Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za izuzeće javnog tužioca. Sud smatra da to nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima okrivljenog i da se može pobijati tek žalbom na presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Stojanovića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. oktobra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Predraga Stojanovića izjavljena protiv rešenja v.d. Republičkog javnog tužioca A: 40/09 od 3. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Stojanović iz Kraljeva je 25. marta 2009. godine, preko punomoćnika Staniše Nikolića, advokata iz Kraljeva, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja v.d. Republičkog javnog tužioca A: 40/09 od 3. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje garantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, povrede pretpostavke nevinosti garantovane odredbom člana 34. stav 3. Ustava, povrede prava na jednaku zaštitu prava garantovanog odredbom člana 36. stav 1. Ustava i zbog povrede načela zabrane diskriminacije zajemčenog odredbom člana 21. Ustava.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Članom 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Iz ustavne žalbe proizlazi da je osporenim rešenjem odbijen zahtev podosioca ustavne žalbe za izuzeće Okružnog javnog tužioca u Smederevu i njegovih zamenika od postupanja po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Smederevu KT. 14/07 u predmetu Okružnog suda u Smederevu K. 65/07, u kome je podnosilac ustavne žalbe optuženi u krivičnom postupku.
4. Odredbama člana 45. st. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05 i 49/07) propisano je da se odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno primenjuju na javne tužioce i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zastupaju u postupku, da javni tužilac odlučuje o izuzeću lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da ga zastupaju u krivičnom postupku i da o izuzeću javnog tužioca odlučuje neposredno viši tužilac. Odredbom člana 40. Zakonika propisani su razlozi za izuzeće sudija ili sudija porotnika, a odredbom člana 43. stav 4. Zakonika propisano je da se rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može pobijati posebnom žalbom, a ako je takvo rešenje doneseno posle podignute optužnice, onda samo žalbom na presudu.
Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi da izuzeće javnog tužioca predstavlja poseban institut krivičnog procesnog prava kojim se obezbeđuje da u krivičnom postupku, kao stranka, ne učestvuje javni tužilac koji je zbog određenih ličnih ili pravnih odnosa sa ostalim licima koja učestvuju u postupku morao biti izuzet (osnovi za obavezno izuzeće) ili su utvrđene okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nespristrasnost (osnov za fakultativno izuzeće). Po oceni Ustavnog suda, rešenje o izuzeću javnog tužioca ne prestavlja akt kojim se odlučuje o pravima okrivljenog u krivičnom postupku. S obzirom na to da se rešenje kojim se odbija zahtev za izuzeće tužioca posle podignute optužnice može pobijati samo žalbom na presudu, Sud smatra da će pravni put u odnosu na osporeno rešenje biti iscrpljen tek kada krivični postupak koji se vodi protiv podnosioca ustavne žalbe bude pravosnažno okončan, odnosno kada bude doneta pravosnažna odluka o njegovoj krivičnoj odgovornosti.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporeno rešenje o izuzeću javnog tužioca ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa protiv koga se može izjaviti ustavna žalba. Sud je stoga, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
5. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA S u d i j a, dr Agneš Kartag Odri