Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Žalba je podneta nakon isteka roka od 30 dana od dostavljanja drugostepene odluke, kojom su iscrpljena redovna pravna sredstva. Naknadno korišćenje nedozvoljenog vanrednog pravnog leka ne produžava rok za ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Vukojevića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milorada Vukojevića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Subotici I. 744/09 od 15. oktobra 2009. godine, rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 142/10 od 11. januara 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1 379/10 od 23. juna 2010. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Subotici I. 744/09.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Vukojević iz Subotice, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 21. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede ustavnog načela o službenoj upotrebi srpskog jezika i ćiriličkog pisma iz člana 10. Ustava Republike Srbije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Subotici I. 744/09.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je vođen izvršni postupak protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, u predmetu Opštinskog suda u Subotici I. 744/09, koji je pravnosnažno okončan osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Gž. 142/10 od 11. januara 2010. godine. Osporenim navedenim drugostepenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno osporeno rešenje Opštinskog suda u Subotici I. 744/09 od 15. oktobra 2009. godine.

Nakon prijema obaveštenja Republičkog javnog tužioca da neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv osporenog drugostepenog rešenja, izvršni dužnik je lično izjavio, preko punomoćnika, zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Gzz1. 379/10 od 23. juna 2010. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti izvršnog dužnika, ovde podnosiocica ustavne žalbe, izjavljen protiv osporenog drugostepenog rešenja. U obrazloženju tog rešenja je ukazano da u konkretnoj pravnoj stvari nižestepeni sudovi nisu zasnovali svoje odluke na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, zato što ne postoje ni neposredna niti posredna raspolaganja stranaka.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se, između ostalog, ustavnom žalbom poziva, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je izvršni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

6. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je pravo na pravično suđenje osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1 379/10 od 23. juna 2010. godine povređeno time što su odluke o izboru sudija, uključujući i sudije Vrhovnog kasacionog suda, donete na nelegalan i nelegitiman način, s obzirom na to da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu konstituisani u skladu sa Ustavnim zakonom i drugim odgovorajućim zakonima.

Ustavni sud ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud zasnovao svoje rešenje na tome da u konkretnoj pravnoj stvari nižestepeni sudovi nisu zasnovali njihove odluke na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09). Navedenom odredbom Zakona je propisano da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. Podnosilac u ustavnoj žalbi nije ukazao na to da je u toku izvršnog postupka sud dozvolio raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala, niti to proizlazi iz priložene dokumentacije. Ustavni sud je stoga ocenio da navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog rešenja Gzz1 379/10 od 23. juna 2010. godine.

Mišljenje podnosioca ustavne žalbe da su odluke o izboru sudija Vrhovnog kasacionog suda donete na nelegalan i nelegitiman način, s obzirom na to da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu konstituisani u skladu sa Ustavnim zakonom i drugim odgovarajućim zakonima, predstavlja njegovo subjektivno mišljenje i ne može predstavljati dokaz o povredi procesnih garancija na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe pred sudovima iz člana 32. stav 1. Ustava.

U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne nije naveo da je sud u bitnoj istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji odlučio na drugačiji način, niti je za svoje tvrdnje o povredi navedenog ustavnog prava priložio odgovarajuće dokaze.

Ustavni sud ukazuje da zajemčeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava garantuje dvostepenost u odlučivanju, koja je bila obezbeđena u konkretnom slučaju time što je podnosilac izjavio žalbu protiv osporenog prvostepenenog rešenja, saglasno odredbi člana 12. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 124/05). Znači da je podnosilac iskoristio pravo na pravno sredstvo, ali i na vanredno pravno sredstvo, pri čemu označeno ustavno pravo ne garantuje povoljan ishod postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

Osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda se ne može dovesti u vezu sa povredom načela o službenoj upotrebi srpskog jezika i ćiriličkog pisma iz člana 10. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

7. Prema usvojenom pravnom stavu Ustavnog suda, ako je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za podnošenje ustavne žalbe računaće se u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o tom pravnom sredstvu, ali samo kada je izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno i kada je izjavljen na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepe odluke.

U situaciji kada je ustavna žalba izjavljena i protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti i protiv sudskih odluka koje su prethodile izjavljivanju ovog vanrednog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o osporenoj odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, ako za to postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu, ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu.

Imajući u vidu da je da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe otpravak osporenog rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 142/10 od 11. januara 2010. godine primio pre 23. juna 2010. godine, kada je doneto osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, a da je ustavna žalba izjavljena 21. oktobra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba protiv rešenja Opštinskog suda u Subotici I. 744/09 od 15. oktobra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 142/10 od 11. januara 2010. godine neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom poziva i na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Naime, Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, tada se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta kojim se iscrpljuju pravna sredstva za zaštitu povređenih prava, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava. Stoga je ustavna žalba odbačena kao neblagovremena, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, i u delu kojim je traženo da se utvrdi da je u izvršnom postupku koji je prethodio njenom izjavljivanju povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUD

Dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti