Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu. Propust nadležnog suda da obezbedi namirenje utvrđenih potraživanja podnositeljki u dugotrajnom stečajnom postupku nad društvenim preduzećem predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-456/2017
14.11.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, d r Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama J. S . iz sela Š . kod Lebana, J. R . iz Lebana i M . Z . iz sela C . kod Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e J. S, J . R . i M . Z . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10 podnositeljkama ustavnih žalb i povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba J. S . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelaci onog suda R4 St. 3244/15 od 30. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 906/16 od 24. juna 2016. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba J. R . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3264/15 od 9. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 639/16 od 19. maja 2016. godine.

5. Odbacuje se ustavna žalba M. Z . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 4120/15 od 5. maja 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1017/16 od 15. septembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. S . iz sela Š . kod Lebana, J. R . iz Lebana i M . Z . iz sela C . kod Bojnika podnele su Ustavnom sudu, 16. januara 2017. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavne žalb e zbog pov rede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Podnositeljka J. S. je ustavnom žalb om osporila i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 906/16 od 24. juna 2016. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 3244/15 od 30. marta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka J. R . je ustavnom žalb om osporila i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 639/16 od 19. maja 2016. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 3264/15 od 9. marta 2016. godine, zbog povrede istog ustavnog prava.

Podnositeljka M . Z . je ustavnom žalbom osporila i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1017/16 od 15. septembra 2016. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 4120/15 od 5. maja 2016. godine, zbog povrede istog ustavnog prava .

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), sve ustavne žalbe spojio radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavn e žalb e i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavnih žalbi su prijavil e svoja potraživanja u stečajnom postupku koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 5/09 od 29. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom Društvenim preduzećem „15. m.“ iz Lebana. Podnositeljke nisu namirile svoja potraživanja u navedenom stečajnom postupku, koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3244/15 od 30. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača J. S . i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10 ; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno joj je pravo na prime renu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 6.780,00 dinara , koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za i splatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđivanje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 90.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je predlog predlagača u delu kojim je traženo namirenje novčanog potraživanja u iznosu od 236.358,00 dinara na ime glavnog duga, 84.834,46 dinara na ime kamate i 500,00 dinara na ime ostalih troškova ili 2.669,64 evra, sa pripadajućim troškovima , kao i zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 906/16 od 24. juna 2016. godine , u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača J. S . i potvrđeno je prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3244/15 od 30. marta 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavovima četvrtom i petom izreke; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3264/15 od 9. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača J. R . i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno joj je pravo na prime renu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđivanje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 90.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je predlog predlagača u delu kojim je traženo namirenje novčanog potraživanja u iznosu od 316.870,00 dinara ili 2.584,00 evra, kao i zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 639/16 od 19. maja 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača J. R . i potvrđeno je prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3264/15 od 9. marta 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavovima četvrtom i petom izreke; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 4120/15 od 5. maja 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču M. Z . povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno joj je pravo na prime renu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđivanje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 70.000,00 dinara, kao i zahtev za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 80.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je predlog predlagača u delu kojim je traž eno namirenje novčanog potraživanja od Republike Srbije, utvrđenog pravnosnažnim i izvršnim presudama Opštinskog suda u Lebanu P1. 12/01 od 21. maja 2002. godine i dopunskom presudom P1. 12/01 od 24. septembra 2002. godine; u stavu šestom izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1017/16 od 15. septembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača M . Z . i potvrđeno je prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 4120/15 od 5. maja 2016. godine u stav ovima četvrtom, petom i šestom izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku podnositeljkama ustavnih žalbi, a protiv stečajnog dužnika Društvenog preduzeća „15. m .“ iz Lebana, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljki na mirno uživanje imovine , zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da podnositeljke ustavnih žalbi imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljki ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke J. S . u delu kojim osporavaju rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3244/15 od 30. marta 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 906/16 od 24. juna 2016. godine, ustavnoj žalbi podnositeljke J. R . u delu kojim osporava rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3264/15 od 9. marta 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 639/16 od 19. maja 2016. godine i ustavnoj žalbi podnositeljke M . Z . u delu kojim osporava rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 4120/15 od 5. maja 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1017/16 od 15. septembra 2016. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljkama ustavnih žalbi je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena im je primerena naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga Suda. Naime, podnositeljke mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj predstavke 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj predstavke 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnositeljkama dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom o dlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje na to da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe podnositeljke J. S . kojima se osporavaju rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3244/15 od 30. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 906/16 od 24. juna 2016. godine, navodi ustavne žalbe podnositeljke J . R . kojima se osporavaju rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3264/15 od 9. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 639/16 od 19. maja 2016. godine i navodi ustavne žalbe podnositeljke M . Z . kojima se osporavaju rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 4120/15 od 5. maja 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1017/16 od 15. septembra 2016. godine ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozi ma kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi označenog ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio ustavne žalbe u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tač. 3 , 4. i 5. izreke.

6. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti