Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbe troje podnosilaca iz Subotice zbog neadekvatne naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Dosuđena je razlika do 800 evra, dok su žalbe pravnih sledbenika odbačene zbog prethodno ostvarenih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4543/2020
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama D. B. iz Beograda, N. S. iz Pačira kod Bačke Topole, T. K, H. O. i G. M, svih iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba N. S. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 13/20 od 27. marta 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo N. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 13/20 od 27. marta 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Subotici broj St. 12/09). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba T. K. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 1197/19 od 27. marta 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo T. K. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 1197/19 od 27. marta 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Subotici broj St. 12/09). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvaja se ustavna žalba G. M. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 1263/19 od 27. marta 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Utvrđuje se pravo G. M. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 1263/19 od 27. marta 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Subotici broj St. 12/09). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odbacuje se ustavna žalba D. B. izjavljena protiv

presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 25/20 od 27. marta 2020. godine.

8. Odbacuje se ustavna žalba H. O. izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 1200/19 od 27. marta 2020. godine

9. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. D. B. iz Beograda i druga lica navedena u uvodu i izreci su 15. maja 2020. godine, preko punomoćnika N. V, advokata iz Subotice, podneli Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv presuda Višeg suda u Subotici iz tač. 1. do 8. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Osporenim presudama Višeg suda u Subotici je pravnosnažno odlučeno o tužbama podnosilaca ustavnih žalbi radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Subotici broj St. 12/09), a koje su protiv Republike Srbije podnete u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od po 300, odnosno 500 evra sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Ustavnim žalbama se ističe da novčani iznos dosuđen osporenim presudama kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku ne može predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava, te su podnosioci i dalje zadržali status žrtve povrede prava na suđenje u razumnom roku. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi da su osporenim presudama Višeg suda u Subotici povređena prava podnosilaca iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava i podnosiocima utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 2.700, odnosno 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, naknadu materijalne štete na ime troškova advokatskih usluga u iznosu od po 18.000,00 dinara, sve sa kamatom od dana donošenja prvostepene presude, i naknadu troškova sastava ustavne žalbe.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Subotici usvojeni su prigovori podnosilaca ustavnih žalbi i utvrđeno da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodio nad stečajnim dužnikom I. „N.“ AD iz Subotice u predmetu St. 50/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Subotici broj St. 12/09), a u kome su podnosioci, odnosno njihovi pravni prethodnici, prijavili potraživanje iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postupku priznata.

Zaključkom Privrednog suda u Subotici St. 12/09 od 3. septembra 2009. godine R. B, pravnom prethodniku podnositeljke ustavne žalbe D. B, je utvrđeno potraživanja iz radnog odnosa, koje u toku postupka nije namireno u celini.

Rešenjem Privrednog suda u Subotici St. 50/10 od 30. maja 2018. godine utvrđeno je da su po osnovu rešenja o nasleđivanju, pored ostalih, D. B. i S. N. iz Višnjevca, stupile u prava stečajnog poverioca pok. R. B.

Zaključkom Privrednog suda u Subotici St. 12/09 od 3. septembra 2009. godine I. O, pravnom prethodniku podnositeljke ustavne žalbe H. O, je utvrđeno potraživanja iz radnog odnosa, koje u toku postupka nije namireno u celini.

Rešenjem Privrednog suda u Subotici St. 50/10 od 9. jula 2018. godine utvrđeno je da su po osnovu rešenja o nasleđivanju H. O. i J. O. stupile u prava stečajnog poverioca pok. I. O.

Presudama Višeg sud u Subotici pravnosnažno je obavezana tužena Republika Srbija - Privredni sud u Subotici da podnosiocima na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od 300, odnosno 500 evra sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra je odbijen i obavezana tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka.

Ustavni sud je doneo Odluku Už-3653/2020 od 9. novembra 2023. godine, kojom je u stavu prvom izreke, usvojena ustavna žalba S. N. i utvrđeno da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 1205/19 od 15. januara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u stavu drugom izreke, utvrđeno pravo S. N. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 1205/19 od 15. januara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Takođe, stavom trećim izreke, usvojena ustavna žalba J. O. i utvrđeno da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 1217/19 od 15. januara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u stavu četvrtom izreke, utvrđeno pravo J. O. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 1217/19 od 15. januara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Odlučujući o ustavnim žalbama N. S, T. K. i G. M, izjavljenim protiv presuda Višeg suda u Subotici iz tač. 1, 3. i 5. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnja podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva na navodima o tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporene presude, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/18 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnosilac predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku RS“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom Odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavnih žalbi N. S, T. K. i G. M. povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim, odnosno društvenim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je navedenim podnosiocima osporenim presudama Višeg suda u Subotici iz tač. 1, 3. i 5. izreke, kojima im je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Subotici St. 50/10 (St. 12/09), pravosnažno dosuđen iznos od po 300, odnosno 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe N. S, T. K. i G. M, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1, 3. i 5. izreke.

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje iz odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavnih žalbi N. S, T. K. i G. M, na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2, 4. i 6. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi N. S, T. K. i G. M, na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćen po osnovu presuda Višeg suda u Subotici iz tač. 1, 3. i 5. izreke, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavnih žalbi eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Subotici broj St. 12/09). Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

U vezi sa zahtevima za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tač. 1, 3. i 5. izreke.

7. Nakon što je podnosiocima utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavnih žalbi u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava, te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavne žalbe odbacio, kao u drugom delu tač. 1, 3. i 5. izreke.

8. Odlučujući o ustavnim žalbama podnositeljki D. B. i H. O, Ustavni sud, najpre ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), koji u svojoj praksi primenjuje i Ustavni sud još od 2020. godine (vid. Odluke Ustavnog suda Už-277/17 od 4. juna 2020. godine i Už-7309/18 od 17. decembra 2020. godine, obe javno objavljene na internet stranici Ustavnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“), a prema kome se iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra, dosuđen na nacionalnom nivou, može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljke D. B. i H. O. izjavile su ustavne žalbe protiv presuda Višeg suda u Subotici Gžrr. 25/20 od 27. marta 2020. godine i Gžrr. 1200/19 od 27. marta 2020. godine, nezadovoljne visinom pravnosnažno dosuđenog novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku.

U vezi činjenice da je podnositeljka ustavne žalbe D. B. stupila u predmetni stečajni postupak na mesto svog pravnog prethodnika pok. R. B, zajedno sa još tri pravna sledbenika, a među kojima je i S. N, dok je podnositeljka ustavne žalbe H. O. stupili u predmetni stečajni postupak na mesto svog pravnog prethodnika pok. I. O, zajedno sa J. O, Ustavni sud ukazuje na to da je Evropski sud, u više svojih odluka, izrazio stav po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, upravo je ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

Polazeći od navedenog, u situaciji kada je D. B, kao jednoj od pravnih sledbenika, osporenom presudom pravnosnažno dosuđen iznos od 300 evra, a drugom pravnom sledbeniku istog pravnog prethodnika – S. N, Odlukom Ustavnog suda utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 1205/19 od 15. januara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10, proizilazi da je navedenim pravnim sledbenicima već ukupno dosuđen iznos 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a što svakako prevazilazi iznos koji i Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku.

Takođe, i u situaciji kada je kada je H. O, kao jednoj od pravnih sledbenika, osporenom presudom pravnosnažno dosuđen iznos od 300 evra, a drugom pravnom sledbeniku istog pravnog prethodnika – J. O, Odlukom Ustavnog suda utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 1217/19 od 15. januara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10, proizilazi da je navedenim pravnim sledbenicima već utvrđeno pravo na naknadu u ukupnom iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a što svakako prevazilazi iznos koji i Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku.

Shodno navedenom, Ustavni sud zaključuje da su podnositeljke D. B. i H. O. izgubile „status žrtve“ Ustavom zajemčenog prava, jer pravnim sledbenicima, bez obzira na njihov broj, pripada ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe podnositeljki D. B. i H. O. odbacio, rešavajući kao u st. 7. i 8. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 9. izreke.

10. S obzirom na napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

 

Slični dokumenti

• Už 3751/2021: Povećanje naknade štete zbog nerazumnog trajanja stečajnog postupka
• Už 1324/2021: Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne visine novčanog obeštećenja
• Už 3652/2020: Odluka Ustavnog suda o visini naknade štete za povredu prava
• Už 5005/2021: Neadekvatna naknada štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3651/2020: Odluka Ustavnog suda o visini naknade štete zbog povrede prava
• Už 5003/2021: Odluka Ustavnog suda o visini naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1121/2021: Odluka o pravu na naknadu štete zbog povrede prava na pravično suđenje