Povreda prava oštećenih na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje da je podnosiocima, u svojstvu oštećenih u krivičnom postupku, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak je trajao osam godina, što predstavlja neopravdano dugo trajanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sulje Muratovića i Mustafe Džigala, obojice iz Sjenice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Sulje Muratovića i Mustafe Džigala i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sud om u Novom Pazaru u predmetu K. 696/06 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Suljo Muratović i Mustafa Džigal, obojica iz Sjenice, preko punomoćnika Aleksandra Cvejića, advokata iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu 23. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru K. 696/06 od 6. februara 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 527/10 od 12. jula 2010. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu K. 696/06, kao i zbog povrede prava iz čl. 21, 25, 27, 32, 33. i 36. Ustava .

U ustavnoj žalbi je navedeno da se pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru vodio krivični postupak u predmetu K. 696/06 u kome su podnosioci ima li status oštećen ih, odnosno oštećenog kao tuži oca i da je osporeni postupak trajao preko osam godina, čime im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. Ustava. U odnosu na preostala označena ustavna prava, podnosioci su razloge zbog kojih smatraju da su im ta prava povređena naveli zbirno, ne navodeći za svako od navedenih prava pojedinačne razloge.

Podnosioci su predložili da Ustavni sud utvrdi povred e označen ih ustavnih prava , ali nisu postavili zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio:

- da se pred Okružnim, a kasnije i pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru vodio krivični postupak protiv M.K, R.S. i M.N. zbog krivičnog dela iznuđivanje iskaza iz člana 65. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, kasnije iz člana 136. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- krivični postupak je započeo pred Okružnim sudom u Novom Pazaru donošenjem rešenja o sprovođenju istrage protiv M.K. Ki. 54/02 od 9. jula 2002. godine, proširen og rešenjem o sprovođenju istrage protiv R.S. i M.N. Ki. 89/02 od 8. aprila 2003. godine, i vođen je po optužnici Okružnog javnog tužioca u Novom Pazaru Kt. 28/01 i Kt. 14/02 od 2. decembra 2002. godine , kao i po spojenoj optužnici podnosioca Sulje Muratovića kao supsidijarnog tužioca;

- podnosioci ustavne žalbe su u ovom krivičnom postupku imali statuse oštećenih lica i 26. avgusta 2002. godine su istakli imovinskopravni zahtev, čiju visinu nisu opredelili;

- prvu prvostepen u presud u je done o Okružni sud u Novom Pazaru 19. maja 2005. godine, ali ju je Vrhovni sud Srbije rešenjem Kž. 2241/05 od 8. juna 2006. godine ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje , nakon čega je, zbog promene zakona, predmet ustupljen Opštinskom sudu u Novom Pazaru na dalje postupanje, kao stvarno i mesno nadležnom sudu;

- Opštinski sud u Novom Pazaru je 5. februara 2009. godine doneo osporenu oslobađajuću presudu K. 696/06, koju je Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio presudom Kž. 527/10 od 12. jula 2010. godine , čime je krivični postupak pravnosnažno okončan, nakon osam godina trajanja .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak, po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 9. jula 2002. godine, kada je istražni sudija Okružnog suda u Novom Pazaru doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 54/02 protiv okrivljenog M.K, proširene rešenjem o sprovođenju istrage protiv okrivljenih R.S. i M.N. Ki. 89/02 od 8. aprila 2003. godine, zbog krivičnog dela iznuđivanje iskaza iz člana 65. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, odnosno iz člana 136. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa do 12. jula 2010. godine kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo drugostepenu presudu Kž. 527/10, kojom j e postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao oko osam godina, što samo po sebi ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati ovoliko njegovo trajanje. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da podnosioci ustavne žalbe ničim ni su doprine li neprimerenom trajanju postupka, već da isključivu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose sudovi koji su ga vodili, pri čemu su podnosioci kao oštećeni, a podnosilac Muratović i kao supsidijarni tužilac, imali legitiman interes da se postupak što pre okonča, kako bi moglo biti odlučeno i o zahtevu za naknadu štete koji su tokom postupka istakli .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na istaknute povrede prava iz čl . 21, 25, 27, 32, 33. i 36. Ustava, i spitujući u prethodnom postupku postojanje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđenih procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje , Ustavni sud konstatuje da se navodi ustavne žalbe u ovom delu odnose na osporene presude kojima su okrivljeni u ovom krivičnom postupku oslobođeni od optužbe da su učinili krivično delo koje im je stavljeno na teret. U tom smislu, izneti navodi se zapravo svode na isticanje povrede prava na pravično suđenje, pošto podnosioci ustavne žalbe smatraju da nije bilo osnova za donošenje oslobađajuće presude. Ustavni sud i ovom prilikom ističe da se pravom na pravično suđenje u krivičnom postupku pre svega jemče prava okrivljenog lica, jer se radi o postupku u kom se ne odlučuje o pravima i obavezama oštećenog, već o optužbama koje su okrivljenom stavljene na teret. Stoga je ustavna žalba u ovom delu ratione personae nespojiva sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a time i sa ostalim povredama prava na koja se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, a koja posebno nisu obrazložena.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 3 6. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje , pa je odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava oštećenih na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti