Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer se ne osporava taj akt, dok je deo protiv ostalih akata odbačen kao neblagovremen. Rok za žalbu teče od dostavljanja pravnosnažne odluke suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Karagače iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Karagače izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija– Uprava carina broj 148-13-118-02-6/2009 od 10. juna 2009. godine, rešenja Ministarstva finansija 08 broj 112-01-1/335-2009 od 10. jula 2009. godine, presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11090/10 (2009) od 24. juna 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 104/10 od 9. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Karagača iz Beograda je 23. oktobra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. st. 1, 3. i 4. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem Uzp. 104/10 od 9. septembra 2010. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev Slobodana Karagače, ovde podnosioca ustavne žalbe, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11090/10 (2009) od 24. juna 2010. godine, jer nisu ispunjeni uslovi za njegovo podnošenje propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, pa je stoga odbačen na osnovu odredbe člana 53. stav 1. istog zakona.

4. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se ukazivanje na povredu prava na pravično suđenje i prava na rad u celini odnosi na osporavanje pravilnosti primene materijalnog prava u upravnom postupku u kome su doneta osporena rešenja i u upravnom sporu u kome je doneta osporena presuda. Imajući u vidu da se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne odnose na osporeno procesno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 104/10 od 9. septembra 2010. godine, kojim je zahtev za preispitivanje sudske odluke podnosioca odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv tog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja Ministarstva finansija– Uprava carina broj 148-13-118-02-6/2009 od 10. juna 2009. godine i Ministarstva finansija 08 broj 112-01-1/335-2009 od 10. jula 2009. godin i osporenu presudu Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11090/10 (2009) od 24. juna 2010. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke po tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Pri tome će se smatrati da su donošenjem odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetog protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, samo ukoliko je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv konačnog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi u upravnom sporu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11090/10 (2009) od 24. juna 2010. godine primio pre 9. septembra 2010. godine kada je doneto osporeno rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 104/10, a ustavnu žalbu izjavio 23. oktobra 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu protiv osporenih rešenja donetih u upravnom postupku i osporene presude donete u upravnom sporu odbacio kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti