Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio presudu Upravnog suda. Sud je našao da upravni organ i Upravni sud nisu na ustavnopravno prihvatljiv način obrazložili svoje odluke o prestanku službe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radoja Sarića iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radoja Sarića i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11193/10 od 19. avgusta 201 0. godine i rešenjem Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 129-9/2008 od 20. jula 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o na pravično suđenje, zajemčeno članom 3 2. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11193/10 od 19. avgusta 201 0. godine i određuje se da Upravni sud – Odeljenje u Nišu donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 129-9/2008 od 20. jula 2009. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Radoje Sarić iz Prijepolja, preko punomoćnika Milisava Kurmazovića, advokata iz Beograda, izjavi o je 22. oktobra 201 0. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 129-9/2008 od 20. jula 2009. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u u Nišu U. 11193/10 od 19. avgusta 201 0. godine, zbog povrede prava na sudsku zaštitu i na pravično suđenje, prava na naknadu štete i jednaku zaštitu prava, kao i prava na rad, zajemčenih članom 22. stav 1, člana 32. stav 1, člana 35, člana 36. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno, pored ostalog: da je podnosiocu prestala civilna služba u Vojsci bez nje gove saglasnosti, na osnovu člana 143. st av 1. tač ka 9. Zakona o V ojsci Jugoslavije sa 13. julom 2005. godine; da mu nije omogućeno da učestvuje u upravnom postupku i da je drugostepeni organ „retroaktivno sproveo ispitni postupak“; da u postupku nije utvrđeno „šta je sa premeštajem“ podnosioca po rešenju int. broj 467-8 od 3. marta 2005. godine iz Bijelo g polja u Požegu; da je aktima Ministarstva odbrane od 9. maja i 6. jula 2005. godine ukazano na nepravilnosti i naloženo da se poništi rešenje o prestanku službe podnosiocu, ali da o tome tuženi organ ni sud nisu dali razloge u odlukama, niti su „pruženi ustavnoprihvatljivi argumenti“ za ocenu zakonitosti upravnog postupka

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporene akt e i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Vojna pošta 1122 Beograd je 20. jula 2009. godine donela osporeno rešenje Up-2 broj 129-9/2008, kojim je odbila žalbu Radoja Sarića, ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Vojne pošte 5522 Požega, int. broj 1735-3 od 6. juna 2005. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je konstatovano: da je pobijanim prvostepenim rešenjem odlučeno da Radoju Sariću, civilnom licu na službi u Vojsci Srbije i Crne Gore, raspoređenom na radno mesto radnik službe obezbeđenja, VES 61002, KB, GRM 09/470 broj bodova , u Vojnoj pošti 5522-11 B ijelo Polje, prestane služba u Vojsci Srbije i Crne Gore dana 13. juna 2 005. godine, zbog ukidanja radnog mesta na koje je raspoređen, primenom čl. 143. stav 1. tačke 9 ) Zakona o Vojsci Jugoslavije. Drugostepeni organ je dalje naveo: da je u ponovnom postupku, u skladu sa primedbama Vrhovnog suda Srbije, pribavljen akt Ministarstva odbrane od 17. juna 2009. godine, iz k oga proizlazi da je radno mesto tužioca ukinuto u vreme rasformiranja 525. Pozadinske baze; da se iz prvostepenog rešenja nije moglo utvrditi da li je pokušano da se podnosiocu obezbedi neko od prava predviđenih odredbama člana 144. stav 1. tač.1. i 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije, pa je navedeni propust otklonjen pribavljanjem izveštaja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijal a Prijepolje broj 3510-101-1/2009 od 5. januara 2009. godine i potvrde Ministarstva odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove broj 7956-2 od 9. septembra 2008. godine; da je na osnovu ovih dokaza „nedvosmisleno“ utvrđeno da se u vreme ukidanja radnog mesta podnosiocu nije moglo obezbediti nijedno od prava predviđenih zakonom.

Podnosilac ustavne žalbe je u tužbi protiv navedenog osporenog rešenja, pored ostalog, istakao: da mu nije bilo omogućeno da učestvuje u postupku donošenja drugostepenog rešenja, niti su mu dostavljeni dokazi koje je pribavio drugostepeni organ; da tuženi organ u osporenom rešenju nije otklonio učinjene povrede postupka, već je i sam povredio pravila postupka; da je tuženi organ „zaboravio“ da sprovede poseban postupak, jer bi u tom slučaju morao da utvrdi „šta je sa njegovim premeštajem po rešenju int. broj 467-8 od 3. marta 2005. godine iz Bijelog Polja u Požegu“.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11193/10 od 19. avgusta 201 0. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe pobijao zakonitost osporenog rešenja Vojne pošte 1122 Beograd. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude naveo da je, nakon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu, kao i uvidom u spise predmeta, ocenio da je tužba neosnovana i da je tuženi pravilno postupio kada je odbio žalbu podnosioca, u postupku u kome nije bilo povrede pravila postupka od uticaja na rešenje ove upravne stvari. Upravni sud je dalje naveo da je tuženi organ u ponovnom postupku pribavio dokaze iz kojih proizlazi da je radno
mesto podnosioca bilo ukinuto , a da mu se u vreme ukidanja radnog mesta
nije moglo obezbediti nijedno pravo predviđeno odredbom člana 144. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije. Upravni sud je, polazeći od navedenog, našao da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnosioca i odlučio kao u dispozitivu presude.

Rešenjem Vojne pošte 5522 Požega int. broj 467-8 od 3. marta 2005. godine Radoje Sarić, do sada postavljen na radnom mestu radnik službe obezbeđenja VES 61002, KB, GRM 09/470 broj bodova , mesto službovanja B ijelo Polje, raspoređen je danom 18. april 2005. godine na radno mesto rukovalac mašina za pranje i peglanje u Vojnoj pošti 5522-7 Užice. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je Vojna pošta 5522-11 B ijelo Polje rasformirana, da se imenovanom nije moglo obezbediti radno mesto u mestu službovanja i da je pristao da se rasporedi na upražnjeno radno mesto u Vojnoj pošti 5522-7 Užice.

Aktom Ministarstva odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove int. broj 5438-1 od 9. maja 2005. godine zatraženo je od Uprave za ljudske resurse da preduzme mere kako bi se proverile sve činjenice i poništila rešenja o prestanku službe za pojedina lica, među kojima je podnosilac ustavne žalbe, s obzirom na to da u evidenciji 525. Pozadinske baze nema podataka o tome da li su ta lica raspoređena u neko od mesta službovanja na teritoriji Republike Srbije. Aktom od 6. jula iste godine ponovljen je nalog za navedeno postupanje.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi , utvrđeno je : da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da s vako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom (član 35. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo, pored ostalog, na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se n iko tog prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije («Službeni list SRJ», br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i «Službeni list SCG», broj 7/05), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja o prestanku službe podnosioca ustavne žalbe, a kojima je bilo određeno: da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom rad nom mestu (član 143. tačka 9)).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da se pre donošenja rešenja stranci mora omogućiti da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja, a da se rešenje može doneti bez prethodnog saslušanja stranke samo u slučajevima u kojima je to zakonom dopušteno (član 9.); da se pre donošenja rešenja moraju utvrditi sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja i strankama omogućiti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese (član 125. stav 1.).

Odredbama člana 133. navedenog zakona propisano je: da stranka ima pravo da učestvuje u ispitnom postupku i, da radi ostvarenja cilja postupka, daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zaštićene interese (stav 1.); da stranka ima pravo da iznosi činjenice koje mogu biti od uticaja za rešenje upravne stvari, da predlaže dokaze radi utvrđivanja tih činjenica i da pobija tačnost navoda koji se ne slažu s njenim navodima, kao i da ima pravo da sve do donošenja rešenja dopunjuje i objašnjava svoje navode, a ako to čini posle održane usmene rasprave, dužna je da opravda zbog čega to nije učinila na raspravi (stav 2.); da je službeno lice koje vodi postupak dužno da pruži mogućnost stranci da se izjasni o svim okolnostima i činjenicama koje su iznete u ispitnom postupku i o predlozima i ponuđenim dokazima, da učestvuje u izvođenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i veštacima preko službenog lica koje vodi postupak, a s njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvođenja dokaza i da se o tome izjasni, te da organ neće doneti rešenje pre nego što stranci pruži mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva rešenje, a o kojima stranci nije bila data mogućnost da se izjasni (stav 3.).

Odredbama člana 232. stav 1. istog zakona propisano je da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

Saglasno odredbi člana 235. stav 1, odredbe ovog zakona koje se odnose na prvostepeno rešenje shodno se primenjuju i na rešenja koja se donose po žalbi (član 235. stav 1.).

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), čija su se pravila postupka primenjivala na odlučivanje u predmetnom upravnom sporu, bilo je propisano: da se upravni akt može pobijati ako u donošenju akta nije postupljeno po pravilima postupka, a naročito što činjenično stanje nije pravilno utvrđeno, ili što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja ( član 10. stav 1. tačka 3)); da sud rešava spor, po pravilu, na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku, a da, ako sud nađe da se spor ne može raspraviti na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku zbog toga što u pogledu utvrđenih činjenica postoji protivrečnost u spisima, što su one u bitnim tačkama nepotpuno utvrđene, što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, ili ako nađe da su u upravnom postupku povređena pravila postupka što je bilo od uticaja na rešavanje stvari, osporeni upravni akt poništiće presudom, u kom slučaju je nadležni organ dužan da postupi onako kako je u presudi određeno i da donese nov upravni akt (član 38. st. 1. i 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje, jer je drugostepeni organ „retroaktivno sproveo ispitni postupak“ i nije dostav io podnosiocu dokaze na osnovu kojih su utvr đene činjenice u ponovnom postuku. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, ističe da u upravnom postupku nije utvrđeno «šta je sa njegovim premeštajem» na osnovu rešenja Vojne pošte 5522 Požega int. broj 467-8 od 3. marta 2005. godine i da je na to ukazivao u tužbi, ali da Upravni sud nije ocenio ove njegove navode.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv na čin, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud ukazuje da obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da obrazlože svoje odluke ne može biti shvaćena kao obaveza da se u odluci iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u tom postupku bili ocenjeni. Takav slučaj najčešće postoji kada su navodi tužbe u upravnom sporu identični žalbenim navodima, koje je drugostepeni organ već razmatrao i o istim odlučio. O ovom pitanju se u više slučajeva izjasnio i Evropski sud za ljudska prava (videti, između ostalih presudu Garcia Ruiz protiv Španije od 21. januara 1999. godine).

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima podnosilac ukazuje na nedostatke u postupku donošenja osporenog rešenja, Ustavni sud je najpre konstatovao da je Vojna pošta 1122 Beograd donela osporeno rešenje u izvršenju sudske presude, kojom je naloženo da se u ponovnom postupku pouzdano utvrdi da li je radno mesto podnosioca ustavne žalbe ukinuto i da li mu je moglo biti obezbeđeno neko od prava u skladu sa zakonom.

Ustavni sud ukazuje da u situaciji kada su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno utvrđene, drugostepeni organ može dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa , saglasno odredbi člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku , iz čega sledi da se i nakon donošenja prvostepenog rešenja u upravnom postupku mogu utvrđivati činjenice koje su bile od značaja za donošenje tog rešenja. Imajući u vidu da se te činjenice u određenim slučajevima mogu utvrditi jedino na osnovu izveštaja i potvrda nadležnih organa i organizacija o podacima o kojima se vodi službena evidencija, Ustavni sud ocenjuje da se ustavnom žalbom neosnovano ukazuje na to da se nakon donošenja prvostepenog rešenja ne mogu pribavljati dokazi na kojima e zasniva to rešenje.

Ustavni sud, međutim, ukazuje da navedeno ovlašćenje iz člana 232. stav 1. Zakona, ne oslobađa drugostepeni organ obaveze da dokaze koje je pribavio u dopunjenom postupku dostavi stranci radi izjašnjenja i da joj omogući učešće u postupku, budući da se odredbe o postupku donošenja prvostepenog rešenja, saglasno odredbi člana 235. stav 1. Zakona, shodno primenjuju i u drugostepenom postupku.

Ustavni sud je, na osnovu uvida u osporeno rešenje Vojne pošte 1122 Beograd, utvrdio da isto ne sadrži navode o tome da su dokazi kojima je upotpunjen postupak dostavljeni podnosiocu ustavne žalbe radi izjašnjenja. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe u tužbi istakao da mu je onemogućeno učešće u postupku donošenja osporenog rešenja, Ustavni sud nalazi da je Upravni sud trebalo da ispita ove navode tužbe pre nego što je ocenio da u postupku pred drugostepenim organom nije bilo povrede pravila postupka. S obzirom na to da osporena presuda ne sadrži razloge za navedenu ocenu, Ustavni sud smatra proizvoljnim stav Upravnog suda koji se odnosi na zakonitost osporenog rešenja sa aspekta merodavnog procesnog prava.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na to da Upravni sud u obrazloženju osporene presude nije ocenio navode podnosioca u vezi sa rešenjem kojim je raspoređen na drugo radno mesto, Ustavni sud je najpre konstatovao da je, saglasno članu 143. tačka 9) ranije važeće g Zakon a o Vojsci Jugoslavije, civilnom licu u Vojsci prestajala služba bez njegove saglasnosti u slučaju ukidanja radno g mest a na kome je bilo raspoređeno .

Na osnovu činjenica utvrđenih u sprovedenom ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe rešenjem od 3. marta 2005. godine sa radnog mesta „radnik službe obezbeđenja“ u Vojnoj pošti 5522-11 Bijelo Polje, raspoređen na radno mesto „rukovalac mašina za pranje i peglanje“ u Vojnoj pošti 5522-7 Užice. Ustav ni sud je, takođe, utvrdio da je aktom Ministarstv a odbrane od 9. maja upućenog Uprav i z a kadrove, naloženo preduzimanje mera kako bi se proverile sve činjenice i eventualno poništilo rešenje o prestanku službe podnosiocu ustavne žalbe.

Ispitujući da li je osporena presuda Upravnog suda obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, ovaj sud je imao u vidu da je rešenje na osnovu kojeg je podnosiocu ustavne žalbe prestala služba u Vojsci doneto 6. juna 2005. godine i da je u predmetnom upravnom postupku utvrđeno da je ukinuto radno mesto „radnik službe obezbeđenja“ u Vojnoj pošti 5522-11 Bijelo Polje. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe ukazivao na postojanje rešenja kojim je raspoređen na drugo radno mesto počev od 18. aprila 2005. godine, Ustavni sud smatra da je Upravni sud bio dužan da oceni ove navode tužbe, jer pravna sudbina predmetnog rešenja o raspoređivanju predstavlja prethodno pitanje od kojeg zavisi ocena zakonitosti prestanka službe na osnovu člana 143. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije.

S obzirom na to da činjenice u vezi sa navedenim rešenjem nisu utvrđene u upravnom postupku, niti je Upravni sud ocenio navode tužbe s tim u vezi, Ustavni sud nalazi da obrazloženje osporene presude ne ispunj ava standarde pravičnog suđenja, što posledično čini proizvoljnim i stav Upravnog suda o zakonitosti osporenog rešenja sa stanovišta merodavnog materijalnog prava.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o na pravično suđenje, te je u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , odluč ujući kao u tačk i 1. izreke.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za prestanak civilne službe u Vojsci podnosiocu ustavne žalbe, niti se ovom odlukom prejudicira odluk a nadležnog organa o tome, pod uslovom da se postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonom.

7. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11193/10 od 19. avgusta 2010. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 129-9/2008 od 20. jula 2009. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe sa stanovišta ostalih označenih prava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporenu presudu Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11193/10 od 19. avgusta 2010. godine.

9. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević