Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji nije okončan ni nakon sedam godina. Zahtev za naknadu nematerijalne štete je odbijen zbog pasivnosti podnosioca i činjenice da koristi sporno zemljište. Utvrđenje povrede prava ocenjeno je kao dovoljna satisfakcija.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B. iz Š, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu 463-4/2013-03 (ranije predmet Odeljenja za finansije Opštinske uprave Šabac broj 463-50/06-03) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava iz tačke 1. izreke.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba M. B. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se vodio pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu 463-5/2008-03 (ranije predmet Odeljenja za finansije Opštinske uprave Šabac u predmetu broj 463-50/06-03).

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B. iz Š, preko punomoćnika D. M, advokata iz Š, podneo je 22. oktobra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na sudsku zaštitu i prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenih odredbama člana 22. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu 463-4/2013-03 (ranije predmet Odeljenja za finansije Opštinske uprave Šabac broj 463-50/06-03).

U ustavnoj žalb i se, pored ostalog, navodi : da je podnosilac 12. maja 2006. godine nadležnom organu uprave podneo zahtev za poništaj pravnosnažnih rešenja o izuzimanju građevinskog zemljišta iz njegovog poseda i poseda Lj.B; da je zahtev podnet na osnovu odredbe člana 86. tačka 7) 3akona o planiranju i izgradnji; da na predmetnom zemljištu od dana izuzimanja do dana podnošenja zahteva za poništaj „ništa nije urađeno“, odnosno zemljište nije privedeno nameni za koju je izuzeto; da korisnik zemljišta „Z. p.“ d.o.o. iz Š. podnosiocu daje u zakup predmetno zemljište radi obrađivanja, što govori u prilog osnovanosti zahteva za poništaj predmetnog rešenja.

Podnosilac ustavne žalbe dalje izlaže tok postupka pred upravnim organima i sudom, navodeći da je posle četiri i po godine postupak na samom početku, jer prvostepeni organ još nije dostavio podnosiocu nalaz i mišljenje veštaka, niti je postupio po nalozima drugostepenog organa. Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi da je usled trajanja postupka pred „Gradskom upravom grada Šapca u predmetu broj 463-50/06-03 podnosiocu povređeno pravo na sudsku zaštitu i pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000.000 dinara, te da naloži nadležnim organima da okončaju predmetni postupak. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, zahteva od Ustavnog suda da usvoji privremenu meru kojom se „zabranjuje Gradskoj upravi grada Šapca da postupa po zahtevu „Z. p.“ d.o.o. iz Š. za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na predmetnom zemljištu“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno vanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u celokupnu priloženu dokumentaciju i spise predmeta Odeljenja za finansije Gradske uprave grada Šapca broj 463-5/08-03 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 12. maja 2005. godine podneo zahtev za poništaj pravnosnažnog rešenja Opštinskog komiteta za stambeno-komunalne i imovinsko-pravne poslove Skupštine opštine Šabac broj 463-39/82-08 od 6. oktobra 1982. godine, kojim je izuzeto iz njegovog poseda i poseda njegovog pravnog prethodnika Lj. B. iz Šapca nacionalizovano neizgrađeno građevinsko zemljište označeno u rešenju, u korist opštine Šabac, a za potrebe preduzeća „Z.“ Š, u cilju izgradnje fabrika farmaceutskih proizvoda i finih hemikalija, alatnice i drugih objekata. Istim zahtevom tražen je poništaj rešenja Sekretarijata za stambeno-komunalne i imovinsko-pravne poslove Skupštine opštine Šabac broj 463-3-1/81-08 od 29. maja 1981. godine, kojim je izuzeto iz poseda istih lica nacionalizovano neizgrađeno građevinsko zemljište označeno u rešenju, u korist preduzeća „D. S.“ iz Š, u cilju proširenja poslovnog prostora.

3.1. Rešenjem Opštinske uprave Šabac – Odeljenja za finansije broj 463-50/06-03 od 1. septembra 2006. godine poništeno je rešenje Sekretarijata za stambeno-komunalne i imovinsko-pravne poslove Skupštine opštine Šabac broj 463-3-1/81-08 od 29. maja 1981. godine o izuzimanju zemljišta u korist preduzeća „D. S.“ iz Š, jer je prvostepeni organ našao da predmetno zemljište nije privedeno nameni. Stavom drugim dispozitiva rešenja određeno je da će se pitanje naknade regulisati u posebnom postupku saglasno odredbama Zakona o eksproprijaciji, a u stavu tri je određeno da ovo rešenje ima služiti kao osnov za upis prava svojine podnosioca ustavne žalbe iza Lj.B, po ostavinskom rešenju O. 167/94 od 11. maja 1994. godine. Korisnik zemljišta „D. S.“ a.d. u stečaju iz Š. izjavio je žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva Finansija broj 463-02-00 476/2006-07 od 1 4. maja 2007. godine, a presudom U. 4228/10 od 19. juna 2010. godine Upravni sud – Odeljenje u Nišu odbio je tužbu podnetu protiv konačnog rešenja Ministarstva finansija. Navedena presuda dostavljena je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 7. jula 2010. godine.

3.2. Rešenjem Opštinske uprave Šabac – Odeljenja za finansije broj 463-50/06-03 od 1. septembra 2006. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za poništaj rešenja Opštinskog komiteta za stambeno-komunalne i imovinsko-pravne poslove Skupštine opštine Šabac broj 463-39/82-08 od 6. oktobra 1982. godine o izuzimanju iz poseda zemljišta u korist opštine Šabac, a za potrebe preduzeća „Z.“ Š, a prvostepeni organ je odbijanje zahteva obrazložio time da je zemljište koje je predmet rešenja čiji se poništaj traži u celini privedeno nameni.

Podnosilac ustavne žalbe je 14. jula 2006. godine izjavio žalbu Ministarstvu finansija zbog nepostupanja prvostepenog organa po njegovom zahtevu, a 5. decembra 2006. godine podneo je tužbu Vrhovnom sudu Srbije zbog nedonošenja rešenja drugostepenog organa po njegovoj žalbi.

Rešenjem Ministarstva finansija od 11. maja 2007. godine usvojena je ž alba podnosioca podneta 20. septembra 2006. godine i poništeno prvostepeno rešenje, zbog toga što u spisima predmeta nije bilo dokaza o tome da su nalaz i mišljenje dostavljeni strankama, niti se moglo utvrditi da je nakon veštačenja održana usmena rasprava.

Rešenjem Opštinske uprave Šabac – Odeljenja za finansije od 8. novembra 2007. godine drugi put je odbijen zahtev podnosioca ustavne žalbe, a prvostepeni organ je u obrazloženju rešenja naveo da je, u skladu sa primedbama drugostepenog organa, svim strankama dostavljen nalaz i mišljenje veštaka urbaniste i geometra i da taj organ ocenjuje nepotrebnim da se vrši novo veštačenje, jer je na osnovu izvedenih dokaza zaključio da je zemljište koje je predmet rešenja čiji se poništaj traži u celini privedeno nameni. Ministarstvo finansija je rešenjem od 26. marta 2008. godine odlučilo o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj 20. novembra 2007. godine i ponovo poništilo navedeno prvostepeno rešenje, konstatujući da prvostepeni organ nije postupio po nalogu iz prethodnog rešenja.

Usmena rasprava održana je 31. marta 2011. godine, nakon čega je prvostepeni organ rešenjem od 11. aprila 2011. godine treći put odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe, kao neosnovan.

Odeljenje za finansije Gradske uprave grada Šapca je dopisom od 30. jula 2013. godine obavestilo Ustavni sud da je postupak po zahtevu podnosioca ustavne žalbe razdvojen i da dostavlja samo spise predmeta broj 463-5/08-03, po zahtevu za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta u korist preduzeća „D. S.“ iz Š. U vezi sa spisima predmeta 463-4/2013-03, u kome se sada vodi postupak po zahtevu za poništaj rešenja o izuzimanju iz poseda zemljišta u korist opštine Šabac, a za potrebe preduzeća „Z.“ Š, Odeljenje je navelo da nije u mogućnosti da ih dostavi, jer su isti 11. januara 2013. godine prosleđeni Ministarstvu finansija radi odlučivanja o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja tog odeljenja od 29. novembra 2012. godine. Do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi, uprkos ponovljenom zahtevu, ni prvostepeni, niti drugostepeni organ nisu dostavili Ustavnom sudu kompletne spise predmeta broj 463-4/2013-03 Odeljenja za finansije Gradske uprave grada Šapca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o planiranju i izgradnji („ Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09 ), koji se primenjivao u vreme podnošenja predmetnog zahteva za vraćanje zemljišta, bilo je propisano da će se na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, poništiti pravnosnažno rešenje o izuzimanju gradskog građevinskog zemljišta iz njegovog poseda, ako korisnik gradskog građevinskog zemljišta isto ne privede nameni za koju je zemljište izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 86. stav 7.).

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/97, 31/01 i 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), da je organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, kao i da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi (član 208.) .

Odredbama člana 24. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena (stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), koji je stupio na snagu 30. decembra 2010. godine, propisano je: da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku usled dugog trajanja upravnog p ostupka po njegovom zahtevu od 12. maja 2006. godine, kojim je tražio poništaj pravnosnažnih rešenja o izuzimanju zemljišta iz poseda. Ocenjujući ove navode podnosioca sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je upravni postupak po predmetnom zahtevu razdvojen i da je o zahtevu za poništaj rešenja Sekretarijata za stambeno-komunalne i imovinsko-pravne poslove Skupštine opštine Šabac broj 463-3-1/81-08 od 29. maja 1981. godine pravnosnažno odlučeno presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 4228/10 od 19. juna 2010. godine.

Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe navedenu presudu Upravnog suda – Odeljenje u Nišu primio 7. jula 2010. godine, a da je ustavna žalba podneta 22. oktobra 20 10. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodio pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu 463-5/2008-03 (ranije predmet Odeljenja za finansije Opštinske uprave Šabac u predmetu broj 463-50/06-03), kao u tački 4. izreke.

6. Pre ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu 463-4/2013-03 (ranije predmet Odeljenja za finansije Opštinske uprave Šabac broj 463-50/06-03), Ustavni sud je konstatovao da je period u kome ovaj sud ima nadležnost da ocenjuje povredu navedenog ustavnog prava započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u navedenom predmetu mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka, koji je pokrenut 12. maja 2006. godine, podnošenjem zahteva za poništaj rešenja Opštinskog komiteta za stambeno-komunalne i imovinsko-pravne poslove Skupštine opštine Šabac broj 463-39/82-08 od 6. oktobra 1982. godine , a koji još nije okončan.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da postupak nije okončan ni posle sedam godin a od pokretanja može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanj a organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja, te da je prvostepeni organ bio dužan da utvrdi da li je građevinsko zemljište koje je izuzeto iz poseda podnosioca ustavne žalbe i njegovog pravnog prethodnika privedeno nameni za koju je izuzeto.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da on ima značajan pravni i materijalni interes da se poništi akt na osnovu koga je u pravnoj nemogućnosti da koristi predmetno zemljište.

Ustavni sud je iz priložene dokumentacije i raspoloživih spisa predmeta utvrdio da je prvostepeni organ o zahtevu podnosioca ustavne žalbe odlučio u roku od tri i po meseca, što se može smatrati efikasnim postupanjem. Ustavni sud je ipak utvrdio da je prvostepeni organ prevashodno odgovoran za dugo trajanje predmetnog postupka, jer je nakon poništavanja prvog rešenja u postupku po žalbi podnosioca, odbijao da postupi po nalogu drugostepenog organa koji se odnosi na omogućavanje učešća u postupku podnosiocu ustavne žalbe, što je imalo za posledicu poništavanje i naredna dva rešenja.

Ispitujući postupanje drugostepenog organa, Ustavni sud je utvrdio da je postupak odlučivanja o žalbama podnosioca pred tim organom trajao nepunih osam meseci, odnosno četiri meseca, a da posle sedam meseci prvostepenom organu još nisu bili vraćeni spisi predmeta prosleđeni nadležnom ministarstvu radi odlučivanja o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv trećeg prvostepenog rešenja. Polazeći od navedenog, a posebno imajući u vidu ovlašćenja data drugostepenom organu merodavnim procesnim zakonom, Ustavni sud nalazi da se ni postupanje drugostepenog organa ne može oceniti delotvornim. Naime, ponovljenim vraćanjem predmeta prvostepenom organu, kako bi u ponovnom postupku postupio po njegovim primedbama, drugostepeni organ je nepotrebno produžio postupak, propuštajući mogućnost da, saglasno članu 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, sam otkloni nedostatke postupka koji je vođen pred prvostepenim organom.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe za četiri i po godine podneo jednu žalbu zbog nepostupanja prvostepenog organa po njegovom zahtevu i jednu tužbu zbog nedonošenja rešenja drugostepenog organa po njegovoj žalbi, te da u periodu koji je protekao između donošenja drugog drugostepenog rešenja i odlučivanja prvostepenog organa u ponovnom postupku, nije koristio navedena pravna sredstava zbog ćutanja uprave .

Ustavni sud je, međutim, ocenio da u postupku u kome posle sedam go dina još nije odlučeno o zahtevu podnosioca u ponovnom postupku pred prvostepenim organom, navedeno ponašanje podnosi oca ustavne žalbe ne mo že predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje organa koji vode postupak .

Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta povrede prava na sudsku zaštitu, zajemčenog članom 22. Ustava, jer je, polazeći od sadržine ustavne žalbe, ocenio da podnosilac povredu prava vezuje za nedelotvorno postupanje upravnog organa pred kojim se vodi predmetni postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu 463-4/2013-03 (ranije predmet Odeljenja za finansije Opštinske uprave Šabac broj 463-50/06-03), odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Razmatrajući zahtev podnos ioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete , Ustavni sud je odlučio da u konkretnom slučaju, i pored toga što je utvrdio povredu prava podnosi laca na suđenje u razumnom roku, istaknuti zahtev odbije.

Prilikom odlučivanja o osnovanosti navedenog zahteva, Ustavni sud je imao u vidu sledeće okolnosti: da podnosilac ustavne žalbe u većem delu postupka nije koristio pravna sredstva za njegovo ubrzanje; da je o delu zahteva podnosioca pravnosnažno odlučeno pre podnošenja ustavne žalbe; da se preostali deo zahteva odnosi na poništaj rešenja o izuzimanju iz poseda zemljišta koje podnosilac ustavne žalbe faktički koristi. Prema oceni Ustavnog suda, navedene okolnosti su od takvog značaja u konkretnom predmetu, da zahtev za naknadu štete čine neosnovanim, pri čemu je Ustavni sud, odlučujući na ovaj način, imao u vidu i samu suštinu naknade nematerijalne štete.

Ustavni sud je, stoga, na osnovu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosi oca ustavne žalbe, te je zahtev za naknadu štete odbio, odluč ujući kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu 463-4/2013-03 (ranije predmet Odeljenja za finansije Opštinske uprave Šabac broj 463-50/06-03), okončao u najkraćem roku.

9. Ustavni sud je ocenio da zahtev podnosioca ustavne žalbe da Ustavni sud „zabrani Gradskoj upravi grada Šapca da postupa po zahtevu „Z. p .“, d.o.o. iz Š. za konverziju prava korišćenja u pravo svojine“, izlazi iz okvira njegovih ovlašćenja određenih odredbom člana 86. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu . Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje protiv kojih je izjavljena ustavna žalba, ako bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem licu. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud može, do donošenja odluke o ustavnoj žalbi, samo odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje protiv kojih je izjavljena ustavna žalba.

10. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11 ), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti