Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu poverilaca u stečajnom postupku nad dužnikom sa pretežnim državnim kapitalom. Propust države da obezbedi namirenje utvrđenih potraživanja predstavlja povredu prava, te je naložena isplata materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-455/2017
24.10.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavn im žalb ama S. K . i B . D , obojice iz Lebana i D . M . iz sela T, Lebane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e S. K, B . D . i D . M . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10 podnosiocima ustavn ih žalb i povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavn a žalb a S. K . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3201/15 od 9. jun a 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1133 /16 od 22. septembra 2016. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba B. D . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3220/15 od 9. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1132/16 od 22. septembra 2016. godine.

5. Odbacuje se ustavna žalba D. M . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3189/15 od 13. jula 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1227/16 od 22. septembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. K . i B . D , obojica iz Lebana i D . M . iz sela T, Lebane , podneli su Ustavnom sudu, 16. januara 2017. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavne žalb e zbog povrede prava na imovinu, zajemčen og članom 58. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3201/15 od 9. juna 2016. godine, rešenja R4 St. 3220/15 od 9. juna 2016. godine i rešenja R4 St. 3189/15 od 13. jula 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1133/16 od 22. septembra 2016. godine, rešenja Rž. gp. 1132/16 od 22. septembra 2016. godine i rešenja Rž. gp. 1227/16 od 22. septembra 2016. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Formiran je predmet pod brojem Už- 455/2017

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalb i prijavili su svoj a potraživanj a u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10 od 27. maja 2011. godine nad stečajnim dužnikom AD „A.“ iz B. Podnosioci nisu namir ili u celini svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda R4 St. 3201/15 od 9. juna 2016. godine, R4 St. 3220/15 od 9. juna 2016. godine i R4 St. 3189/15 od 13. jula 2016. godine , u stavu prvom izreke, usvojeni su zahtevi predlagača i utvrđeno je da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem mogućem roku; u stavu trećem izreke delimično su usvojeni zahtev i predlagača i utvrđeno im je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke delimično su odbijen i zahtev i predlagača da im se utvrdi pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu preko dosuđenog a do traženog iznosa od 130.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačeni su zahtev i predlagača da se Republika Srbija obaveže da im na ime prijavljenih i priznatih novčanih potraživanja u stečajnom postupku isplati tačno opredeljene iznose iz budžetskih sredstava Republike Srbije.

Osporenim rešenjima Vrh ovnog kasacionog suda suda Rž. gp. 1133/16 od 22. septembra 2016. godine, Rž. gp. 1132/16 od 22. septembra 2016. godine i Rž. gp. 1227/16 od 22. septembra 2016. godine odbijene su kao neosnovane žalb e predlagača i potvrđena su navedena prvostepena rešenja.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku podnosioc ima ustavnih žalb i, a protiv stečajnog dužnika AD „A.“ iz B, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalb e usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavnih žalb i imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, a koji im nisu isplaćen i (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o U stavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već i splaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnim žalb ama u delu izjavljenom protiv osporenih akata u pogledu odluke o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavn ih žalb i su usvojen i zahtev i za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena im je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenim iznos ima naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnim žalb ama u delu izjavljenom protiv osporenih akata ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalb e u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3 , 4. i 5. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti