Sudska praksa

Odbacivanje ustavne žalbe protiv presude donete bez spisa predmeta

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda. Utvrđeno je da odlučivanje upravnog suda bez spisa predmeta, nakon što ih tuženi organ nije dostavio, nije bilo proizvoljno, već u skladu sa tada važećim procesnim zakonom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borisava Čolića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Borisava Čolića izjavljena protiv presude Upravnog suda 4 Uvp. I 74/10 (2008) od 9. septembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Borisav Čolića iz Beograda je 22. oktobra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda 4 Uvp. I 74/10 (2008) od 9. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je „Okružni sud u Beogradu prema podnosiocu ustavne žalbe postupio površno, formalistički, nezakonito i protivustavno kada je u upravnom sporu odlučio bez pribavljenih spisa“. Od Ustavnog suda zahteva da osporenu presudu stavi van snage i naloži ponovno vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da se ona zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda 4Uvp. I 74/10 (2008) od 9. septembra 2010. godine odbijen kao neosnovan zahtev Borisava Čolića, ovde podnosioca ustavne žalbe, za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U.1624/087od 3. aprila 2008. godine.

U obrazloženju osporene presude je navedeno da je Okružni sud u Beogradu presudom U.1624/087 od 3. aprila 2008. godine pravilno uvažio tužbu tužioca Republike Srbije – Ministarstva pravde i poništio rešenje Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju Grada Beograda – Sektor za upravno pravne poslove – Odeljenje za upravno pravne poslove XXI-05 broj 731.2-83/2006 od 25. maja 2007. godine, jer drugostepeni upravni organ nije postupio po nalogu suda i posle više zahteva nije dostavio spise predmeta; pa su se stekli uslovi iz člana 31. stav 3. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96) za rešavanje spora bez spisa predmeta.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom presudom donetom u upravnom sporu povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sadržinu navedenog prava i razloge ustavne žalbe na kojima se tvrdnje o povredi ovog prava zasnivaju, Ustavni sud najpre ukazuje na to da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, je da ispita da li je osporena presuda Upravnog suda rezultat proizvoljne ili arbitrarne primene prava, na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Razmatrajući navode ustavne žalbe da je Upravni sud „prihvatio nezakonitu odluku Okružnog suda u Beogradu“, Ustavni sud konstatuje da su u obrazloženju osporene presude navedeni dovoljni razlozi za donetu odluku i zauzet stav o ispunjenosti zakonskih uslova da se zahtev za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu odbije kao neosnovan, a koji su, po oceni Ustavnog suda, zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava.

Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe da je Okružni sud u Beogradu morao da održi usmenu raspravu, Ustavni sud napominje da je prema odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik SRJ“, br. 46/96) u upravno-sudskom postupku važilo pravilo da sud rešava spor u nejavnoj sednici, na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku. Stoga je Ustavni sud konstatovao da je Okružni sud u Beogradu mogao odlučiti da se održi usmena rasprava, ali nije bio obavezan, jer je odredbom člana 31. stav 3. Zakona o upravnim sporovima bilo propisano da je tuženi dužan da sudu dostavi sve spise koji se odnose na predmet, a ako tuženi i posle drugog zahteva ne dostavi spise predmeta ili ako izjavi da ih ne može dostaviti, sud može rešiti stvar i bez spisa. Navod podnosioca da je Okružni sud trebalo da postupi drugačije tako što bi zakazao raspravu, te proverio i utvrdio činjenično stanje od značaja za odluku o tužbi, nisu dovoljan osnov za tvrdnju o uskraćivanju procesnih garancija prava na pravično suđenje u upravnom sporu koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe.

Ustavni sud je imao u vidu i navode podnosioca kojima se ukazuje na „dužinu proteka vremena od dana kada je podneo zahtev za vanredno preispitivanje presude Vrhovnom sudu Srbije, do dana kada je Upravni sud o njegovom zahtevu odlučio“, ali je ocenio da se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi mogu dovesti u vezu samo sa osporenim aktom.

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju dovoljno osnova za sumnju da je osporena presuda doneta proizvoljnom primenom procesnog i materijalnog prava, te da je njome povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu