Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnetu zbog dužine postupka i navodno pogrešne primene materijalnog prava. Postupak za naknadu ratnih dnevnica, koji je trajao nepune četiri godine, nije nerazumno dug, a odluka o zastarelosti potraživanja je pravno utemeljena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Slavkovića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Petra Slavkovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 396/04.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Petra Slavkovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Raški P. 657/07 od 24. decembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 646/08 od 7. marta 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Petar Slavković iz Novog Pazara je 15. aprila 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Mare H. Popović iz Novog Pazara, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 396/04, kao i protiv presude Opštinskog suda u Raški P. 357/07 od 24. decembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 646/08 od 7. marta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je smatra da je Opštinski sud u Novom Pazaru donošenjem rešenja o mesnoj nenadležnosti posle tri godine, dva meseca i 18 dana od dana podnošenja tužbe, povredio njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Ističe i da mu je navedenim presudama Opštinskog suda u Raški i Okružnog suda u Kraljevu povređeno pravo na pravično suđenje, jer je tim odlukama pogrešno usvojen prigovor zastarelosti njegovog potraživanja.

2. Opštinski sud u Raški je dopisom od 15. oktobra 2008. godine dostavio Ustavnom sudu odgovor na ustavnu žalbu Petra Slavkovića, kojim je u celosti osporio žalbene navode o izvršenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku, a uz dopis od 28. oktobra 2008. godine dostavio je Ustavnom sudu na uvid spise predmeta P. 657/07.

3. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Raški P. 657/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 5. aprila 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru. Tužbom je tražio da se tužena Državna zajednica Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane – Vojna pošta 2724 Novi Pazar obaveže da mu na ime obračunatih a neisplaćenih ratnih dnevnica u periodu od 25. marta do 25. juna 1999. godine isplati iznos koji će biti preciziran nakon veštačenja, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog neisplaćenog iznosa do konačne isplate, kao i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka. Predmet je u upisniku navedenog suda dobio broj P. 396/04.

Opštinski sud u Novom Pazaru je naredbom od 10. decembra 2004. godine tužbu podnosioca ustavne žalbe dostavio tuženoj na odgovor i zakazao ročište za glavnu raspravu za 4. februar 2005. godine. Tužena je 18. januara 2005. godine sudu dostavila odgovor na tužbu u kome je istakla prigovor zastarelosti potraživanja i predložila da se tužbeni zahtev u celini odbije.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 4. februara 2005. godine, punomoćnik tužioca je predložio da se pozove tužilac i sasluša kao stranka na okolnost kada je primio naknadu na ime ratne dnevnice. Dana 17. marta 2005. godine održano je sledeće ročište za glavnu raspravu na kome tuženi nije bio prisutan, a sud je rešenjem naložio da se od Vojne pošte 5055 Beograd zatraži potvrda o tome koliko je tužilac primio na ime dnevnica za period angažovanja u ratnoj jedinici broj 1866/3 pri Vojnoj pošti 2724 Novi Pazar u periodu od 25. marta do 25. juna 1999. godine.

Opštinski sud u Novom Pazaru je sledeću procesnu radnju preduzeo 19. juna 2007. godine, kada je doneo rešenje P. 396/04 kojim se oglasio mesno nenadležnim za suđenje u ovom predmetu i naložio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta proslede Opštinskom sudu u Raški, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je tužilac podneo tužbu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane - Vojna pošta 2724 Novi Pazar; da je u međuvremenu ukinuta Vojna pošta 2724 Novi Pazar; da je prema odredbi člana 55. Zakona o parničnom postupku u sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama isključivo nadležan sud na čijem se području nalazi sedište komande vojne jedinice; da kako se po ukidanju Vojne pošte 2724, sedište komande jedinice nalazi u Raški pri Vojnoj pošti 1365, sud je utvrdio da u konkretnom slučaju postoji isključiva mesna nadležnost Opštinskog suda u Raški.

Protiv navedenog rešenja parnične stranke nisu izjavile žalbu, pa je predmet dostavljen Opštinskom sudu u Raški kao stvarno i mesno nadležnom sudu i dobio je novi broj P. 657/07. Prvo ročište pred ovim sudom je održano 24. decembra 2007. godine. Na tom ročištu sud je izvršio uvid u priložene pismene isprave i nakon završne reči stranaka doneo rešenje da se glavna rasprava zaključi.

Osporenom presudom P. 657/07 od 24. decembra 2007. godine Opštinski sud u Raški je: u stavu I izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca Petra Slavkovića iz Novog Pazara da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane – Vojna pošta 1365 Raška da mu na ime neisplaćenih ratnih dnevnica za vreme od 22. marta do 22. juna 1999. godine isplati iznos od po 97.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22. juna 1999. godine do konačne isplate; u stavu II odredio da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv navedene presude punomoćnik tužioca je 8. februara 2008. godine izjavio blagovremenu žalbu. Okružni sud u Kraljevu je osporenom presudom Gž. 646/08 od 7. marta 2008. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Raški P. 657/07 od 24. decembra 2007. godine.

5. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Kako se članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe takođe ukazuje, pravo na pravično suđenje garantuje na istovetan način na koji je ovo pravo zajemčeno Ustavom, Ustavni sud je postojanje povrede prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

Odredbama člana 58. Ustava uređeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.). Imajući u vidu da podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da mu je povređeno pravo na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a s obzirom na to da se odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije sadržinski ne razlikuju od navedenih odredaba Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sud je eventualnu povredu ovog prava cenio u odnosu na navedene odredbe Ustava.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, pored navedenih ustavnih odredaba, od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 125/04 i 111/09) i Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99).

Zakonom o parničnom postupku pored ostalog, propisano je: da se sud može oglasiti, po službenoj dužnosti, mesno nenadležnim samo kad postoji isključiva nadležnost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ročištu ili, ako ono nije održano, do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stavri na prvom ročištu za glavnu raspravu (član 20. stav 2.); da je u sporovima protiv Republike Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama isključivo nadležan sud na čijem se području nalazi sedište komande vojne jedinice, odnosno ustanove (član 55.).

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima, pored ostalog, propisano je: da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (član 172. stav 1.); da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, kao i da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (član 376. st. 1. i 2.).

6. Saglasno utvrđenim činjenicama, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 396/04.

Naime, rešenjem P. 396/04 od 19. juna 2007. godine Opštinski sud u Novom Pazaru se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj parnici, nakon tri godine, dva meseca i 14 dana po podnošenju tužbe. Međutim, ta činjenica nije dovoljan dokaz o učinjenoj povredi prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Iz sadržine tog rešenja se vidi da je ono doneto zbog naknadnog ukidanja vojne jedinice Vojna pošta 2724 Novi Pazar. Mesna nadležnost Optinskog suda u Novom Pazaru se zasnivala upravo na činjenici da se na području tog suda nalazilo sedište komande vojne jedinice Vojna pošta 2724 Novi Pazar. Premeštanjem komande ove jedinice iz Novog Pazara u Rašku prestao je da postoji pravni osnov na kome se prethodno zasnivala mesna nadležnost Opštinskog suda u Novom Pazaru. Na toj činjenici, a shodno odredbi člana 55. Zakona o parničnom postupku temeljila se i odluka Opštinskog suda u Novom Pazaru o njegovoj mesnoj nenadležnosti za dalje postupanje u sporu po tužbi podnosioca ustavne žalbe. Opštinski sud u Novom Pazaru se oglasio mesno nenadležnim iz razloga što je odredbom člana 55. navedenog Zakona propisano da je u sporovima protiv države Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama, isključivo mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište komande vojne jedinice, odnosno ustanove. Istina je da navedeno rešenje nije imalo uporište u odredbi člana 20. stav 2. Zakona o parničnom postupku kojom je propisano da se sud može oglasiti, po službenoj dužnosti, mesno nenadležnim samo kad postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda najkasnije na pripremnom ročištu ili, ako ono nije održano, do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom ročištu za glavnu raspravu. Međutim, punomoćnik podnosioca ustavne žalbe protiv navedenog rešenja nije izjavio žalbu, te su nastupila pravna dejstva pravnosnažnosti rešenja o oglašavanju mesno nenadležnim Opštinskog suda u Novom Pazaru, a spisi predmeta prosleđeni su Opštinskom sudu u Raški kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Opštinski sud u Raški je doneo presudu P. 657/07 od 24. decembra 2007. godine. Protiv navedene presude punomoćnik tužioca je 8. februara 2008. godine izjavio žalbu, a donošenjem presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 646/08 od 7. marta 2008. godine postupak u ovoj pravnoj stvari je pravnosnažno okončan.

Iako je podnosilac ustavne žalbe povredu prava na suđenje u razumnom roku istakao samo u odnosu na postupak koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak, od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru do njegovog okončanja donošenjem navedene presude Okružnog suda u Kraljevu, trajao nepune četiri godine. Prema oceni Ustavnog suda, dužina trajanja postupka u ovom predmetu ne može se smatrati nerazumno dugom.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da postupanjem redovnih sudova podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

7. Ocenjujući da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ispitivao da li je postupak pred redovnim sudovima koji je prethodio ustavnosudskom postupku bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe obezbedio pravo na pravično suđenje.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je pravni osnov za donošenje osporene prvostepene presude kojom je odbijen tužbeni zahtev, kao i za donošenje drugostepene presude kojom je potvrđena prvostepena presuda, bio taj što se u konkretnom slučaju radi o naknadi štete koju je državni organ prouzrokovao tužiocu u vezi sa vršenjem svojih funkcija, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, i da je istekao subjektivni rok zastarelosti potraživanja. Naime, potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, shodno odredbi člana 376. stav 1. Zakona. Kako je delimična isplata pripadajućih naknada u vidu ratnih dnevnica izvršena tužiocu u junu 1999. godine, koja činjenica je nesporna, tužilac je za navedenu štetu saznao u junu 1999. godine kada mu je isplaćen deo potraživanja po navedenom osnovu, te je u junu 2002. godine istekao subjektivni rok zastarelosti potraživanja naknade štete.

Ustavni sud je ocenio da je stanovište prvostepenog suda u osporenoj presudi da je nastupio subjektivni rok zastarelosti ovakvog potraživanja, a što je potvrđeno i osporenom drugostepenom presudom, zasnovano na odredbama merodavnog materijalnog zakona koje su od značaja za odlučivanje o spornom pravnom pitanju.

Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude u predmetnom parničnom postupku donete od strane zakonom ustanovljenih sudova, koji su u sprovedenom postupku utvrdili činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučili primenom relevantnih odredaba materijalnog prava. Prema oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, te primena odgovarajućeg materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje pravnog stava sudova u ovoj pravnoj stavri, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje osporene presude Opštinskog suda u Raški P. 657/07 od 24. decembra 2007. godine i osporene presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 646/08 od 7. marta 2008. godine. Suprotni navodi podnosioca ustavne žalbe su izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni materijalnog prava, ali ne i dokaz o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje.

Ustavni sud ukazuje da je stanovište zauzeto u ovom predmetu već iskazano kroz više ranije donetih odluka (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už - 389/2008 od 10. jula 2008. godine).

8. Ispitujući ustavnu žalbu sa stanovišta povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na imovinu.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Raški P. 657/07 odbijen je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kao neosnovan jer je nastupila zastarelost potraživanja naknade štete, a osporenom presudom Okružnog suda u Kraljevu Gž. 646/08 potvrđena je navedena prvostepena presuda.

Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da je postupak pred redovnim sudovima koji je prethodio ustavnosudskom postupku bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe obezbedio pravo na pravično suđenje, Ustavni sud je stanovišta da su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim presudama povređeno pravo na imovinu, jer utuženo potraživanje nije moglo da uživa sudsku zaštitu.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu u celini odbio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić