Povreda prava na suđenje u razumnom roku u složenom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao šest godina i tri meseca. Iako je postupak bio složen, država je odgovorna za efikasno sprovođenje izvršenja. Zahtev za naknadu štete je odbačen kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Borislava Dimitrijevića iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Borislava Dimitrijevića i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu I. 4588/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 550/03) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Borislav Dimitrijević iz Velike Plane podneo je, 2. marta 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se tada vodio pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu I. 4588/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da osporeni izvršni postupak, u kome on ima svojstvo izvršnog poverioca, traje već devet godina, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Dopunom ustavne žalbe od 6. aprila 2012. godine podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už- 1602/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Smederevu R4. 41/15 od 10. jula 2015. godine spisi predmeta Už-1602/2012 vraćeni su Ustavnom sudu, s obzirom na to da je osporeni izvršni postupak obustavljen. Predmet je, nakon vraćanja spisa Ustavnom sudu, dobio broj Už-4559/2015.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 4588/10, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 5. marta 2007. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HK „Goša – fabrika drumskih vozila“ DOO – Poslovna jedinica Velika Plana, i to procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 55/05 od 11. januara 2007. godine i presude Okružnog suda u Smederevu Gž1. 288/06 od 31. januara 2007. godine, kojima je obavezan tuženi HK „Goša – fabrika drumskih vozila“ DOO – Poslovna jedinica Velika Plana da tužiocu Borislavu Dimitrijeviću po više osnova iz radnog odnosa isplati određene novčane iznose.

Opštinski sud je usvojio predlog rešenjem I. 239/07 od 7. marta 2007. godine. Postupak u tom predmetu, kao i više desetina drugih izvršnih postupaka, spojeni su sa postupkom u predmetu I. 550/03 (prekinut 7. novembra 2003. godine zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom), radi vođenja jedinstvenog postupka.

Izvršni poverioci, između ostalih i ovde podnosilac ustavne žalbe, urgirali su 1. oktobra 2007. i 22. aprila 2008. godine nastavak postupka. Postupak je nastavljen rešenjem Opštinskog suda I. 550/03 od 19. septembra 2008. godine.

U postupku je sprovedeno ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine potraživanja izvršnih poverilaca, a 28. septembra i 9. oktobra 2009. godine izvršene su dopune nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Na ročištu održanom 16. oktobra 2008. godine punomoćnici izvršnih poverilaca su tražili da se u nastavku postupka izvrši procena i utvrđivanje vrednosti celokupne imovine – nepokretnosti u odnosu na koje su doneta rešenja o izvršenju u predmetima koji su spojeni uz predmet I. 550/03.

Rešenjem izvršnog suda Ip. 55/08 od 18. februara 2009. godine odbijen je kao neosnovan prigovor dužnika izjavljen protiv rešenja I. 550/03 od 19. septembra 2008. godine, kojim je određen nastavak izvršnog postupka, a rešenjem I. 550/03 od 14. maja 2009. godine odbačena je, kao nedozvoljena , žalba izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja tog suda Ip. 55/0 8 od 18. februara 2009. godine.

Zaključkom Opštinskog suda I. 550/03 od 15. septembra 2009. godine određena je javna prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika.

Ročište za javnu prodaju nepokretnosti od 5. novembra 2009. godine je odloženo, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani (u daljem tekstu: Osnovni sud).

Izvršni poverioci, između ostalih i ovde podnosilac ustavne žalbe, urgirali su 6. februara 2010. godine nastavak postupka.

Dopisom od 25. marta 2011. godine sud je naložio punomoćnicima izvršnih poverilaca da dostave izvod iz zemljišne knjige kao dokaz o vlasništvu izvršnog dužnika na nepokretnostima ili isprave podobne za uknjižbu prava svojine u zemljišnoj knjizi za određene katastarske parcele. U podnesku od 26. aprila 2011. godine izvršni poverioci su predložili uviđaj suda na licu mesta, radi identifikacije nepokretnosti i utvrđivanja da novim brojevima parcela odgovaraju brojevi starog premera po priloženom zemljišno-knjižnom ulošku.

Postupajući po nalogu suda od 24. aprila 2011. godine, Odeljenje za urbanizam i građevinu, imovinsko–pravne i komunalno-stambene poslove je, u dopisu od 21. maja 2011. godine , izvršnom sudu dostavilo spisak građevinskih i upotrebnih dozvola koje glase na investitora „G.“ za objekte navedene u nalogu, a koji su građeni u određenom periodu.

Agencija za privatizaciju je dopisom od 21. juna 2011. godine obavestila izvršni sud da je 21. juna 2010. godine donela Odluku br. 10-2471/10-42-4/02 o restrukturiranju subjekta privatizacije - izvršnog dužnika. Dopis Agencije za privatizaciju sud je prosledio izvršnim poveriocima i oni su se izjasnili u pogledu istog, a nakon toga se i Agencija za privatizaciju izjasnila povodom podnesaka punomoćnika izvršnih poverilaca, kao i o daljem toku restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika.

Osnovni sud je rešenjem I. 45 88/2010 od 5. decembra 2011. godine odredio zastoj izvršnog postupka do okončanja postupka restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika.

Rešenjem Osnovnog suda Ipv. 31/12 od 24. februara 2012. godine odbačen je prigovor punomoćnika izvršnih poverilaca podnet protiv rešenja toga suda I. 4588/2010 od 5. decembra 2011. godine.

U podnesku od 9. oktobra 2012. godine izvršni poverioci su obavestili sud da je postupak restrukturiranja izvršnog dužnika okončan i zahtevali da sud nastavi postupak izvršenja u predmetu I. 4558/2010.

Osnovni sud se rešenjem I. 4588/2010 od 19. decembra 2012. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje u predmetu I. 4588/2010 i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Privrednom sudu u Požarevcu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu Ipv. 11/2013 od 25. januara 2013. godine odbijeni su kao neosnovani prigovori punomoćnika izvršnih poverilaca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda I. 45 88/2010 od 19. decembra 2012. godine.

Privredni sud u Požarevcu nije prihvatio stvarnu nadležnost za odlučivanje, jer je smatrao da je za postupanje u predmetu izvršenja nadležan sud koji mu je ustupio predmet, pa je izazvao sukob nadležnosti i tražio da Vrhovni kasacioni sud reši sukob nadležnosti i utvrdi stvarnu nadležnost za postupanje u ovom predmetu izvršenja.

Podneskom od 3. juna 2013. godine izvršni poverioci, između ostalih i ovde podnosilac ustavne žalbe, obavestili su Osnovni sud da su namirili svoja potraživanja, te da stoga povlače predloge za izvršenje i predlažu obustavu postupka.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem R1. 356/2013 od 13. juna 2013. godine odredio da je za postupanje u predmetu izvršenja stvarno nadležan Osnovni sud.

Osnovni sud je rešenjem I. 4588/2010 od 29. oktobra 2013. godine utvrdio da su predlozi za izvršenje povučeni, obustavio izvršni postupak u predmetu I. 4588/2010 i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, zbog namirenja izvršnih poverilaca.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, a članom 9. st. 5. i 6. Zakona je propisano da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku. Odredbama čl. 75. i 77. navedenog zakona propisano je da se izvršni postupak okončava obustavom ili namirenjem i da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.):

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ, dodaju dva čl. 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 7.); da po okončanju restruktuiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, propisano je da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak, pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje 5. marta 2007. godine Opštinskom sudu i okončan 3. juna 2013. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe povukao predlog za izvršenje (iako je izvršni postupak formalno okončan rešenjem Osnovnog suda I. 45 88/2010 od 29. oktobra 2013. godine), trajao šest godina i tri meseca.

Ustavni sud je ocenio da je sprovođenje izvršenja bilo složeno, imajući u vidu da je u njemu učestvovao v eliki broj izvršnih poverilaca, te činjenicu da je izvršni dužnik bio subjekt privatizacije nad kojim je u dva navrata vođen postupak restrukturiranja, što je za posledicu imalo najpre prekid, a zatim zastoj postupka. Prekid postupka je određen rešenjem Opštinskog suda I. 550/03 od 7. novembra 2003. godine i trajao je četiri godine i deset meseci, kada je rešenje m od 19. septembra 2008. godine sud odredio nastavak postupka. Zastoj u postupku određen je rešenjem Osnov nog suda I. 4588/2010 od 5. decembra 2011. godine, do okončanja postupka restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja sudova koji su bili nadležni za sprovođenje prinudnog izvršenja, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i za postupak restrukturiranja nad subjektom privatizacije, te da je Agencija za privatizaciju obavestila izvršni sud da je 21. juna 2010. godine donela Odluku br. 10-2471/10-42-4/02 o restrukturiranju subjekta privatizacije – izvršnog dužnika, nakon čega je sud odredio zastoj u postupku.

Ocenjujući značaj postavljenog zahteva za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je postavljeni zahtev bio od naročitog značaja za podnosioca , s obzirom na to da je predlogom za izvršenje traži o namirenje novčanih potraživanja po više osnova iz radnog odnosa, te da svojim pona šanjem nije doprineo dužem trajanju postupka, već je, naprotiv, više puta urgirao nastavak postupka i preduzimanje izvršnih radnji.

Ustavni sud smatra da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparat a (videti presude u predmetima Pini i drugi protiv Rumunije , broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i Kačapor i drugi protiv Srbije, stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Ustavni sud je utvrdio da je u periodima kada postupak nije bio u prekidu ili zastoju, sud preduzimao radnje izvršenja, pa je tako bilo određeno ekonomsko- finansijsko veštačenje radi utvrđenja potraživanja izvršnih poverilaca, kao i dopune veštačenja , zakazano je ročište za prodaju nepokretnosti, pribavljana su potrebna obaveštenja od Agencije za privatizaciju o toku postupka restrukturiranja, kao i podaci o nepokretnostima u svojini dužnika, i o tome izveštavani izvršni poverioci.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu I. 4588/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 550/03), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Podnosilac ustavne žalbe je zahtev za naknadu nematerijalne štete istakao tek u dopuni ustavne žalbe od 6. aprila 2012. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je ustavna žalba podneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu , koji m je izričito predvi đeno da zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe (član 85. stav 3.). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, odbacio zahtev za naknadu materijalne štete kao neblagovremen.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u složenom izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti