Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog odbacivanja prigovora

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio rešenja redovnih sudova. Sudovi su pogrešno odbacili prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, smatrajući da nisu nadležni za postupanje javnog izvršitelja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. B . iz Merošine , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. B . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Rž.g. 5/21 od 2. marta 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava ju se rešenj a Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 127/20 od 17. decembra 2020. godine i Višeg suda u Leskovcu Rž.g. 5/21 od 2. marta 2021. godine i određuje da Osnovni sud u Leskovcu donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 1719/16.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuju se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. B . iz Merošine podneo je Ustavnom sudu, 8. aprila 2021. godine, preko punomoćnika B . J , advokata iz Niša , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Rž.g. 5/21 od 2. marta 2021. godine, zbog povrede načela iz člana 22. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Leskovcu Rž.g. 5/21 od 2. marta 2021. godine kojim je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 127/20 od 17. decembra 2020. godine , a kojim prvostepenim rešenjem je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u u Leskovcu u predmetu I. 1719/16. U obrazloženju osporenog drugostepenog akta je zauzet pravni stav da je izvršni sud do ustupanja predmeta javnom izvršitelju sprovodio izvršne radnje u razumnom roku, a za ocenu prigovora u delu koji se odnosi na postupanje javnog izvršitelja je utvrđeno da se prigovor može podneti sudu koji vodi postupak, a nadzor na radom javnog izvršitelja vrši nadleženo ministarstvo.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje. Tražila je naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u raz umnom roku u izvršnom postupku, naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova u postupku radi ubrzavanja postupka, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem R4.I. 127/20 od 17. decembra 2020. godine odbacio p rigovor podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 1719/16 .

Viši sud u Leskovcu je osporenim rešenjem Rž.g. 5/21 od 2. marta 2021. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje, sa obrazloženjem da je izvršni sud do ustupanja predmeta javnom izvršitelju sprovodio izvršne radnje u razumnom roku, a za ocenu prigovora u delu koji se odnosi na postupanje javnog izvršitelja je utvrđeno da se prigovor može podneti sudu koji vodi postupak, a nadzor na radom javnog izvršitelja vrši nadleženo ministarstvo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.) ; da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora (član 14. stav 1.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 127/20 od 17. decembra 2020. godine kojim je odbačen podnosiočev prigovor radi ubrzavanja postupka nije dozvoljena žalba, u smislu odredbe člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, u konkretnom slučaju, osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu Rž.g. 5/21 od 2. marta 2021. godine je meritorno odlučeno o podnosiočevoj žalbi. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe ne može da trpi štetne posledice u ustavnosudskom postupku po pitanju blagovremenosti ustavne žalbe zbog navedenog postupanja redovnih sudova (ovakvo pravno stanovište Ustavni sud je već zauzeo u Odluci Už-4804/2018 od 18. marta 2021. godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Leskovcu Rž.g. 5/21 od 2. marta 2021. godine kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje, a kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u u Leskovcu u predmetu I. 1719/16. U obrazloženju osporenog drugostepenog akta je zauzet pravni stav da je izvršni sud do ustupanja predmeta javnom izvršitelju sprovodio izvršne radnje u razumnom roku, a za ocenu prigovora u delu koji se odnosi na postupanje javnog izvršitelja je utvrđeno da se prigovor može podneti sudu koji vodi postupak, a nadzor na radom javnog izvršitelja vrši nadleženo ministarstvo.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. U konkretnom slučaju, predmetni izvršni postupak je zaključkom obustavljen pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud, stoga, ocenjuje, da predlagači imaju pravo da se njima u postupku po prigovoru ceni trajanje izvršnog postupka u celini , bez obzira pred kojim organom izvršnog postupka se trenutno vodi izvršenje, a ne da se faza izvršnog postupka koja je vođena pred izvršnim sudom i faza izvršnog postupka koja se vodi pred javnim izvršiteljem tretiraju kao dve odvojene celine. To naravno podrazumeva donošenja odluke suda o prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka, a kojom odlukom bi bilo obuhvaćeno trajanje izvršnog postupka u celini .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravni stav koje je zauzeto u osporenom drugostepenom rešenju da se ceni trajanje postupka samo pred izvršnim sudom, ali i ne trajanje postupka pred javnim izvršiteljem, ustavnopravno neprihvatljiv .

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu Rž.g. 5/21 od 2. marta 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 127/20 od 17. decembra 2020. godine i rešenja Višeg suda u Leskovcu Rž.g. 5/21 od 2. marta 2021. godine i određenjem da Osnovni sud u Leskovcu donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 1719/16, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud poništio osporeno drugostepeno rešenje i naložio otklanjanje štetnih posledica, to se nije posebno bavio pitanjem povrede načela iz člana 22. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1 . Ustava .

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete , Ustavni sud ukazuje na to d a će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Kada je reč o zahtevu podnosioca za naknadu materijalne štete na ime troškova u postupku radi ubr zavanja postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.