Usvajanje ustavne žalbe zbog arbitrarnog odbacivanja prigovora za suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu utvrdivši povredu prava na pravično suđenje zbog arbitrarnog odbacivanja prigovora za ubrzanje postupka. Osnovni sud je pogrešno zaključio da se izvršenje pred javnim izvršiteljem ne razmatra po Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što je neustavno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4566/2021
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Bojan Tubić, dr Milan Rapajić i Jelena Deretić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. M. iz Šarlinca kod Doljevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. M. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 3/21 od 26. februara 2021. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 3/21 od 26. februara 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Ii. 5208/19, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Nenadom Gvozdenovićem u predmetu Ii. 2916/19.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. M. iz Šarlinca kod Doljevca je 8. aprila 2021. godine, preko punomoćnika Đ. B, advokata iz Niša, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 3/21 od 26. februara 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe je istakla i povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen njen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u kome ima svojstvo izvršnog poverioca, pa da je neprihvatljiva ocena Osnovnog suda u Leskovcu da postupak pred javnim izvršiteljem nije obuhvaćen odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i dosudi mu troškove za sastavljanje ove ustavne žalbe.

Kako se pomenuta odredba Evropske konvencije po svojoj sadržini ne razlikuju od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je eventualno postojanje povrede prava na pravično suđenje cenio u odnosu na odredbe najvišeg pravnog akta u Republici Srbiji.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 2. septembra 2019. godine Osnovnom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. „L, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa koje je utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom istog suda P1. 122/19 od 5. aprila 2019. godine. Osnovni sud u Leskovcu je 4. septembra 2019. godine doneo rešenje o izvršenju Ii. 5208/19, pa je predmet prosledio javnom izvršitelju Nenadu Gvozdenoviću na dalje sprovođenje izvršenja. Predmet je nastavljen pred navedenim javnim izvršiteljem pod brojem Ii. 2916/19.

Osnovni sud u Leskovcu je osporenim rešenjem R4I. 3/21 od 26. februara 2021. godine odbacio prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi ubrzavanja izvršnog postupka. U obrazloženju osporenog rešenja je konstatovano da je predmet dostavljen javnom izvršitelju na dalje sprovođenje izvršenja, a da postupak pred javnim izvršiteljem nije obuhvaćen odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (čl. 32. st. 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (čl. 36. st. 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koje su važile u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Ii. 5208/19, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Nenadom Gvozdenovićem u predmetu Ii. 2916/16. U konkretnom slučaju, obrazloženje osporenog rešenja se praktično zasniva na pravnoj oceni prema kojoj sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, ne može da postupa po predmetnom prigovoru, jer se postupak sprovođenja izvršenja vodi pred javnim izvršiteljem. Polazeći od iznetog, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koji se primenjuje na izvršni postupak čija je dužina trajanja osporena prigovorom radi ubrzavanja postupka, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud nalazi da se Osnovni sud u Leskovcu u obrazloženju osporenog rešenja nije pozvao na konkretan pojedinačni akt o okončanju izvršnog postupka kako bi potkrepio ocenu o nedozvoljenosti prigovora podnositeljke ustavne žalbe. Takođe, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatra da je Osnovni sud u Leskovcu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da je nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 3/21 od 26. februara 2021. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Ii. 5208/19, a nastavljen je pred javnim izvršiteljem Nenadom Gvozdenovićem u predmetu Ii. 2916/19, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog arbitrarnog odbacivanja prigovora za suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti