeni u sumnju.
Ustavnom žalbom se u suštini traži instanciona kontrola zakonitosti pravnosnažne krivične presude drugostepenog suda, kroz ponavljanje već isticanih i cenjenih žalbenih razloga, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda propisanu odredbama čl. 167. i 170. Ustava. U navedenom smislu, Ustavni sud ne preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, utvrđeno postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, niti zalazi u pitanje celishodnosti odluke redovnih sudova pri izboru vaspitne mere ili druge krivične sankcije prema krivično odgovornom maloletnom učiniocu krivičnog dela. Predmet ispitivanja i ocene u ustavnosudskom postupku je jedino eventualno postojanje povrede ili uskraćivanja specifičnog ustavom zajemčenog prava nekog lica pri odlučivanju o njegovim pravima ili obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila osnov za pokretanje postupka ili optužbama protiv njega.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak koji je okončan donošenjem osporene presude Vrhovnog suda Srbije Kž.I. 2716/07 od 4. februara 2008. godine, a kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrđena presuda Okružnog suda u Subotici K. 33/07 od 6. septembra 2007. godine, vođen od strane Ustavom i zakonom ustanovljenih nezavisnih i nepristrasnih sudova, koji su bili propisno sastavljeni i postupali u granicama svoje nadležnosti, u postupku u kome je podnosiocu ustavne žalbe omogućeno sudelovanje, kao i da se osporena presuda zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog i procesnog prava i ne ukazuje na povredu zajemčenog prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe.
Ustavni sud je istovremeno ocenio da ukazivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu odredbe člana 22. stav 1. Ustava, kojom se utvrđuje pravo svakoga na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, nije osnovano, jer je ovo pravo podnosioca ostvareno i zaštićeno u krivičnom postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom.
Ustavni sud je imao u vidu navode iz obrazloženja ustavne žalbe u delu u kome se ističe da je podnosilac ustavne žalbe kao stariji maloletnik dva puta u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu bio smešten u istoj sobi sa punoletnim licima osumnjičenim za izvršenje najtežih krivičnih dela, bez znanja i odobrenja sudije, te da je usled toga doživeo traumu. Međutim, kako se ustavnom žalbom ne traži posebno utvrđenje povrede Ustavom zajemčenih prava koja bi bila učinjena ovim radnjama, to Ustavni sud, krećući se u okvirima postavljenog zahteva, o njima nije posebno odlučivao.
6. U odnosu na povredu posebnih prava okrivljenog koja su garantovana odredbama člana 33. st. 2, 4. i 5. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku odlučivanja o žalbi na prvostepenu presudu, Vrhovni sud Srbije održao sednicu veća u odsustvu podnosioca ustavne žalbe i njegovih branilaca. Na sednicu veća podnosilac ustavne žalbe nije bio pozvan, a njegovi branioci su uredno obavešteni o njenom održavanju. Kako se na sednicu drugostepenog veća maloletnik poziva samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi njegovo prisustvo bilo korisno, a nedolazak uredno obaveštenih stranaka ne sprečava održavanje sednice veća, to je Ustavni sud ocenio da podnosiocu ustavne žalbe na ovaj način nije povređeno pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru. Ustavni sud je imao u vidu navode branioca - punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da je pismeno tražila odlaganje sednice veća Vrhovnog suda Srbije, jer je toga dana imala od ranije zakazana suđenja u Subotici, a da je i drugi branilac bio sprečen da pristupi. Međutim, po mišljenju Ustavnog suda ova činjenica nije i ne može predstavljati povredu prava na odbranu, jer je branilac, u cilju pružanja najefikasnije i najbolje odbrane svom branjeniku, u obavezi da obezbedi adekvatnu zamenu za druga suđenja i da pristupi na sednicu veća drugostepenog suda koju je sam tražio, umesto da očekuje da Vrhovni sud svoj raspored poslova prilagođava njegovim obavezama. Shodno iznetom, Sud je utvrdio da presudom Vrhovnog suda Srbije Kž.I. 2716/07 od 4. februara 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena ni Ustavom zajemčena posebna prava okrivljenog.
7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 89. stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), ustavnu žalbu odbio i odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti