Odluka o neosnovanosti ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu Tihomira Babića zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao šest godina, Sud je ocenio da, s obzirom na donošenje dve prvostepene i dve drugostepene odluke, trajanje nije nerazumno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4558/2010
31.01.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Tihomira Babića iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Tihomira Babića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5632/06, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 6715/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tihomir Babić iz Beograda je 22. oktobra 2010 . godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5632/06 .

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 22. juna 2006 . godine podneo tužbu radi naknade nematerijalne štete i da predmetni parnični postupak, umesto Z akonom o radu propisanih šest meseci, do sada traje preko četiri godine, i neizvesno je kada će se okončati. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava. Takođe je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 6715/10 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5632/06) , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Tihomir Babić , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 23. juna 2006. godine tužbu protiv Republike Srbije radi naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo kao pripadnik JNA.

Nakon četiri održana ročišta, sprovedenog medicinskog veštačenja i izvođenja dokaza saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke, Prvi opštinski sud u Beogradu je 22. maja 2007. godine doneo presudu P. 5632/06 kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca. Presuda je otpravljena iz suda 20. juna 2007. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 11374/07 od 14. januara 2009. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda i predmet je vraćen na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvo ročište zakazano je za 3. april 2009. godine. Do donošenja druge po redu prvostepene presude, zakazana su još četiri ročišta, od kojih jedno nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. U ovom delu postupka veštak medicinske struke je izradio dopunu osnovnog nalaza, a pored toga izveden je dokaz saslušanjem tužioca.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 6715/10 od 16. septembra 2010. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca.

Radi odlučivanja o žalbi tužene, spisi predmeta su, nakon združenja dokaza o uručenju žalbe i odgovora na žalbu strankama, u junu 2011. godine dostavljeni drugostepenom sudu.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 3184/11 od 2. avgusta 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09), koji se primenjivao do okončanja osporenog sudskog postupka, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevim i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak trajao šest godina i jedan mesec . Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da pojam razumnog roka predstavlja relativnu kategoriju, koja pre svega zavisi od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova pred kojima je postupak vođen i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, imajući u vidu da je parnica vođena radi naknade nematerijalne štete koju je podnosilac pretrpeo učestvujući u oružanim sukobima, ocenio da u konkretnom slučaju, nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja na koja je trebalo odgovoriti.

Prema oceni Ustavnog suda, s obzirom na predmet spora, podnosilac je imao legitiman interes da se o njegovom zahtevu odluči u kratkom roku.

Što se tiče ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije doprineo dužini trajanja postupka, budući da se uredno odazivao pozivima suda.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da je Prvi opštinski sud u Beogradu prvu prvostepenu presudu doneo u roku kraćem od godinu dana od podnošenja tužbe, pri čemu su u ovom peri odu održana četiri ročišta i sprovedeno je medicinsko veštačenje . Žalbeni postupak pred Okružnim sudom u Beogradu je trajao godinu i po dana, a u ponovnom postupku, prvostepeni sud je nakon godinu i po dana, te četiri održana od ukupno zakazanih pet ročišta, i izvođenja dokaza saslušanjem podnosioca i pribavljanja dopune nalaza veštaka, doneo novu meritornu odluku. O žalbi izjavljenoj protiv druge po redu donete prvostepene presude, drugostepeni sud je odlučio u roku od godinu dana i dva meseca od momenta dostavljanja spisa predmeta. Opisano postupanje nadležnog prvostepenog i drugostepenog suda, ne može se, po oceni Ustavnog suda, smatrati neefikasnim i nedelotvornim, imajući u vidu da su u periodu od šest godina donete dve prvostepene i dve drugostepene odluke, te da je postupak pravnosnažno okončan.

Imajući u vidu da je osporeni postupak pravnosnažno okončan posle šest godina i jednog meseca , i da je vođen pred dve sudske instance, Ustavni sud je, u svetlu svih okolnosti, ocenio da ukupno trajanje postupka ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od navedenog i odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka o neosnovanosti ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti