Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao sedam godina i dva meseca. Podnosiocima se dosuđuje naknada nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . i M . M, oboje iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. M . i M . M . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Pirotu u predmetu K. 16/14 (ranije pred istim sudom u predmetu K. 20/12) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . i M . M, oboje iz Niša , podneli su Ustavnom sudu, 30. aprila 2019. godine, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Pirotu K. 16/14 od 28. marta 2018. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 492/18 od 28. februara 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. Ustava, u postupku koji j e vođen u predmetu K. 16/14 Višeg suda u Pirotu (ranije u predmetu K. 20/12 istog suda)

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno; da je došlo do povrede odredaba krivičnog postupka; da sud nije uzeo u obzir dopune iskaza svedoka; da je osporeni krivični postupak trajao sedam godina i tri meseca.

Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su u konkretnom slučaju povređena prava podnosilaca. Takođe su predložili da se ponište osporene presude, kao i da Sud utvrdi pravo podnosiocima na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz spisa predmeta K. 16/14 Višeg suda u Pirotu, između ostalog, utvrdio:

- da je rešenjem Višeg suda u Pirotu Ki. 46/11 od 2. decembra 2011. godine određeno da se sprovede istraga protiv okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, zbog produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. st. 1, 4. i 5. Krivičnog zakonika;

- da je u toku istrage pribavljena neophodna dokumentacija, ispitano je više svedoka, saslušani su okrivljeni, odlučivano je o meri pritvora koji je određen okrivljenima, a doneto je i rešenje o sprovođenju istrage Ki. 46/11 od 6. februara 2012. godine po predlogu za proširenje istrage Višeg javnog tužilaštva u Pirotu Kt. 63/11 od 23. januara 2012. godine; takođe, u toku istrage obavljeno je ekonomsko veštačenje, kao i dopunsko ekonomsko veštačenje;

- da je Više javno tužilaštvo u Pirotu podnelo 22. maja 2012. godine optužnicu Kt. 63/11 protiv okrivljenih Z.M. i M.M;

- da se postupak vodio u predmetu K. 20/12 Višeg suda u Pirotu;

- da do donošenja rešenja K. 20/12 od 17. maja 2013. godine kojim se Viši sud u Pirotu oglasio stvarno nenadležnim za postupanje, glavni pretres nije održan šest puta;

- da se rešenjem Osnovnog suda u Pirotu Kv. 13/14 od 17. januara 2014. godine, navedeni sud oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u konkretnom predmetu;

- da se postupak nastavio pred Višim sudom u Pirotu u predmetu K. 16/14;

- da glavni pretres nije održan tri puta, a rešenjem Višeg suda u Pirotu Su. VII od 15. septembra 2014. godine usvojen je zahtev za isključenje sudije Z.M. od postupanja u predmetu K. 16/14 i određeno je da ga zameni sudija B.A;

- da je rešenjem Višeg suda u Pirotu K. 16/14 od 26. aprila 2016. godine određeno psihijatrijsko veštačenje okrivljene; do donošenja napred navedenog rešenja glav ni pretres nije održan 12 puta; veštak je nalaz i mišljenje dostavio 18. avgusta 2016. godine postupajućem sudu; takođe, pretres od 5. jula 2016. godine nije održan iz razloga što se spisi predmeta nalaze kod veštaka;

- da je glavni pretres održan 30. septembra 2016. godine, dok dva puta nije održan; u predmetu je obavljeno i dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje;

- da je do donošenja naredbe o određivanju dopunskog ekonomsko-finansijskog veštačenja K. 16/14 od 27. jula 2017. godine glavni pretres održan jednom, dok je četiri puta odložen; dopunski nalaz je dostavljen 8. decembra 2017. godine;

- da je glavni pretres održan dva puta, i to 26. septembra i 14. novembra 2017. godine;

- da je Više javno tužilaštvo u Pirotu aktom Kt. 40/14 od 20. decembra 2017. godine izmenilo dispozitiv optužnice;

- da je glavni pretres do donošenja osporene presude Višeg suda u Pirotu K. 16/14 od 28. marta 2018. godine održan dva puta, a dva puta nije; navedenom presudom podnosioci ustavne žalbe su oglašeni krivim da su učinili produženo krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika;

- da je osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 492/18 od 28. februara 2019. godine usvojena žalba Višeg javnog tužilaštva u Pirotu te je preinačena presuda Višeg suda u Pirotu K. 16/14 od 28. marta 2018. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, dok su žalbe branilaca okrivljenih odbijene, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosi oci u ustavoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak prema podnosiocima ustavne žalbe pokrenut 2 . decembra 2011. godine, kada je doneto rešenje o sprovođenju istrage, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 492/18 od 28. februara 2019. godine , iz čega sledi da je osporeni krivični postupak trajao sedam godina i dva meseca.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okon čan u okviru razumnog roka. Pritom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioc a. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka od sedam godina i dva meseca ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Pri tome, Ustavni sud napominje da je glavni pretres održan svega šest puta, od ukupno 36 puta zakazivanog pretresa, pri čemu je Ustavni sud imao u vidu dinamiku zakazivanja pretresa i činjenicu štrajka advokata, a koja činjenica se ne može staviti na teret postupajućem sudu, ali ni samim podnosiocima. Takođe, Ustavni sud konstatuje da nije bilo doprinosa podnosilaca ustavne žalbe trajanju osporenog krivičnog postupka.

Ustavni sud je imao u vidu činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka, činjenicu da je obavljeno više veštačenja i dopuna veštačenja, kao i da je nadležno tuž ilaštvo dva puta preciziralo optužnicu, ali nalazi da je sve navedeno, u konkretnom slučaju, bilo od značaja samo za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosila ca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka i složenost samog postupka , kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke (videti Odluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

7. Ustavni sud je, uvidom u osporene presude, utvrdio da one sadrže detaljno i jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je , stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.