Usvojena ustavna žalba zbog dugotrajnog upravnog postupka o uknjižbi imovine

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu privrednog društva i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje preko sedam godina. Naložena je naknada nematerijalne štete od 500 evra i hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đure Obradovića iz Beograda i P. "P." a.d. iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P."P." a.d. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom - Služba za katastar nepokretnosti Sjenica u predmetu broj 952-02-115/05, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe P. "P ." a.d. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku, kada se za to steknu uslovi.

4. Odbacuje se ustavna žalba Đure Obradovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Sjenica u predmetu broj 952-02-115/05.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đ. O . iz Beograda i P . "P ." a.d. iz Sjenice su 5. oktobra 2011. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Sjenica u predmetu broj 952-02-115/05.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Sjenica broj 952-02-115/05, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Agencija za privatizaciju i Đura Obradović iz Beograda, ovde podnosilac ustavne žalbe, su 3. marta 2006. godine zaključili ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije (kupovina sa otplatom na rate).

Rešenjem Agencije za privredne registre BD. 144770/2006 od 14. novembra 2006. godine u Registar privrednih subjekata registrovane su promene podataka o privrednom subjektu upisanom u taj registar – D. P . P . "P ." Sjenica, i to: promena pravne forme – društveno preduzeće u otvoreno akcionarsko društvo, promena punog i skraćenog poslovnog imena, osnovnog kapitala privrednog društva, osnivača, predsednika i članova upravnog odbora.

P. "P ." a.d. iz Sjenice, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 6. januara 2007. godine podneo zahtev Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Sjenica, da se nepokretnosti uknjižene na DP PIK "P." uknjiže na AD PIK "P.", na osnovu rešenja Agencije za privredne registre BD. 144770/2006 od 14. novembra 2006. godine, a potom 26. aprila 2007. godine i urgenciju za odlučivanje o podnetom zahtevu.

Imajući u vidu da o zahtevu nije odlučeno, podnosioci ustavne žalbe su se 4. juna 2008. godine obratili Republičkom geodetskom zavodu, kao drugostepenom organu, a potom su 12. septembra 2008. godine poslali i urgenciju.

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-115/05 od 10. decembra 2008. godine dozvoljeno je provođenje promene u katastarskom operatu, na nepokretnostima i na način bliže označenim u tom rešenju. Protiv navedenog rešenja, između ostalih, podnosioci ustavne žalbe su 19. januara 2009. godine izjavili žalbu. Rešenjem Republičkog geodetskom zavoda broj 952-02-125/09 od 30. marta 2009. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-115/05 od 25. juna 2009. godine dozvoljeno je provođenje promene u katastarskom operatu, na nepokretnostima i na način bliže označenim u tom rešenju. Protiv navedenog rešenja, između ostalih, podnosioci ustavne žalbe su 17. jula 2009. godine izjavili žalbu. Rešenjem Republičkog geodetskom zavoda broj 952-02-1251/09 od 16. oktobra 2009. godine odbijene su žalbe, između ostalih, i podnosilaca ustavne žalbe, te je potvrđeno navedeno prvostepeno rešenje. Protiv drugostepenog rešenja podnosioci ustavne žalbe su, između ostalih, 18. novembra 2009. godine podneli tužbu, te je presudom Upravnog suda, Odeljenje u Nišu U. 13049/10 (2009) od 27. januara 2011. godine poništen navedeni konačni upravni akt.

Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja broj 952-01-00878/2011-09 od 17. marta 2011. godine poništeno je rešenje prvostepenog organa broj 952-01-115/05 od 25. juna 2009. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-115/05-ž od 7. decembra 2011. godine dozvoljeno je provođenje promene u katastarskom operatu, na nepokretnostima i na način bliže označenim u tom rešenju. Protiv navedenog rešenja, između ostalih, podnosioci ustavne žalbe su 5. januara 2012. godine izjavili žalbu.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva i urbanizma broj 952-01-01206/2012-09 od 18. novembra 2013. godine obustavljen je postupak po podnetim žalbama u delu koji se odnosi na katastarske parcele i objekte bliže navedene u tom rešenju, dok je rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj 952-01-01206/2012-09 od 27. avgusta 2014. godine poništeno rešenje prvostepenog organa od 7. decembra 2012. godine u delu odluke koji se odnosi na nepokretnosti i izvršene upise bliže navedene u tom rešenju. U ponovnom postupku, do momenta odlučivanja Ustavnog suda o ustavnoj žalbi podnosilaca, prvostepeni organ u ponovnom postupku nije doneo odluku o predmetnom zahtevu podnosilaca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, a ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208. stav 2.); da ako drugostepeni organ može rešiti upravnu stvar prema spisima predmeta, doneće svoje rešenje, a ako ne može, sam će sprovesti postupak i svojim rešenjem rešiti upravnu stvar; da, izuzetno, ako drugostepeni organ nađe da će postupak brže i ekonomičnije sprovesti prvostepeni organ, naložiće da to učini i da mu prikupljene podatke dostavi u određenom roku, posle čega će sam rešiti upravnu stvar i da je takvo rešenje je konačno (član 236. stav 2.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.); da kada je tužba podneta na osnovu člana 19. ovog zakona, a sud nađe da je osnovana, presudom će uvažiti tužbu i naložiti da nadležni organ donese rešenje; da ako sud raspolaže potrebnim činjenicama, a priroda stvari to dozvoljava, on može svojom presudom neposredno rešiti upravnu stvar (član 44.).

5. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ustavne žalbe P. "P ." a.d. smatra da su mu u postupku provođenja promena u katastarskom operatu, odnosno preknjižavanja upisa društvene svojine DP P . P . u privatnu svojinu AD PIK P, povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava .

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporeni upravnosudski postupak nije pravnosnažno okončan i traje više od sedam godina. Naime, postupak je pokrenut 6. januara 2007. godine i trenutno se nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

Očigledno je da je samo trajanje konkretnog postupka prekoračilo standard postupanja u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak i nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je, uvidom u spise predmeta, ocenio da je činjenično stanje u ovom upravnom postupku bilo složeno.

Što se tiče kriterijuma ponašanja podnosioca u predmetnom postupku, Ustavni sud je mišljenja da je ono u datim okolnostima bilo aktivno, pa u tom smislu treba tumačiti i njegove procesne podneske kojima je blagovremeno osporavao akte donošene u predmetnom upravnosudskom postupku. Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe koristio procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave koja imaju za cilj ubrzanje postupka. Međutim, Sud konstatuje, da podnosilac nije koristio ova sredstva blagovremeno, niti tokom celog dosadašnjeg trajanja osporenog postupka. Naime, podnosilac ustavne žalbe se tek 4. juna 2008. godine obratio Republičkom geodetskom zavodu, kao drugostepenom organu, iako je zahtev podnet prvostepenom organu još 6. januara 2007. godine, koji o istom nije odlučio u roku propisanom članom 208. Zakona o opštem upravnom postupku. Pored toga, podnosilac ustavne žalbe je imao pravo da, imajući u vidu da o žalbi podnetoj protiv prvostepenog rešenja početkom januara 2012. godine nije odlučeno u zakonom propisanom roku, podnese procesnopravna sredstva propisana odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, a što podnosilac nije učinio. U pogledu značaja predmeta spora za podnosioca, Ustavni sud konstatuje da je nesporan bio materijalni i pravni interes podnosioca da se o njegovom zahtevu za preknjižavanje upisa odluči u okviru razumnog roka.

Ustavni sud je, međutim, ocenio da navedeno ponašanje podnosioca ustavne žalbe ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje organa koji vode postupak, te da odgovornost što postupak traje preko sedam godina i što još uvek nije pravnosnažno okončan leži na upravnim organima pred kojima se postupak još uvek vodi. Naime, u toku postupka su doneta tri rešenja prvostepenog organa, pet odluka nadležnih drugostepenih organa i jedna presuda suda koji je odlučivao u upravnom sporu. Iz navedenog proizlazi da nije bilo dužih perioda neaktivnosti u postupanju nadležnih organa. Međutim, Sud je utvrdio da su nadležni drugostepeni organi, u konkretnom slučaju, tri puta vraćali predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet ''Pavlyulynets v. Ukraina'', predstavka br. 70767/01 od 6. septembra 2005. godine i ''Cvetković protiv Srbije'' predstavka br. 17271/04 od 10. juna 2008. godine).

Imajući u vidu sve navedeno, posebno da je postupak još uvek u fazi prvostepenog rešavanja, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom postupku povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je usvojio ustavnu žalbu podnosioca, odlučujući kao u tački 1. izreke, a saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US). Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, u tački 3. izreke, naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku, kada se za to steknu uslovi.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i ponašanje samog podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u predmetnom postupku povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni postupak još uvek nije okončan, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje o ustavnoj žalbi podnosioca ustavne žalbe Đ. O, većinskog vlasnika P. "P ." a.d, izjavljenoj zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Sjenica u predmetu broj 952-02-115/05, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavne garancije prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, sastoje u obezbeđivanju zaštite od nepotrebnog odugovlačenja u postupku u kome se odlučuje o pravima i obavezama nekog lica. S tim u vezi, Ustavni sud ponovo ukazuje da je predmet osporenog postupka provođenje promene u katastarskom operatu, odnosno preknjižavanje upisa društvene svojine DP P . P . u privatnu svojinu AD PIK P. Imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da je u osporenom postupku povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe – P. "P." a.d. na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ocenjuje da je pravni interes podnosioca Đ . O . da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku, kao većinskog vlasnika navedenog privrednog društva, kon sumiran utvrđenjem da je tom privrednom društvu povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo.

Imajući u vidu izloženo, kao i to da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na imovinu vezuje za povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu Đ. O, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, kao u tački 4. izreke.

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i član 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog dugotrajnog upravnog postupka o uknjižbi imovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti