Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro deset godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova i višestrukog ukidanja presuda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4546/2010
20.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mihala Križana i Ane Križanove, oboje iz Kisača, Novi Sad, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mihala Križana i Ane Križanove i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 742/07 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mihal Križan i Ana Križanova, oboje iz Kisača, Novi Sad, podneli su 21. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika Vladimira Beljanskog, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu P. 742/07.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveli: da predmetni parnični postupak traje više od deset godina; da su ključne činjenice utvrđene 2007. godine kada je promenjen postupajući sudija i kada je određeno izvođenje dokaza građevinskim i finansijskim veštačenjem; da podnosioci nijednim svojim aktom nisu doveli do odugovlačenja parničnog postupka i da predmet spora nije bio složen i da nisu postojali drugi objektivni razlozi zbog kojih bi postupak tako dugo trajalo. Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakli su i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 742/07, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

J. M. iz Novog Sada je 1. juna 2001. godine podnela tužbu Privrednom sudu u Novom Sadu protiv tuženog „Kaćanski“ DOO, u stečaju , iz Novog Sada, radi izuzimanja stana iz stečajne mase i utvrđivanja prava svojine.

Podnosioci ustavne žalbe su u svojstvu umešača na strani tuženog podneskom od 1. novembra 2001. godine, na osnovu člana 206. Zakona o parničnom postupku stupili u parnicu, a podneskom predatim na ročištu održanom 25. decembra 2001. godine su podneli tužbu za glavno mešanje.

Ročište zakazano za 9. maj 2002. godine nije održano, a na sledećem održanom 17. oktobra 2002. godine su obavezani umešači da dostave pismeni dokaz za svoje tvrdnje. Na ročištu održanom 28. novembra 2002. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 1342/01 od 18. novembra 2002. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno je pravo vlasništva na nepokretnosti na stanu broj 3 3 na trećem spratu u površini od 53,22m2 koji je u poslovno stambenoj zgradi u ulici N. Sajma broj 11 u Novom Sadu, sagrađen na parceli broj 7241 , KO Novi Sad I, koji je isključivo vlasništvo tužilje pa se isti izuzima iz stečajne mase tuženog. Stavom drugim izreke presude je obavezan tuženi da trpi da se na osnovu presude tužilja uknjiži kao zemljišno -knjižni vlasnik u zemljišnim knjigama kad se za to budu stekli zakonski uslovi. Stavom trećim izreke presude odbačena je tužba glavnog umešača od 25. decembra 2001. godine , dok je stavom četvrtim izreke odbijen kao neosnovan zahtev punomoćnika glavnih umešača za troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi glavnih umešača, Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. 1070/03 od 8. maja 2003. godine uvažio žalbu i ukinuo presud u Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 1342/01 od 18. novembra 2002. godine i predmet upu tio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Na ročištu održanom 22. oktobra 2003. godine je određeno spajanje predmeta po tužbi tužilje J. M. P. 1919/03 sa tužbom tužilaca Mihala Križana i Ane Križanove, zavedene pod P. 1991/03, s tim da se jedinstveni parnični postupak vodi pod brojem P. 1919/03 , a na istom je i zaključena glavna rasprava.

Presudom Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 1919/03 od 22. oktobra 2003. godine je, u stavu prvom izreke, usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno pravo vlasništva na nepokretnosti na stanu broj 33 na trećem spratu u površini od 53,22m2 koji je izgrađen na parceli broj 7241, KO Novi Sad I, koji je isključivo vlasništvo tuži lje pa se isti i zuzima iz stečajne mase tuženog, a tužena je dužna trpeti da se na osnovu presude tužilja uknjiži kao zemljiško-knjižni vlasnik u zemljišnim knjigama kada se za to budu stekli zakonski uslovi. Stavom drugim izreke presude je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev umešača kao tužilaca da se utvrdi da se na osnovu člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da su tužioci isključivi vlasnici na nepokretnosti koja predstavlja stan u stambeno poslovnom objektu PO+P+5+M u ulici N. Sajma broj 11 u Novom Sadu, na trećem spratu, stan broj 33, korisne površine 53,22m2, što su tuženi dužni priznati i dozvoliti tužiocima da se upišu u zemljišne knjige kao vlasnici , kada se za to steknu uslovi, te da im predaju ključeve i posed stana slobodan od l ica i stvari i da im naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 39.950,00 dinara. Stavom trećim izreke presude je usvojen prigovor presuđene stvari.

Odlučujući o žalbi umešača i tuženog Viši trgovinski sud je presudom Pž. 101/04 od 1. juna 2004. godine potvrdio presudu Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 1919/03 od 22. oktobra 2003. godine.

Odlučujući o reviziji umešača, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Prev. 491/04 od 10. juna 2005. godine ukinuo presude Višeg trgovinskog suda Pž. 101/04 od 1. juna 2004. godine i Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 1919/03 od 22. oktobra 2003. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku je održano ročište 15. novembra 2005. godine, a na sledećem održanom 23. decembra 2005. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 1711/05 od 23. decembra 2005. godine, je u stavu prvom izreke , usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je po osnovu overenog ugovora o kupoprodaji zaključen og sa tuženim stekla pravo svojine na stanu broj 33, na trećem spratu, površine 53,22m2 , koji se nalazi u poslovno stambenoj zgradi u Novom Sadu u ulici N. sajam broj 11, izgrađenoj na parceli broj 7241, KO Novi Sad I, pa su tuženi i tužioci kao glavni umešači dužni da joj ovo pravo priznaju i trpe, i izlučuje se ovaj stan iz stečajne mase tuženog , sa pravom uknjižb e prava svojine na osnovu ove presude, kada se za to budu stekli zakonski uslovi. Stavom drugim izreke presude je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kao glavnih umešača kojim su tražili da se utvrdi da su oni stekli pravo svojine na stanu bliže opisanom u stavu prvom izreke po osnovu neoverenog ugovora o kupoprodaji K-05 od 23. aprila 1996. godine, zaključenog sa tuženim, te da im tužilja i tuženi priznaju ovo pravo, da im sporni stan predaju u posed i da trpe da se oni u zemljišnim knjigama upišu kao vlasnici ovog stana kada se za to steknu zakonski uslovi, kao i da im tuženi naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 191.625,00 dinara. Stavom trećim izreke presude je konstatovano da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi glavnih umešača, Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. 2831/06 od 28. decembra 2006. godine ukinuo presudu Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 1711/05 od 23. decembra 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Podneskom od 21. marta 2007. godine, glavni umešači su istakli zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, a rešenjem Trgovinskog suda u Novom Sadu Su. 7/07 od 22. marta 2007. godine je usvojen zahtev glavnih umešača.

U ponovnom postupku su održana ročišta 19. aprila, 30. maja, 4. jula i 24. septembra 2007. godine.

Rešenjem Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 742/07 od 25. septembra 2007. godine je određeno izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskog veštaka građevinske struke.

Nakon toga su održana ročišta 5. novembra i 17. decembra 2007. godine, 19. marta, 16. aprila, 30. maja, 7. jula i 5. septembra 2008. godine, a na ročištu od 24. oktobra 2008. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 742/07 od 24. oktobra 2008. godine je, u stavu prvom izreke , odbijen kao neosnovan prigovor presuđene s tvari izjavljen od strane tužilje; stavom drugim izreke presude je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da ima pravo vlasništva na nepokretnosti na stanu broj 33 na trećem spratu u površini od 53,22m2 koji je izgrađen na parceli broj 7241, KO Novi Sad I, koji je isključivo vlasništvo tuži lje, pa se isti izuzima iz stečajne mase tuženog , a tužena je dužna trpeti da se na osnovu presude tužioca uknjiži kao zemljiško knjižni vlasnik u zemljišnim knjigama , kada se za to budu stekli zakonski uslovi ; stavom trećim izreke je usvojen tužbeni zahtev umešača na strani tuženog i utvrđeno da su tužioci vlasnici na nepokretnosti koja predstavlja stan u stambeno poslovnom objektu PO+P+5+M u ulici N. Sajma broj 11 u Novom Sadu, na trećem spratu, stan broj 33, korisne površine 53,22m2, što su tuženi dužni priznati i dozvoliti tužiocima da se upišu u zemljišne knjige kao vlasnici, kada se za to steknu uslovi, te da im predaju ključeve i posed stana slobodan od lica i stvari; stavom četvrtim izreke je obavezana tužilja da tuženom i umešačima na strani tuženog naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 286.500,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tužilje, Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. 10066/08 od 3. decembra 2009. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi izviđaja.

Rešenjem Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 742/07 od 4. januara 2010. godine ispravljena je presuda Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 742/07 od 24. oktobra 2008. godine u uvodu, stavu trećem i četvrtom i u obrazloženju presude zbog očigledne omaške u označavanju umešača na strani tuženog, umesto glavnih umešača.

Privredni apelacioni sud je presudom Pž. 6065/10 od 5. maja 2011. godine preinačio presudu Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 742/07 od 24. oktobra 2008. godine, sa rešenjem o ispravci od 4. januara 2010. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i presu dio: tako što usvaja tužbeni zahtev tužilje u stavu prvom izreke presude i utvrđuje pravo vlasništva na na nepokretnosti na stanu broj 33 na trećem spratu u površini od 53,22m2 koji je izgrađen na parceli broj 7241, KO Novi Sad I, koji je isključivo vlasništvo tuži lje, pa se isti izuzima iz stečajne mase tuženog, a što je tuženi dužan da prizna i trpi, da se na osnovu ove presude tužilja uknjiži kao zemljiško knji žni vlasnik u zemljišnim knjigama; stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev glavnih umešača kojim su tražili da im sud utvrdi da su isključivi vlasnici na nepokretnosti koja predstavlja stan u stambeno poslovnom objektu PO+P+5+M u ulici N. Sajma broj 11 u Novom Sadu, na trećem spratu, stan broj 33, korisne površine 53,22m2, što su tuženi dužni priznati i trpeti i da im dozvole da se upišu u zemljišne knjige kao vlasnici predmetne nepokretnosti; stavom trećim izreke su obavezani glavni umešači i tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 80.000,00 dinara.

Odlučujući o reviziji glavnih umešača, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Prev. 101/11 od 8. septembra 2011. godine, u stavu prvom izreke , odbacio kao nedozvoljenu reviziju glavnih umešača, izjavljenu protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 6065/10 od 5. maja 2011. godine , a stavom drugim izreke odbio je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosi oci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku "Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano da je su d dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da lice koje u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kome između drugih lica već teče parnica, može pred sudom pred kojim ta parnica teče tužiti obe stranke jednom tužbom, sve dok se postupak pravnosnažno ne završi (član 198.); da ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na umešača on ima položaj jedinstvenog suparničara ( član 201 .) (član 209. stav 1.); drugostepeni sud će rešenjem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka ( član 354) i vratiće predmet istom prvostepenom sudu ili će ga ustupiti nadležnom prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave, a u ovom rešenju drugostepeni sud će odlučiti i koje se sprovedene radnje, zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka, ukidaju (član 369. stav 1.); drugostepeni sud će rešenjem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno suđenje ako smatra da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja treba održati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom, osim ako je odlučio da sam održi raspravu, ovako će drugostepeni sud postupiti i kad stranka nije pobijala presudu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ako se prilikom rešavanja o žalbi pojavi opravdana sumnja da su činjenice na kojima je zasnovana prvostepena presuda pravilno utvrđene, a ako drugostepeni sud u sednici veća ili na raspravi nađe da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja treba utvrditi nove činjenice ili izvesti nove dokaze, ukinuće prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje (član 370.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11) je propisano da s tranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje (član 373. stav 3.)

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosioci ustavne žalbe pozivaju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci stupili u parnicu podnošenjem tužbe za glavno mešanje 25. decembra 2001. godine, a da je parnični postupak pravnosnažno okončan 5. maja 2011. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao devet godina i pet meseci , što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije u tolikoj meri bio činjenično i pravno složen da bi mogao opravdati skoro desetogodišnjim trajanjem postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da ce o njegovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosioci, kao ni njihovi punomoćnik svojim radnjama nisu doprineli dužini parničnog postupka.

Ipak, osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. U prilog navedenoj činjenici govori i to da je nakon donošenja prve presude prvostepenog suda, u postupku po žalbi drugostepeni sud ukinuo presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku je nakon odlučivanja o reviziji umešača, Vrhovni sud Srbije ukinuo drugostepenu i prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. Nakon donošenja treće presude u postupku po žalbi glavnih umešača, drugostepeni sud je i treći put ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Nakon donošenja presude P. 742/07 od 24. oktobra 2008. godine i vraćanja spisa predmeta od strane drugostepenog suda radi sprovođenja izviđajnih radnji, prvostepeni sud je nakon skoro dve godine ispravio presudu zbog pogrešnog označavanja podnosilaca ustavne žalbe u presudi , a postupak je pravnosnažno okončan donošenjem drugostepene presude nakon devet godina i pet meseci.

Ustavni sud je stanovišta da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti organizacija sudskog sistema na način koji omogućava donošenje sudskih odluka bez nepotrebnog odlaganja, kako građani kod ostvarivanja svojih Ustavom i zakonom zajemčenih prava ne bi trpeli štetne posledice, te kako bi se povratilo i održalo njihovo poverenje u sudstvo, koje oličava ukupan ugled i autoritet državne vlasti. Najzad, prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, sama činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' od 6. septembra 2005. i ''Cvetković protiv Srbije'' od 10. juna 2008.).

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti