Odbacivanje ustavne žalbe koja se zasniva na formalnom nedostatku punomoćja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje. Podnosilac je osporavao zakonitost postupanja zbog formalnog nedostatka u punomoćju suprotne strane, što ne predstavlja ustavnopravni razlog za odlučivanje, već zahtev za instancionu kontrolu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-460/2009
07.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavka Ilića iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavka Ilića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 435/08 od 24. novembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Subotici Gž. 16/09 od 20. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavko Ilić iz Bačke Topole, preko punomoćnika Ahmeta Hodžića, advokata iz Novog Sada, izjavio je 23. marta 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 435/08 od 24. novembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Subotici Gž. 16/09 od 20. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da u parničnom postupku u kome su donete osporene presude, a u kome je podnosilac ustavne žalbe bio tuženi, punomoćnik tužioca u momentu podnošenja tužbe u ime tužioca nije imao deponovano generalno punomoćje u sudskoj upravi Opštinskog suda u Bačkoj Topli, pa je „svesno činjena bitna povreda ZPP-a iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP-a“. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi ništavost osporenih presuda i dosudi podnosiocu naknadu štete u iznosu od 500.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da ustavna žalba predstavlja izuzetno pravno sredstvo čiji je cilj da obezbedi zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda od njihovih povreda ili uskraćivanja, koja fizičkim i pravnim licima mogu biti učinjena pojedinačnim aktima i radnjama sudova i drugih nadležnih državnih organa, kao i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u postupku u kome su ti organi i organizacije odlučivali o njihovim pravima i obavezama. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine konkretnog zajemčenog prava ili slobode, obrazlažu tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. Prema navedenoj ustavnoj normi, ustavna žalba nije sredstvo kojim se nakon okončanog postupka pred nadležnim državnim organima i organizacijama ispituje zakonitost donetih pojedinačnih akata, niti je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da postupa kao instancioni (viši) sud u odnosu na sudove, odnosno druge državne organe i organizacije čiji se akti ili radnje osporavaju ustavnom žalbom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja podnete ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se ustavnom žalbom osporava samo formalni nedostatak u zastupanju tužioca u parničnom postupku u kome su donete osporene presude, te da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivala tvrdnja da je osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda zapravo traži da kao viši sud ispita zakonitost osporenih odluka. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu i da se u ustavnoj žalbi ponavljaju navodi koji su već detaljno razmotreni u osporenim presudama.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe koja se zasniva na formalnom nedostatku punomoćja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti