Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu koju je podneo oštećeni u krivičnom postupku zbog nerealizovanja naredbe o određivanju pritvora osumnjičenom. Žalba je odbačena kao nedozvoljena ratione personae, jer se u istražnom postupku ne odlučuje o pravima i obavezama oštećenog.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-46/2010
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrć, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slaviše Ilijonića iz Boljevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Slaviše Ilijonića izjavljena protiv radnji Opštinskog suda u Boljevcu u istražnom postupku koji se vodio u predmetu Ki. 74/05.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Slaviša Ilijonić iz Boljevca je, preko Zajedničke advokatske kancelarije advokata Dragane Videnović i Mileta Petkovića iz Bora, Ustavnom sudu, 4. januara 2010. godine, podneo ustavnu žalbu protiv radnji Opštinskog suda u Boljevcu u istražnom postupku koji se vodio u predmetu Ki. 74/05, ističući da se postupanjem suda njemu kao oštećenom povređuju pravo na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava Republike Srbije, pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i istovrsna prava garantovana Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se obrazlaže da je u navedenom krivičnom postupku 30. jula 2007. godine, Opštinski sud u Boljevcu doneo rešenje Ki. 74/05 o određivanju pritvora prema osumnjičenom I.R. jer se više puta nije odazivao pozivima suda i nije se nalazio na označenoj adresi, pa nije bilo moguće postupiti po nalozima suda za njegovo privođenje, ali da to rešenje do dana podnošenja ustavne žalbe „nije realizovano“, zbog čega podnosilac ustavne žalbe smatra da su njemu kao oštećenom u ovom krivičnom postupku radnjama, odnosno nečinjenjem suda, povređena označena ustavna prava.

2. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Zaječaru - Sudske jedinice u Boru (ranije Opštinskog suda u Boljevcu) Ki. 74/05 i utvrdio sledeće: da se krivični postupak vodi protiv I.R. po zahtevu za sprovođenje istrage nadležnog javnog tužioca; da u ovom postupku podnosilac ustavne žalbe nema svojstvo stranke; da je sud već prilikom prvog neodazivanja okrivljenog pozivu za saslušanje naredio njegovo prinudno dovođenje, ali da je Sekretarijat unutrašnjih poslova u Zaječaru obavestio sud da okrivljeni nije pronađen na adresi navedenoj u naredbi za prinudno dovođenje, a informacije dobijene na terenu ukazuju da već neko vreme ne živi na toj adresi; da je nakon dve ponovljene naredbe za prinudno dovođenje, okrivljeni saslušan pred istražnim sudijom; da se okrivljeni ponovo nije odazvao na poziv za novo saslušanje i da je zato 30. jula 2007. godine sud doneo rešenje Ki. 74/05 kojim je okrivljenom određen pritvor i naredbu o izdavanju poternice radi pronalaženja okrivljenog; da je, odmah nakon određivanja pritvora i naredbe, za okrivljenim izdata poternica, ali do podnošenja ustavne žalbe nije pronađen i lišen slobode.

3. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, sledi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo oni pojedinačni akti i radnje kojima je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer se podnosiocu ustavne žalbe samo takvim aktima i radnjama može povrediti ili uskratiti neko od zajemčenih sloboda i prava.

4. Kako se ustavnom žalbom osporavaju radnje suda u postupku u kome se ne odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već o osnovanosti sumnje koja se zahtevom javnog tužioca stavlja na teret okrivljenom, Ustavni sud je utvrdio da je, polazeći od prethodno navedenog, bez obzira na legitimnu zainteresovanost podnosioca ustavne žalbe za sprovođenje ovog krivičnog postupka, ustavna žalba, ratione personae, nespojiva sa istaknutim povredama prava iz čl. 22, 32. i 36. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka. Ustavni sud istovremeno ukazuje da je donošenjem rešenja o određivanju pritvora okrivljenom i donošenjem naredbe o izdavanju poternice za njim, nadležni redovni sud preduzeo sve Zakonikom o krivičnom postupku propisane mere da obezbedi uslove za nesmetano vođenje krivičnog postupka, štiteći time ne samo javni interes, već posredno i interese samog podnosioca ustavne žalbe kao oštećenog, te se istaknute povrede ustavnih prava i u ovom smislu ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa postupanjem suda kako se to u ustavnoj žalbi navodi.

5. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 12221/2021: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora nakon prvostepene presude
• Už 34/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u postupku za organizovani kriminal
• Už 750/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3138/2010: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o određivanju i produženju pritvora kao nedopuštene
• Už 2032/2009: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog produženja pritvora
• Už 6614/2011: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe protiv rešenja o produženju pritvora
• Už 4632/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca