Odbacivanje predloga za izvršenje zbog formalnih nedostataka punomoćja advokata

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i poništava rešenje kojim je odbačen predlog za izvršenje. Sud je proizvoljno zahtevao novo punomoćje za izvršni postupak, iako je punomoćnik-advokat već bio ovlašćen na osnovu opšteg punomoćja da primi dosuđene troškove, čime je povređeno pravo na pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi maloletnog U . N . iz Niša , čiji je zakonski zastupnik majka S. S . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. maja 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba maloletnog U. N . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu IPV(I). 127/16 od 29. marta 2016. godine podnosicu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Nišu IPV(I). 127/16 od 29. marta 2016. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 3983/15 od 23. decembra 2015. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Maloletni U. N . iz Niša, čiji je zakonski zastupnik majka S . S . iz Niša , podneo je Ustavnom sudu, 9. juna 2016. godine, preko punomoćnika B. B. J, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu IPV(I). 127/16 od 29. marta 2016. godine , zbog povrede načela sudske zaštite i prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 22, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je podnosilac podneo predlog z a izvršenje, s tim što je tražio da se troškovi postupka plate na tekući račun njegovog punomoćnik a advokat a, ali da je izvršni sud odbacio kao neuredan takav predlog za izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje veća izvršnog suda. Tražio je „naknadu štete“ i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac m aloletni U. N , ovde podnosilac ustavne žalbe , čiji je zakonski zastupnik majka S. S , podneo je 16. novembra 2015. godine , preko punomoćnika – advokata, predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Nišu, na osnovu izvršne isprave – rešenja Osnovnog suda u Nišu K. 1913/13 od 27. januara 2015. godine, protiv izvršnog dužnika M . N , radi namirenja novčanog potraživanja na ime troškova krivičnog postupka i troškova izvršnog postupka, i to popisom , procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Zaključkom Osnovnog suda u Nišu I. 3983/15 od 17. novembra 2015. godine naloženo je punomoćniku izvršnog poverioca da dostavi sudu overeno punomoćje, s obzirom na to da je u predlogu za izvršenje predloženo da se prenos novčanih sredstava na ime troškova krivičnog i izvršnog postupka izvrši na račun punomoćnika izvršnog poverioca ili da sudu podnese nov formalni predlog za izvršenje u kojem će biti navedeno da se troškovi postupaka plate na račun izvršnog poverioca, pod pretnjom odbacivanje predloga za izvršenja, u smislu odredbe člana 101. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Punomoćnik izvršnog poverioca je uredno primio navedeni zaključak, ali nije postupio po navedenom zaključku suda, već se podneskom od 23. novembra 2015. godine izjasnio da je ovlašćen da primi troškove postupka od suprotne stranke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku.

Osnovni sud je rešenjem I. 3983/15 od 23. decembra 2015. godine odbacio kao neuredan predlog za izvršenje izvršnog poverioca maloletnog U . N , ovde podnosioca ustavne žalbe, čiji je zakonski zastupnik majka S . S , u skladu sa odredbom člana 101. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Veće Osnovnog suda u Nišu je osporenim rešenjem IPV(I). 127/16 od 29. marta 2016. godine odbilo kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca maloletnog U. N , čiji je zakonski zastupnik majka S. S , i potvrdi lo navedeno rešenje sudije pojedinca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) (u daljem tekstu: ZPP), koji je merodovan u konkretnom slučaju, propisano je: da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove (član 89. stav 1. tačka 4) ); da stranka izdaje punomoćje u pisanom obliku (član 90.); da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje i da je sud dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje, a ako utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za preduzimanje određenje radnje, sud će da ukine parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila (član 91.); da će se smatrati da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, odbaciće se (član 101. stav 4) .

Odredbom člana 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog odnosno procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili arbitrarna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava.

Ustavni sud ukazuje da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne zaustavlja samo na formalnom ispitivanju da li su te garancije poštovane, već ide i korak dalje, tj. sagledava osporenu odluku i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene, već su nastale kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Jedna od takvih garancija se odnosi na poštovanje prava na pristup sudu, kojim se strankama obezbeđuje pravo da svaki zahtev koji se odnosi na njihova građanska prava bude razmotren pred sudom i da se o njemu donese meritorna odluka, kada su za to ispunjene procesne pretpostavke. Odbacivanjem predloga za izvršenje podnosioca usta vne žalbe, neodlučivanjem o njegovom predlogu za izvršenje u meritumu, svakako je dovedeno u pitanje pravo podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao element prava na pravično suđ enje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ono što se kao ključno pitanje postavlja u konkretnom slučaju jeste da li su postojali procesni razlozi za odbacivanje predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, a što predstavlja osnov za utvrđivanje povrede prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je podneo predlog za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na ime troškova krivičnog i izvršnog postupka, s tim što je u predlogu za izvršenje određeno da se navedeni troškovi postupaka plate na račun punomoćnika izvršnog poverioca. Zaključkom Osnovnog suda u Nišu naloženo je punomoćniku izvršnog poverioca da dostavi sudu 1) overeno punomoćje ili 2) da podnese nov formalni predlog za izvršenje u kojem će biti navedeno da se troškovi postupaka plate na račun izvršnog poverioca. Kako punomoćnik izvršnog poverioca nije postupio po zaključku suda, izvršni sud je pravnosnažno odbacio podnosiočev predlog za izvršenje, u smislu odredbe člana 101. stav 4. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine .

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da stranke, u principu, moraju da poštuju i postupe po sudskim nalozima, jer je to u cilju efikasnog i delotvornog vođenja postupka , odnosno u cilju otklanjanja procesnih smetnji za njeno dalje vođenje. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da nalozi suda u izvršnom postupku moraju da imaju utemeljenje u parničnim procesnim pravilima, koja se u izvršnom postupku primenjuju shodno odredbi člana 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.

U vezi naloga da punomoćnik – advokat podnese nov formalni predlog za izvršenje u kojem će biti navedeno da se troškovi postupaka plate na račun izvršnog poverioca, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj ranijoj donetoj odluci Už-10353/2013 od 19. novembra 2015. godine konstatovao da iz odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP iz 2011. godine proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i da prema navedenoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje. U konkretnom slučaju radi se o punomoćju koje je izdato za vođenje predmetnog izvršnog postupka, kojem nije prethodio parnični postupak, s obzirom na to da je izvršni postupak pokrenut po osnovu izvršne isprave – rešenja krivičnog suda . Ustavni sud ocenjuje da se navedena odredba člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP iz 2011. godine može shodno primeniti i u pogledu punomoćja izdatog za vođenje izvršnog postupka, a u smislu odredbe člana 10. ZIO iz 2011. godine (Vidi Odluku Už-1123/2016 od 7. septembra 2017. godine). Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ocenjuje da u konkretnom slučaju nisu postojale zakonske smetnje da se novčano potraživanje na ime troškova postupka plati na tekući račun p unomoćnika advokata podnosioca us tavne žalbe, a kako je to tražio sam podnosilac ustavne žalbe .

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje u skladu sa merodavnim odredbama procesnih zakona, i kako je njegov punomoćnik imao potrebno ovlašćenje da primi i naplati dosuđene troškove, kako je to i navedeno, to se Ustavni sud nije posebno bavio pitanjem u vezi sudskog naloga za dostavljanje overenog punomoćja.

Polazeći od svega izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu IPV(I). 127/16 od 29. marta 2016. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Osnovnog suda u Nišu IPV(I). 127/16 od 29. marta 2016. godine i određivanjem da taj sud done se novu odluku o prigovoru koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 3983/15 od 23. decembra 2015. godine.

S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i naložio otklanjanje štetnih posledica, to se ovaj sud nije upuštao u razmatranje istaknute povrede načela sudske zaštite i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama č lana 22. i člana 36. stav 1. Ustava.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja, adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.