Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom šest i po godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko šest godina. Neefikasnost sudova, uključujući ukidanje prvostepene presude i dugo odlučivanje po žalbi, doveli su do povrede prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. iz Leskovca na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. jula 2015. godine, donelo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 7225/10 (inicijalno P. 2005/06 ranijeg Opštinskog suda u Leskovcu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. iz Leskovca je Ustavnom sudu, 18. januara 2013. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Leskovca, izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 7225/10 (inicijalno P. 2005/06 ranijeg Opštinskog suda u Leskovcu).

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac 7. avgusta 2006. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu, radi otklanjanja opasnosti od štete. zloupotrebe susedskog prava, naknade štete i činidbe, a da je spor, iako nije bio činjenično i pravno složen, pravnosnažno okončan posle šest godina, četiri meseca i 11 dana. Smatra da mu je, zbog ukidanja prve prvostepene odluke, te odugovlačenjem sudova, posebno Apelacionog suda u Nišu, koji je o žalbi odlučivao skoro dve i po godine, kao i zbog dopune ponovnog prvostepenog postupka, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenog Ustavom garantovanog prava i da mu odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupk u, izvršio uvid u spise predmeta P. 7225/10 Osnovnog suda u Leskovcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, je podneo, 7. avgusta 2006. godine, Opštinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu, radi otklanjanja opasnosti od štete, zloupotrebe susedskog prava i prava svojine, naknade štete i činidbe, protiv trojice tuženih. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 2005/06.

Do donošenja presude Opštinskog suda P. 2005/06 od 16. novembra 2007. godine kojim je u celosti odbijen tužbeni zahtev tužioca, Opštinski sud je zakazao deset, a održao šest ročišta za glavnu raspravu, na kojima je saslušao tužioca i tuženog u svojstvu parnične stranke (u toku postupka tužilac je povukao tužbu u odnosu na dva tužena), izveo dokaz sudskim uviđajem na licu mesta i sproveo veštačenje preko veštaka geometra. Preostala četiri ročišta nisu održana, jer su po jednom i tužilac i tuženi predali podneske neposredno pred ročište, jer je sudski veštak izostao i jer je strankama nalaz veštaka uručen neposredno na ročištu, pa im je sud ostavio rok za izjašnjenje. U ovom delu postupka tužilac je precizirao tužbeni zahtev 21. avgusta 2007. godine. Nezadovoljan prvostepenom presudom, tužilac je izjavio žalbu 27. decembra 2007. godine, a tuženi je dao odgovor na žalbu 4. januara 2008. godine. Postupajući sudija je dao naredbu 10. januara 2008. godine da se spisi dostave Okružnom sudu u Leskovcu.

U toku 2010. godine došlo je do uspostavljanja nove mreže sudova, pa je, odlučujući o žalbi tužioca, sada Apelacioni sud u Nišu rešenjem Gž. 3159/10 od 8. juna 2010. godine ukinuo presudu Opštinskog suda P. 2005/06 od 16. novembra 2007. godine i predmet vratio na ponovni postupak. Spisi su vraćeni 14. juna 2010. godine Osnovnom sudu u Leskovcu, a naredba za dostavu strankama navedenog rešenja drugostepenog suda data je 16. decembra 2010. godine.

Predmetu je, pred Osnovnim sudom u Leskovcu, dodeljen novi broj P. 7225/10. Taj sud je, do donošenja druge po redu prvostepene presude, zakazao četiri ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno nije održano jer je dat nalog punomoćniku tužioca da precizira tužbeni zahtev u skladu sa nalogom iz drugostepenog rešenja. Na održanim ročištima je sprovedeno veštačenje od strane veštaka građevinske struke i saslušan je veštak. Tužilac je ponovo precizirao tužbeni zahtev, tražeći da se utvrdi zloupotreba susedskog prava na taj način što je tuženi na severnoj strani objekta, koji je izgradio bez urbanističke i građevinske dozvole na katastarskoj parceli 276/1, KO L, otvorio prozor, koji sa postavljenim mehanizmom za otvaranje i prozirnim staklom znatno ugrožava komoditet tužioca, pa se tuženom nalaže da umesto postojećeg prozora postavi fiksirani ram koji se ne može otvarati, sa mat staklima, sve u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 7225/10 od 5. jula 2011. godine je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Tuženi je 12. avgusta 2011. godine protiv navedene presude izjavio žalbu, a tužilac je dao odgovor na žalbu 18. avgusta 2011. godine. Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Gž. 2051/11 od 21. decembra 2011. godine vratio prvostepenom sudu spise radi dopune postupka. Osnovni sud u Leskovcu je, u skladu sa nalogom iz rešenja drugostepenog suda, doneo dopunsku presudu P. 7225/10 od 22. avgusta 2012. godine, kojom je usvojio kao osnovan zahtev punomoćnika u vezi sa troškovima koje treba isplatiti tuženima protiv kojih je povučena tužba.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 2175/12 od 18. decembra 2012. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena ožalbena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 7225/10 od 5. jula 2011. godine, sa dopunskom presudom istog suda od 22. avgusta 2012. godine. Pismeni otpravak drugostepene presude je 10. januara 2013. godine dostavljen punomoćniku tužioca.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjivao u vreme započinjanja parnice do okončanja predmetnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član. 10).

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 7. avgusta 2006. godine, podnošenjem tužbe podnosioca Opštinskom sudu iz Leskovca, i da je okončan 10. januara 201 3. godine, nakon šest go dina, pet meseci i tri dana, uručivanjem presude Apelacionog suda Gž. 2175/12 od 18. decembra 2012. godine.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije u značajnijoj meri doprineo dužini trajanja postupka time što njegovom krivicom nisu održana dva ročišta, jednom jer je njegov punomoćnik neposredno pred ročiše predao podnesak, a jednom jer mu je sud naložio da precizira tužbeni zahtev shodno nalogu iz ukidnog rešenja drugostepenog suda. Podnosilac je imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u dva stepena dao je, ipak , nadležni prvostepeni sud. U prilog ovoj oceni upravo govore dve prvostepene presude , od kojih je prava, iako doneta samo posle godinu i tri meseca od ponošenja tužbe, ukinuta, a što je dovelo do ponovnog odlučivanja u prvom stepenu i uticalo na dužinu trajanja ovog spora. Pored ovoga, i u ponovnom postupku, iako je druga prvostepena presuda potvrđena, prvostepeni sud je propustio da odluči o troškovima postupka za tužene, prema kojima je tužilac povukao tužbu, zbog čega su mu spisi i vraćani na dopunu posutpka. Takođe, prilikom uručenja drugostepenog ukidnog rešenja došlo je do zastoja u postupku, jer je prvostepeni sud naredbu da se ovo rešenje uruči dao posle šest meseci od vraćanja spisa u prvostepeni sud. Pritom, trajanju postupka van granica razumnog roka doprinelo je i postupanje drugostepenog suda koji je o žalbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, odlučivao dve godine i pet meseci, mada treba imati u vidu da je u tom periodu došlo do uspostavljanja nove mreže sudova i promene nadležnosti sudova.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 7225/10 (inicijalno P. 2005/06 ranijeg Opštinskog suda u Leskovcu). Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka, postupanje sudova, ali i značaj predmeta spora, te sve okolnosti konkretnog predmeta. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom šest i po godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti