Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za povraćaj izuzetog zemljišta. Postupak je trajao skoro sedam godina, uz višestruko poništavanje prvostepenih odluka, što ukazuje na neefikasnost organa uprave.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. D. iz Š, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. D. i utvrđuje da je u upravnom postupku za povraćaj izuzetog zemljišta koji je vođen pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 464-10/2013-03 i pred Ministarstvom finansija Republike Srbije, Sektor za imovinsko-pravne poslove u predmetu broj 463-02-00817/2006-07, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. D. iz Š. je 4. oktobra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Odeljenjem za finansije Opštinske uprave Šabac u predmetu broj 464-13/09-03 (ranije br. 464-127/06-03 i 464-8/07-08).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su podnosilac i njegova rođena sestra, pok. M. D, kao pravni sledbenici ranijeg sopstvenika, pok. M. K, Odeljenju za finansije Opštinske uprave Šabac 25. avgusta 2006. godine podneli zahtev za deeksproprijaciju zemljišta na delu katastarske parcele broj 819/1 Katastarska opština Š, u površini od 0.12.00 ha, koje je izuzeto rešenjem Narodnog odbora opštine Šabac broj 03-6753 od 20. jula 1959. godine; da je Odeljenje za finansije Opštinske uprave Šabac zaključkom broj 464-127/06-03 od 28. novembra 2006. godine odbacilo navedeni zahtev podnosioca i njegove sestre, sa obrazloženjem da predmetno zemljište nije eksproprisano, već izuzeto na osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta ("Službeni lis t FNRJ", br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61 i "Službeni list SFRJ", broj 32/68), a postupak denacionalizacije se ne može voditi do donošenja zakona koji bi takvu mogućnost predvideo; da je protiv navedenog zaključka podnosilac uložio blagovremenu žalbu Ministarstvu finansija – Sektor za imovinskopravne poslove, kao drugostepnom upravnom organu u predmetnoj upravnoj stvari, koje je rešenjem broj 463-02-00817/2006-07 od 17. jula 2007. godine poništilo zaključak i predmet vratilo prvostepenom organu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da podnosilac i njegova sestra imaju pravo da zahtevaju poništaj rešenja o izuzimanju na osnovu odredbe člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06); da je Odeljenje za finansije Opštinske uprave Šabac 16. avgusta 2007. godine donelo rešenje broj 464-8/07-08 kojim je odbilo zahtev podnosioca i njegove sestre; da je, rešavajući po novoj žalbi podnosioca na navedeno rešenje, Ministarstvo finansija – Sektor za imovinskopravne poslove donelo rešenje broj 463-02-00817/2006-07 od 6. marta 2008. godine, kojim je ponovo poništilo prvostepeno rešenje, naloživši prvostepenom organu da odredi veštačenje kojim će se utvrditi da li je izuzeto zemljište u zakonskom roku privedeno nameni radi koje je izuzeto, kako bi se utvrdilo ima li mesta primeni navedene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji; da je Odeljenje za finansije Opštinske uprave Šabac u ponovnom postupku donelo zaključak broj 464-13/09-03 od 3. februara 2009. godine, kojim je prekinut predmetni postupak dok se, kao prethodno pitanje, ne okonča parnični postupak za poništaj ostavinskog rešenja O. 940/05 od 22. septembra 2005. godine (kojim su podnosilac i njegova sestra oglašeni za naslednike pok. M. K.) pred Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu P. 619/08, koji je pokrenut od strane Gradskog javnog pravobranilaštva Šabac; da je nakon završetka parnice, aprila 2010. godine, podnosilac zahtevao da se predmetni upravni postupak nastavi, ali da to nije učinjeno ni posle nekoliko meseci; da je podnosilac zahtevao da se iz postupka, kao pristrasno, izuzme službeno lice D. P, ali da o tom zahtevu nikada nije odlučeno; da je 8. novembra 2010. godine, preminula podnosiočeva sestra, M. D, ali da to nije moglo da utiče na tok postupka, jer svaki naslednik pojedinačno može da traži poništaj rešenja o izuzimanju; da je veštačenje nakon dužeg vremena sprovedeno, ali da je podnosilac zahtevao izuzeće veštaka zbog sumnje u nepristrasnost, ali da ni o tome nije odlučivano; da je navedenim neažurnim i nesavesnim postupanjem Odeljenja za finansije Opštinske uprave Šabac povređeno podnosiočevo Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je u predmetnom postupku povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32 stav 1. Ustava, te da Ustavni sud naloži nadležnom upravnom organu da preduzme sve mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku. Takođe je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

U dopuni ustavne žalbe od 29. marta 2012. godine podnosilac je istakao da je angažovao punomoćnika, advokata O. P. iz Š, precizirao je da na ime naknade nematerijalne štete traži iznos od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, kao i iznos koji potražuje za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u naknadno dostavljene spise predmeta, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe i njegova sestra su, kao unuci i naslednici pok. M. K. iz Š, na osnovu ostavinskog rešenja O. 940/05 od 22. septembra 2005. godine, između ostalog, nasledili zemljište na katastarskoj parceli broj 819/1, Katastarska opština Š , u ukupnoj površini od 0.26.37 ha, čiji je deo u površini od 0.12.00 ha izuzet iz poseda M . K. rešenjem Narodnog odbora opštine Šabac broj 03-6753 od 20. jula 1959. godine i ustupljen na korišćenje Preduzeću za prikazivanje filmova u Šapcu, radi izgradnje letnje bioskopske bašte. Podnosilac i njegova sestra su 25. avgusta 2006. godine Odeljenju za finansije Opštinske uprave Šabac podneli zahtev za deeksproprijaciju navedenog izuzetog dela nasleđene katastarske parcele tvrdeći da zemljište nije privedeno svrsi zbog koje je izuzeto. Odeljenje za finansije Opštinske uprave Šabac je zaključkom broj 464-127/06-03 od 28. novembra 2006. godine odbacilo navedeni zahtev, sa obrazloženjem da predmetno zemljište nije eksproprisano, već izuzeto na osnovu odredbi Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, a da se postupak denacionalizacije ne može voditi do donošenja zakona koji bi takvu mogućnost predvideo. Podnosilac i njegova sestra su protiv navedenog zaključka uložili žalbu Ministarstvu finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove, kao drugostepnom upravnom organu u predmetnoj upravnoj stvari, koje je rešenjem broj 463-02-00817/2006-07 od 17. jula 2007. godine poništilo zaključak i predmet vratilo prvostepenom organu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da je ožalbeni zaključak donesen na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, protivno odredbi člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, jer u obrazloženju ne sadrži razloge za odluku kakva je data u dispozitivu, te da se o zahtevu podnosilaca nije moglo odlučiti zaključkom (jer su postojali svi uslovi za pokretanje i vođenje predmetnog upravnog postupka), već meritorno, rešenjem, u skladu sa odredbama člana 192. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. U obrazloženju rešenja Ministarstva finansija navedeno je još da se, u skladu sa načelom utvrđenim odredbom člana 15. Zakona o opštem upravnom postupku, organ koji vodi postupak mora starati da neznanje i neukost stranke i drugih učesnika u postupku ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju. Odeljenje za finansije Opštinske uprave Šabac je 16. avgusta 2007. godine donelo rešenje broj 464-8/07-08 kojim je odbilo predmetni zahtev i ponovo zauzelo stav da podnosioci zahteva isti ne mogu podneti na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, s obzirom na to da je rešenje o izuzimanju doneto na osnovu Zakona o nacionalizaciji, pa svoje pravo mogu ostvariti tek po donošenju Zakona o denacionalizaciji. Pored toga, u prvostepenom rešenju je navedeno da podnosioci zahteva nisu ni sopstvenici, ni korisnici navedenog zemljišta, već je kao korisnik u katastru nepokretnosti upisan K. k. „I.“. Podnosilac ustavne žalbe i njegova sestra su i protiv ovog rešenja uložili blagovremenu žalbu, po kojoj je Ministarstvo finansija, Sektor za imovinsko-pravne poslove donelo rešenje broj 463-02-00817/2006-07 od 6. marta 2008. godine, kojim je ponovo poništilo prvostepeno rešenje, zbog bitne povrede pravila upravnog postupka (ožalbenim rešenjem je odlučeno mimo zahteva stranke jer je odbijen zahtev za „povraćaj zemljišta“, a stranke su zahtevale „poništaj rešenja o izuzimanju“ Narodnog odbora opštine Šabac) i pogrešne primene materijalnog prava (odredba člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji je primenjiva bez obzira na osnovu kog propisa je izuzimanje bilo izvršeno). Ministarstvo je navedenim rešenjem naložilo prvostepenom organu da odredi veštačenje kojim će se utvrditi da li je izuzeto zemljište u zakonskom roku privedeno nameni radi koje je izuzeto, kako bi se utvrdilo da li ima osnova za poništaj predmetnog rešenja o izuzimanju, saglasno navedenoj odredbi člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji. Odeljenje za finansije Gradske uprave Šabac je, postupivši po nalogu Ministarstva finansija, 5. novembra 2008. godine donelo zaključak broj 464-9/08-03 kojim je odredilo veštaka geometra da izvrši identifikaciju predmetnog zemljišta i veštaka urbanističke struke da da svoje stručno mišljenje u pogledu činjenice da li je u pitanju neizgrađeno zemljište, da li je isto prema Planskom aktu privedeno nameni i da se na licu mesta utvrdi ko zemljište koristi. Veštačenje je bilo zakazano za 24. decembar 2008. godine, uz prisustvo službenih lica i stranaka. Veštačenje je navedenog dana i obavljeno (premda bez prisustva veštaka urbaniste, koji svoj izostanak nije opravdao) o čemu je sastavljen zapisnik, a veštak geometar iz „G.“ je dostavio svoj izveštaj Odeljenju za finansije Opštinske uprave Šabac, koje ga je 23. januara 2009. godine prosledilo podnosiocima zahteva na izjašnjenje. U zapisniku o izvršenom veštačenju, međutim, navedeno je da je predstavnica Gradskog javnog pravobranilaštava Šapca predložila da se predmetni upravni postupak prekine, jer je Gradsko javno pravobranilaštvo pokrenulo parnični postupak P. 619/08 za poništaj navedenog ostavinskog rešenja O. 940/05 od 22. septembra 2005. godine, na osnovu kojeg su podnosioci zahteva nasledili predmetno zemljište. Stoga je Odeljenje za finansije Gradske uprave Šabac 3. februara 2009. godine donelo zaključak broj 464-13/09-03 kojim je prekinut predmetni postupak, dok se, kao prethodno pitanje, ne okonča navedeni parnični postupak za poništaj ostavinskog rešenja pred Opštinskim sudom u Šapcu.

Postupak je nastavljen 1. aprila 2011. godine, nakon što je Odeljenju za finansije Gradske uprave Šabac dostavljeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3266/10 od 21. oktobra 2010. godine, kojim je kao nedozvoljena odbačena revizija Gradskog javnog pravobranilaštva Šabac i tako okončan navedeni parnični postupak za poništaj ostavinskog rešenja, u kome Gradsko javno pravobranilaštvo nije uspelo u svom tužbenom zahtevu i pobijano ostavinsko rešenje je ostalo na snazi, a podnosioci, kao naslednici, ostali aktivno legitimisani u predmetnom upravnom postupku. Odeljenje za finansije Gradske uprave Šabac je donelo zaključak broj 464-13/09-03 12. aprila 2011. godine, kojim je zakazan nastavak veštačenja za 3. maj 2011. godine, koje će izvršiti samo veštak urbanista iz J. „P.“ Š. (jer je geometar iz „G.“ već dao svoj nalaz), tako što će dati svoje stručno mišljenje u pogledu činjenice da li je u pitanju neizgrađeno zemljište, da li je isto (prema Planskom aktu koji je važio u vreme izuzimanja) privedeno nameni, kao i da se na licu mesta utvrdi ko sada koristi taj deo zemljišta. Veštačenje je izvršeno i veštak je 2. juna 2011. godine dostavio prvostepenom organu svoj nalaz i mišljenje, u kojem je navedeno da zemljište jeste privedeno nameni radi koje je izuzeto, odnosno da je letnja bioskopska bašta izgrađena. Navedeni nalaz i mišljenje su dostavljeni podnosiocu 8. juna 2011. godine, a protiv istog je podnosilac uložio prigovor, osporivši deo veštačenja u odnosu na koji je nalog dat od strane službenog lica čije izuzeće je zahtevao još 2008. godine, te da u tom delu veštačenja nije pouzdano utvrđeno činjenično stanje da li je sporni objekat zbog kojeg je zemljište izuzeto izgrađen ili ne. U međuvremenu, sestra podnosioca, M. D, preminula je 8. novembra 2010. godine, pa je prvostepeni organ doneo zaključak broj 464-13/09-03 od 28. septembra 2011. godine, kojim je ponovo prekinut postupak dok se ne okonča ostavinski postupak iza pok. M. D. i ne utvrdi ko su njeni naslednici koji će nastaviti predmetni upravni postupak. Protiv ovog zaključka podnosilac je uložio žalbu po kojoj je Ministarstvo finansija – Sektor za imovinskopravne poslove donelo rešenje broj 463-02-00817/2006-07 od 14. maja 2012. godine, kojim je poništilo navedeni zaključak, sa obrazloženjem da se postupak može nastaviti čak iako pok. M . D. nema zakonskih naslednika, a po zahtevu drugog podnosioca, te je ponovo naložilo prvostepenom organu da utvrdi da li je predmetno zemljište privedeno nameni u zakonskom roku i može li se na konkretnu situaciju primeniti odredba člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji. Odeljenje za finansije Gradske uprave Šabac je, postupivši po nalogu drugostepenog organa, donelo zaključak broj 464-22/2012-039 od 3. jula 2012. godine, kojim je odredilo novo veštačenje za 20. jul 2012. godine, koje će izvršiti geometri iz „G.“ Šabac, koji će identifikovati predmetnu parcelu i na licu mestra pokazati prisutnim strankama njene granice i mere, i veštak građevinske struke, koji će dati svoj nalaz i mišljenje u pogledu činjenica da li je u pitanju neizgrađeno zemljište, da li je isto (prema Planskom aktu koji je važio u vreme izuzimanja) privedeno nameni i na licu mesta utvrditi ko sada koristi taj deo zemljišta. Veštak građevinske struke je svoj nalaz i mišljenje dostavio prvostepenom organu 15. januara 2013. godine, i u njemu je ponovo konstatovano da je zemljište privedeno nameni radi koje je izuzeto, odnosno da je letnja bioskopska bašta izgrađena u dovoljnoj meri. Podnosilac je podneskom od 21. januara 2013. godine ponovo izneo svoje primedbe na navedeno veštačenje, u pogledu (ne)pristrasnosti veštaka, (ne)tačno utvrđenog činjeničnog stanja, te (ne)postojanja građevinske i upotrebne dozvole za izgradnju spornog objekta zbog čije izgradnje je zemljište izuzeto. Veštak je na ove primedbe odgovorio dopunom nalaza i mišljenja od 5. marta 2013. godine, u kojoj nije odstupio od svojih zaključaka. Nakon usmenih rasprava održanih 5. februara 2013. godine i 20. marta 2013. godine, Odeljenje za finansije Gradske uprave Šabac donelo je rešenje broj 464-10/2013-03 od 28. marta 2013. godine, kojim je odbijen podnosiočev zahtev za poništaj pravnosnažnog rešenja Narodnog odbora opštine Šabac broj 03-6753 od 20. jula 1959. godine, a kojim je izuzeto zemljište iz poseda pok. M. K. za potrebe P. za p. f. Š. Protiv navedenog rešenja podnosilac je ponovo uložio blagovremenu žalbu, koju je Ministarstvo finansija i privrede – Sektor za imovinsko-pravne poslove odbilo kao neosnovanu rešenjem broj 463-02-00817/2006-07 od 16. jula 2013. godine, prihvatajući nalaz i mišljenje veštaka da je sporno zemljište u zakonskom roku privedeno nameni radi koje je izuzeto. Podnosilac ustane žalbe nije podneo tužbu protiv navedenog drugostepenog rešenja .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Zakonom o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta ("Službeni lis t FNRJ", br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61 i "Službeni list SFRJ", broj 32/68) bilo je propisano: da građevinsko neizgrađeno zemljište koje je nacionalizovano ostaje u posedu ranijeg sopstvenika sve dok ga on na osnovu rešenja opštinskog narodnog odbora ne preda u posed opštini ili drugom licu, radi izgradnje zgrade ili drugog objekta ili radi izvođenja drugih radova (član 38. stav 1.); da se predaja zemljišta u posed opštini ili drugom korisniku ne može izvršiti pre nego što je korisniku to potrebno radi izvođenja građevinskih ili drugih radova kojima se zemljište privodi namenjenoj svrsi (član 38. stav 2.).

Članom 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03, 34/06 i 39/09) propisano je da će se na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, poništiti pravnosnažno rešenje o izuzimanju gradskog građevinskog zemljišta iz njegovog poseda, ako korisnik gradskog građevinskog zemljišta isto ne privede nameni za koju je zemljište izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Slu žbeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da su organi koji vode postupak, odnosno rešavaju u upravnim stvarima, dužni da obezbede uspešno i kvalitetno ostvarivanje i zaštitu prava i pravnih interesa fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka (član 7.); da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi porebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da će se organ koji vodi postupak starati da neznanje i neukost stranke i drugih učesnika u postupku ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju (član 15.); da na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka (član 192. stav 1.); da obrazloženje rešenja sadrži - kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu (član 199. stav 2.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostep enom organu na ponovni postupak, da je, u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje (član 232. stav 2.); da ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 233. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Predmetni upravni postupak je, od podnošenja zahteva za poništaj rešenja o izuzimanju spornog zemljišta, 25. avgusta 2006. godine, do donošenja konačnog drugostepenog rešenja kojim je navedeni zahtev podnosioca odbijen, 16. jula 2013. godine, trajao skoro sedam godina, s tim što je dve godine i dva meseca bio u prekidu (od 3. februara 2009. godine do 1. aprila 2011. godine), odnosno tokom trajanja parničnog postupka za poništaj ostavinskog rešenja na osnovu kojeg su podnosilac i njegova pok. sestra nasledili spornu katastarsku parcelu, odnosno imali aktivnu legitimaciju za vođenje predmetnog upravnog postupka. Sama činjenica da je postupak efektivno trajao četiri godine i devet meseci pred dve instance, ne mora značiti da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih organa i sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava za podnosioca.

Razmotrivši složenost činjeničnog stanja i pravnih pitanja u predmetnom upravnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je za rešavanje predmetne upravne stvari bilo potrebno utvrditi samo jednu odlučujuću činjenicu – da li je na predmetnom zemljištu izgrađen predviđeni objekat (letnja bioskopska bašta) zbog koga je zemljište izuzeto, odnosno da li je predmetno zemljište privedeno nameni radi koje je izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu navedenog Zakona o planiranju i izgradnji. Na tako utvrđeno činjenično stanje bilo je potrebno primeniti (ili konstatovati da nema mesta primeni) samo jednu materijalnopravnu odredbu - navedenu odredbu člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji. Tokom sprovođenja navedenih radnji u konkretnom upravnom postupku, drugostepeni organ, Ministarstvo finansija – Sektor za imovinskopravne poslove, je čak tri puta poništavalo odluke prvostepenog organa, pri čemu je prvostepeni organ prilikom donošenja rešenja broj 464-8/07-08 od 16. avgusta 2007. godine postupio direktno protivno uputstvu drugostepenog organa iz rešenja broj 463-02-00817/2006-07 od 17. jula 2007. godine u pogledu primene odgovarajućeg materijalnog prava. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet e ''Pavlyulynets v. Ukraina'', predstavka br. 70767/01 , Odluka od 6. septembra 2005. godine i ''Cvetković protiv Srbije'', predstavka br. 17271/04 , Odluka od 10. juna 2008. godine). Stoga je Ustavni sud ocenio da je (ne)postupanje nadležnih organa, kao i vreme koje im je bilo potrebno da donesu konačno rešenje u predmetnom upravnom postupku, a polazeći od činjenice da nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnoj stvari, dovelo do zaključka da predmetni upravni postupak nije okončan u razumnom roku.

Što se tiče kriterijuma ponašanja podnosioca ustavne žalbe u predmetnom postupku, činjenica je da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugom trajanju postupka, pa u tom smislu treba tumačiti i njegove procesne podneske kojima je blagovremeno osporavao akte donošene u predmetnom upravnom postupku, kao normalno i očekivano ponašanje stranke koja se bori za usvajanje svog zahteva i ostvarenje svog prava. U pogledu značaja predmeta spora za podnosioca, Ustavni sud je konstatovao da je predmet upravnog postupka bio zahtev za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta, pa je nesporan bio legitimni interes podnosioca da nadležni upravni organi odluče o njegovom zahtevu u okviru standarda razumnog roka, iako je njegov zahtev konačno i pravnosnažno odbijen.

Imajući u vidu navedeno, dosadašnju praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i usvojio ustavnu žalbu, odluč ujući kao u tački 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za odlučivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i ponašanje podnosioca u toku postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje na to da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti