Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo kupca u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu kupca nepokretnosti u izvršnom postupku, utvrđujući da je odbacivanjem njegovog prigovora na obustavu postupka povređeno pravo na pravno sredstvo. Sud je pogrešno ocenio da kupac, kome je nepokretnost dodeljena, nema legitimaciju za izjavljivanje prigovora.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Š . iz Zrenjanina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. aprila 2021 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Š . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv (I). 40/2018 od 9. marta 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo , iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv (I). 40/2018 od 9. marta 2018. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 3355/2015 od 25. januara 2018. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Š . iz Zrenjanina je , 17. aprila 20 18. godine, preko punomoćnika V. R , advokata iz Zrenjanina, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 3355/2015 od 25. januara 2018. godine i Ipv (I). 40/2018 od 9. marta 2018. godine, zbog povrede načela neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je u predmetnom izvršnom postupku imao svojstvo kupca nepokretnosti na kojoj je sprovedeno izvršenje i da je izvršni sud, nakon donošenja zaključka kojim je podnosiocu dodeljena nepokretnost, osporenim rešenjem I. 3355/2015 od 25. januara 2018. godine obustavio postupak zato što su izvršni poverioci povukli predlog za izvršenje. Podnosilac ustavne žalbe ukazuje da je podneo prigovor protiv navedenog rešenja o obustavi postupka i da je veće izvršnog suda donelo osporeno rešenje Ipv (I). 40/2018 od 9. marta 2018. godine, kojim je odbacilo kao nedozvoljen taj prigovor, pogrešno nalazeći da je to pravno sredstvo podneto od strane neovlašćenog lica. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja, kao i da utvrdi pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za sastavljanje ove žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta u kome su doneta osporena rešenja, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverioci D. P . i mal. J . P . su 14. decembra 2015. godine podneli Osnovnom sudu u Zrenjaninu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Ž . P, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P2. 770/2011 od 24. februara 2011. godine, kojom je dužnik da na ime doprinosa za izdržavanje isplati poveriocima odgovarajući novčani iznos. Izvršni poverioci su predložili da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, koja je upisana u List nepokretnosti broj …, KO Zrenjanin 1, k.p. br. …. Osnovni sud u Zrenjaninu je 15. decembra 2015. godine doneo rešenje I. 3355/15, kojim je usvojio taj predlog i odredio prinudno izvršenje.

Osnovni sud u Zrenjaninu je, nakon što je utvrđena vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika, doneo zaključak o prodaji nepokretnosti I. 3355/2015 od 28. decembra 2017. godine, kojim je zakazao javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti za 23. januar 2018. godine.

U zapisniku o prvom nadmetanju za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika od 23. januara 2018. godine je konstatovano da se kao učesnik prijavio M. Š, ovde podnosilac ustavne žalbe, te da je ovaj učesnik u postupku dao najbolju ponudu za kupovinu. Konstatovano je i da je punomoćnik izvršnih poverilaca po osnovu prava preče kupovine ponudio istu cenu, a da je postupajući sudija upozorio punomoćnika da izvršni poverioci nemaju pravo preče kupovine nepokretnosti. Imajući u vidu navedeno, Osnovni sud u Zrenjaninu je istog dana doneo zaključak I. 3355/15, kojim je učesniku u izvršnom postupku M . Š . dodelio navedenu nepokretnost i pozvao ga da u roku od 15 dana uplati razliku između ponuđenog iznosa na ime cene i novčanog iznosa koji je uplaćen na ime jemstva.

Izvršni poverioci su podneskom od 23. januara 2018. godine obavestili izvršni sud da povlače predlog za izvršenje u ovom postupku.

Osnovni sud u Zrenjaninu je 25. januara 2018. godine doneo osporeno rešenje I. 3355/2015, kojim je: u stavu prvom izreke obustavio predmetni izvršni postupak, pa je ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, pa i radnje javne prodaje i dodele nepokretnosti M. Š, ovde podnosiocu ustavne žalbe; u stavu drugom izreke naložio Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti u Zrenjaninu da izvrši brisanje zabeležbe postojanja izvršenja na nepokretnosti. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da je sud doneo rešenje primenom člana 35. stav 8. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, jer su izvršni poverioci povukli predlog za izvršenje; da M. Š . kao kupac još nije uplatio prodajnu cenu, te da on kao treće lice još nije stekao pravo da mu se nepokretnost preda u posed i da se upiše pravo svojine na njegovo ime, u smislu člana 131. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. U pouci o pravnom leku je konstatovano da nezadovoljna stranka i učesnik u postupku imaju pravo prigovora protiv ovog rešenja .

Učesnik u postupku M. Š, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 1. februara 2018. godine postupio po navedenom zaključku izvršnog suda i uplatio preostali novčani iznos na ime cene za kupovinu nepokretnosti izvršnog dužnika.

Učesnik u postupku, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 13. februara 2018. godine Osnovnom sudu u Zrenjaninu prigovor protiv osporenog prvostepenog rešenja.

Veće Osnovnog suda u Zrenjaninu je osporenim rešenjem Ipv (I). 40/2018 od 9. marta 2018. godine odbacilo kao nedozvoljen taj prigovor, ocenjujući da M. Š . u ovom izvršnom postupku nije ni izvršni poverilac ni izvršni dužnik, pa da on nije legitimisan da pobija rešenje o obustavljanju postupka.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, je utvrđeno: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju i da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, pa da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, kao i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava, na čiju se povredu u suštini ukazuje u ustavnoj žalbi, je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni list RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13- Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano: da će se postupak izvršenja obustaviti bez pristanka izvršnog dužnika ako izvršni poverilac povuče predlog za izvršenje, u celini ili delimično, pa da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti sve sprovedene izvršne radnje ako se time ne di ra u stečena prava trećih lica (član 35. stav 8.); da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka (član 36. stav 1.); da je prigovor pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku (član 39. stav 1.); da se i zvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da po zaključenom nadmetanju i eventualnom izjašnjenju o pravu preče kupovine sud, odnosno izvršitelj objavljuju koji je ponudilac ponudio najveću cenu i tom ponudiocu dodeljuju nepokretnost, pa da o dodeljivanju nepokretnosti prodate javnim nadmetanjem sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak koji se objavljuje na oglasnoj tabli nadležnog suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji, kao i svim učesnicima u nadmetanju (član 128. st. 4. i 5.); da nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene u slučaju prodaje neposrednom pogodbom sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak da se nepokretnost preda kupcu i da se u javnu knjigu upiše pravo svojine u njegovu korist (član 131. stav 1.).

Odredbom člana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, “Službeni list SRJ“, broj 29/96 i “Službeni glasnik RS“, broj 115/05) je predviđeno da se pravo svojine stiče i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom.

5. Uzimajući u obzir da se navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju na tvrdnji da je veće izvršnog suda proizvoljno primenilo procesno pravo na štetu podnosioca, odbacivši kao nedozvoljen njegov prigovor koji je izjavljen protiv prvostepenog rešenja o obustavljanju izvršenja, Ustavni sud je zaključio da podnosilac u suštini ukazuje na povredu prava na pravno sredstvo, pa je ove navode ustavne žalbe isključivo cenio sa stanovišta odredbe člana 36. stav 2. Ustava.

Pre upuštanja u ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta najpre konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku imao svojstvo učesnika u postupku javne prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika koji je najpre položio jemstvo za učestvovanje na javnom nadmetanju, a potom na ročištu održanom 23. januara 2018. godine dao i najbolju ponudu za kupovinu iste, zbog čega je izvršni sud doneo zaključak I. 3355/15, kojim je podnosiocu dodelio nepokretnost i naložio mu da u roku od 15 dana uplati preostalu razliku do ponuđenog iznosa. Izvršni poverioci su istog dana kada je održano pomenuto ročište povukli predlog za izvršenje, a što je Osnovnom sudu u Zrenjaninu posluži lo kao razlog za donošenje osporenog rešenja o obustavljanju predmetnog izvršnog postupka I. 3355/2015 od 25. januara 2018. godine, kojim su ukinute sve sprovedene izvršne radnje, pa i radnje prodaje i dodele podnosiocu te nepokretnosti. Veće izvršnog suda je osporenim rešenjem Ipv (I). 40/2018 od 9. marta 2018. godine odbacilo kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe, sa obrazloženjem da podnosilac kao učesnik u postupku prema odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine nije ovlašćen da izjavi prigovor protiv rešenja o obustavljanju izvršenja.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud napominje da je povlačenje predloga za izvršenje od strane izvršnog poverioca prema odredbama člana 35. stav 8. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine imalo za pravnu posledicu donošenje rešenja o obustavljanju izvršnog postupka. Izvršni sud je u takvoj procesnoj situaciji imao dužnost da odlukom o obustavi izvršenja ukine sve sprovedene izvršne radnje, ako se time nije diralo u stečena prava trećih lica. Sa druge strane, Ustavni sud ističe da u postupku prinudnog izvršenja sud odlučuje zaključkom ili rešenjem, pri čemu Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine nije regulisao kako formu akta kojim se postupak obustavlja, tako ni pitanje da li je dozvoljen prigovor protiv akta kojim se postupak obustavlja. Imajući u vidu ovakvu pravnu prazninu koju je ostavio ranije važeći procesni zakon, Ustavni sud je u svojoj praksi po ustavnim žalbama u kojima se postavilo pitanje da li je dozvoljen prigovor protiv odluke o obustavi postupka, pre svega uzeo u obzir da obustava postupka predstavlja jedan od dva moguća načina okončanja izvršnog postupka i da se takvom sudskom odlukom odlučuje o građanskom pravu izvršnog poverioca, odnosno građanskoj obavezi izvršnog dužnika. Prema tome, Ustavni sud je zauzeo pravni stav prema kome se odlukom suda o obustavi izvršnog postupka odlučuje o pravima i obavezama stranaka u izvršnom postupku koji su imovinskog karaktera, pa da stranke imaju pravo na prigovor protiv te odluke, a na šta upućuje i odredba člana 36. stav 2. Ustava, kojom se svakom jemči pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Međutim, iz navedene ustavne norme proizlazi da se dvostepenost u odlučivanju ne jemči samo strankama o čijim se pravima i obavezama raspravlja u sudskom postupku. Po mišljenju Ustavnog suda, pravo na pravno sredstvo je izuzetno zajemčeno i drugim učesnicima u postupku i to isključivo protiv odluke kojom se odlučuje o interesu tog lica koji je na zakonu zasnovan.

S obzirom na izneto, Ustavni sud smatra da je, radi odgovora na pitanje da li je podnosilac ustavne žalbe imao pravo da izjavi prigovor protiv prvostepenog rešenja o obustavljanju izvršnog postupka, potrebno prethodno razmotriti kakav je podnosilac imao pravni položaj u predmetnom izvršnom postupku, odnosno da li se tim rešenjem odlučivalo i o njegovo m pravnom interesu koji je zasnovan na zakonu. U navedenom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da kupac nepokretnosti u postupku sudske javne prodaje dobija pravni osnov za sticanje prava svojine tek nakon što izvršni sud, odnosno izvršitelj donese zaključak da se nepokretnost preda kupcu i koji istovremeno sadrži nalog organu uprave nadležnom za vođenje evidencije o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima da upiše pravo svojine u njegovu korist, čime se kupac oslobađa obaveze podnošenja posebnog zahteva organu koji vodi javne knjige. Zaključak o predaji nepokretnosti predstavlja finalni akt u postupku prodaje nepokretnosti i odluku državnog organa na osnovu koga kupac stiče pravo svojine, u smislu odredaba člana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 131. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, pa upis prava svojine tada ima samo deklarativni karakter. Dakle, Ustavni sud napominje da je uslov za donošenje pomenutog zaključka prethodno postupanje kupca po zaključku o dodeljivanju nepokretnosti koje se postiže uplatom celokupne kupoprodajne cene, a koja je formirana po osnovu najpovoljnije ponude date na javnom nadmetanju za prodaju nepokretnosti.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe, kao lice koje je dalo najbolju ponudu za kupovinu nepokretnosti koja je bila predmet izvršenja, na osnovu zaključka o dodeljivanju nepokretnosti Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 3355/15 od 23. januara 2018. godine imao svojinskopravnu pretenziju na toj nepokretnosti, koja je mogla biti realizovana uplatom razlike između ponuđene cene i datog jemstva i donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti, a koji služi kao neposredni pravni osnov za sticanje svojine na predmetu izvršenja. To znači da je podnosilac ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku imao pravni interes zasnovan na zakonu, čije je ostvarenje, po mišljenju Ustavnog suda, doveden o u pitanje donošenjem rešenja o obustavljanju postupka Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 3355/2015 od 25. januara 2018. godine. Ovo iz razloga što je izvršni sud istovremeno sa odlukom o obustavi postupka ukinuo sve izvršne radnje koje su sprovedene u postupku. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da je izvršni sudija prilikom donošenja navedenog rešenja posebno imao u vidu da je izričito ukinuo i radnje javne prodaje i dodele nepokretnosti podnosiocu ustavne žalbe, zbog čega je u pouci o pravnom leku naveo da nezadovoljna stranka i učesnik u postupku imaju mogućnost izjavljivanja prigovora protiv tog rešenja. Podnosilac ustavne žalbe je, pouzdajući se u datu pravnu pouku, podneo prigovor protiv prvostepenog rešenja o obustavljanju izvršnog postupka, ali je veće Osnovnog suda u Zrenjaninu, uprkos svemu, osporenim rešenjem Ipv (I). 40/2018 od 9. marta 2018. godine odbacilo kao nedozvoljen taj redovni pravni lek, ocenjujući da samo stranke u izvršnom postupku imaju pravo da osporavaju pravilnost i zakonitost navedenog rešenja.

Polazeći od svega iznetog, a posebno uzimajući u obzir da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 3355/2015 od 25. januara 2018. godine praktično odlučivano i o pravnom interesu podnosioca koji je bio zasnovan na zakonu, Ustavni sud smatra da je veće izvršnog suda izvelo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da podnosilac nema ovlašćenje za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka. Ovakva pogrešna ocena Osnovnog suda u Zrenjaninu je, po mišljenju Ustavnog suda, posledično dovela i do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, jer je podnosilac u konkretnom slučaju lišen mogućnosti da se u postupku instancione kontrole preispita pravilnost i zakonitost pomenutog prvostepenog rešenja. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Budući da se odredbama člana 18. Ustava ne jemči neko konkretno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda, to Ustavni sud nije ispitivao navode podnosioca ustavne žalbe o povredi navedenih ustavnih normi u predmetnom izvršnom postupku, jer one ne predstavljaju neposredan pravni osnov za izjavljivanje ustavne žalbe.

Ustavni sud je našao da se štetne posledice u tvrđene povrede prava na pravno sredstvo mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv (I). 40/2 018 od 9. marta 2018. godine i određivanjem da navedeni sud u ponovnom postupku donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 3355/2015 od 25. januara 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravno sredstvo dovoljno pra vično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je uzeo u obzir da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog drugostepenog rešenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovan ovaj zahtev, odlučujući kao u tački 3. izreke.

Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud ukazuje da nema osnova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti , pored mnogih drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

6. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo kupca u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti