Odbacivanje ustavne žalbe u stečajnom postupku zbog neuplate predujma troškova

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je otvoren i odmah zaključen stečajni postupak. Podnosilac, iako upoznat sa obavezom, nije uplatio predujam troškova, zbog čega žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za povredu prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4583/2010
17.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević, i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Beljića iz Lipolista, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Beljića izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Valjevu St. 444/10 od 23. juna 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda u Valjevu Pvž. 550/10 od 2. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Beljić iz Lipolista, preko punomoćnika Stanoja Filipovića, advokata iz Loznice, podneo je Ustavnom sudu 22. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe otvoren stečaj nad stečajnim dužnikom usled ispunjenosti stečajnog razloga trajnije nesposobnosti za plaćanje u periodu dužem od tri godine, da je utvrđeno da ne postoji pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, te je zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom i određeno je da imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da stečajni poverioci nisu bili pravilno obavešteni o plaćanju predujma troškova stečajnog postupka, jer doneto rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nije istog dana dostavljeno Agenciji za privredne registre radi objavljivanja, kako je to propisano odredbom člana 10. stav 3. Zakona o stečaju, pa je time poveriocima uskraćeno pravo učestvovanja u postupku. Podnosilac dalje navodi da mu je pravo na imovinu povređeno time što Zakon o stečaju ne reguliše šta se dešava sa potraživanjima stečajnih poverilaca koji nemaju obezbeđena potraživanja na imovini koja prelazi u svojinu Republike Srbije, kao i time što je predujam za pokretanje stečajnog postupka bio visoko opredeljen.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Privrednog suda u Valjevu St. 444/10 od 14. aprila 2010. godine, u stavu prvom izreke pokrenut prethodni stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „MULTI FRUITS-INTERNACIONALE“ u kome se utvrđuje postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovođenje stečajnog postupka. U stavu drugom izreke ovog rešenja određen je predujam troškova stečajnog postupka u iznosu od 50.000,00 dinara. U stavu trećem izreke navedenog rešenja je određeno da poverioci i stečajni dužnik u roku od 60 dana od dana objavljivanja ovog rešenja na oglasnoj tabli toga suda mogu tražiti sprovođenje stečajnog postupka i položiti označeni predujam. U stavu četvrtom izreke tog rešenja određeno je da ako poverioci i stečajni dužnik u roku od 60 dana ne budu tražili sprovođenje stečajnog postupka i predujam troškova stečajnog postupka ne bude uplaćen, smatraće se da ne postoji pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, dok je u stavu petom izreke određeno da se rešenje objavi na oglasnoj tabli suda.

Privredni sud u Valjevu je osporenim rešenjem St. 444/10 od 20. juna 2010. godine otvorio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom usled ispunjenosti stečajnog razloga trajnije nesposobnosti za plaćanje u periodu dužem od tri godine. U stavu drugom izreke ovog rešenja utvrđeno je da ne postoji pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka. U stavu trećem izreke istog rešenja zaključen je stečajni postupak, dok je u stavu četvrtom izreke određeno da imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije.

Privredni apelacioni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Pvž. 550/10 od 2. septembra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu stečajnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja istaknuto je da je stečajni poverilac bio upoznat sa rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, ali da predujam nije uplatio.

4. Odredbama Ustava na čije se povrede poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); kao i pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Ustavni sud ukazuje da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi da ispita da li je postupak u celini bio pravičan, a ne da ispituje da li su sudovi učinili pojedičane pravne ili činjenične greške, osim ako su radi o takvim greškama koje dovode u sumnju pravičnost celog postupka.

Pravičnost postupka prvenstveno podrazumeva da su odredbe zakona, a prvenstveno odredbe imperativnog karaktera, kojima se reguliše vođenje određenog postupka poštovane. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da podnosilac u ustavnoj žalbi nije ukazao na povredu odredaba kojim se reguliše posebni postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti dužnika za plaćanje, a koji je predmet podnete ustavne žalbe. Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe o povredi pravičnosti postupka zasniva se na tome da nije na pravilan način obavešten o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, jer rešenje o pokretanju navedenog postupka nije istog dana, odmah po donošenju dostavljeno registru privrednih subjekata radi objavljivanja, kako je to propisano odredbom člana 10. stav 3. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09). Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe nesporno bio upoznat sa navedenim rešenjem, što proizlazi iz rešenja drugostepenog suda, a navedena odredba zakona je načelnog karaktera, pa samim tim odstupanje od njene striktne primene samo po sebi ne dovodi u sumnju pravičnost postupka. Iz navedenog proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe bio dužan da iznese konkretne razloge i da obrazloži na koji način mu je povređeno pravo na pravično suđenje time što navedeno rešenje nije istog dana, odmah po njenom donošenju dostavljeno registru privrednih subjekata radi objavljivanja, a podnosilac to nije učinio.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje ustavnog prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe pred sudovima.

U vezi istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud smatra da podnosilac nije naveo da je sud u stečajnom postupku u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji odlučio na drugačiji način, niti je za svoje tvrdnje o povredi navedenog ustavnog prava priložio odgovarajuće dokaze.

U vezi sa navodom podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava koje garantuje dvostepenost u odlučivanju, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe izjavio žalbu protiv osporenog rešenja Privrednog suda u Valjevu i da je Privredni apelacioni sud u Beogradu odlučio o njegovoj žalbi. Dakle, podnosilac ustavne žalbe je imao i iskoristio pravo na pravno sredstvo, pri čemu označeno ustavno pravo ne garantuje podnosiocu povoljan ishod postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

U vezi sa istaknutom povredom prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu navedenog prava zasniva na istim razlozima koji su isticani i u žalbi protiv prvostepenog rešenja i cenjeni u osporenom drugostepenom rešenju, pri čemu je drugostepeni sud dao ustavnoprihvatljive razloge na takve žalbene navode podnosioca.

Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe u stečajnom postupku zbog neuplate predujma troškova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti