Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak, koji je trajao pet godina i dva meseca, prema stanovištu suda, nije prekoračio granice razumnog roka za odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4556/2010
22.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Živorada Petrovića iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Živorada Petrovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 8091/05.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živorad Petrović iz Pančeva podneo je Ustavnom sudu, 22. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika Milana C. Cvetkovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi o pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj 8091/05.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe 15. novembra 200 5. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu, da je prvostepena presuda doneta u februaru 2008. godine, ali da do podnošenja ustavne žalbe nije bilo odlučeno o žalbi tužene, zbog čega p odnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac je istakao i zahtev za izuzeće predsednika Suda dr Dragiše Slijepčevića i sudija dr Bose Nenadić i dr Olivere Vučić, smatrajući da postoji sukob interesa, jer su navedene sudije članovi ispitnog odbora za polaganje pravosudnog ispita određeni od strane Republike Srbije, koja je u parničnom postupku koji je predmet ustavne žalbe tužena. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a postavio je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8091/05, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 15. novembra 2005. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tužene državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, kojom je tražio da mu tužena naknadi nematerijalnu štetu koju je pretrpeo zbog posttraumatskog stresa nastalog u vreme NATO agresije, kada je on bio pripadnik Vojske Jugoslavije.

Opštinski sud je za 6 . april 2006. godine zakazao ročište za glavnu raspravu koje nije održano „ zbog sprečenosti postupajućeg sudije“, dok je naredno ročište zakazano za 4 . oktobar 2006. godine, održano.

U toku 2007. godine održana su dva ročišta za glavnu raspravu na kojima je saslušan tužilac kao parnična stranka, dok ročišta zakazana za 17. januar i 2. novembar, nisu održana takođe „zbog sprečenosti postupajućeg sudije“. Sud je u toku 2007. godine odredio izvođenje dokaza medicinskim veštačenjem.

Nakon ročišta održanog 4. februara 2008. godine, na kome je zaključena glavna rasprava, Opštinski sud je istoga dana doneo presudu P. 8091/05, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati - za pretrpljeni strah iznos od 100.000 dinara, kao i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 216.000 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Tužena je 19. februara 2008. godine izjavila žalbu protiv navedene presude, koju je Apelacioni sud u Beogradu presudom Gž. 2722/10 od 23. novembra 2010. godine odbio kao neosnovanu, čime je navedeni postupak pravnosnažno okončan. Pismeni otpravak presude je uručen punomoćniku tužioca 28. januara 2011. godine.

4. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period od dana podnošenja tužbe sudu 15. novembra 2005. godine, pa do 23. novembra 2010. godine, kada je postupak pravnosnažno okončan, odnosno 28. januara 2011. godine, kada je pismeni otpravak presude je uručen punomoćniku tužioca.

Ustavni sud konstatuje da je od podnošenja tužbe do pravnosnažnog okončanja postupka, proteklo pet godina i dva meseca.

Stoga je Sud, rukovodeći se sopstvenom praksom, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava, konstatovao da navedena dužina trajanja postupka ipak ne ukazuje da osporeni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Naime, predmetni parnični postupak je pravnosnažno okončan nakon pet godina , što se po stanovištu ovog suda, imajući u vidu praksu i standarde Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, ne može smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje.

5. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti