Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u krivičnom postupku protiv presude Vrhovnog kasacionog suda

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda, dok deo žalbe protiv nižestepenih presuda odbacuje kao neblagovremen. Nije utvrđena povreda prava na pravično suđenje jer je Vrhovni kasacioni sud dao ustavnopravno prihvatljive razloge.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P. iz K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. P. protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Kzp. 126/10 od 10. juna 2010. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P. iz K, preko punomoćnika N. Č, advokata iz K, je Ustavnom sudu 22. oktobra 2010. godine izjavio ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Kzp. 126/10 od 10. juna 2010. godine, a 29. decembra 2011. godine podneo njenu dopunu protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu K. 950/06 od 12. februara 2009. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 524/09 od 14. jula 2009. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da su mu označena ustavna prava povređena time što je Vrhovni kasacioni sud osporenom presudom Kzp. 126/10 od 10. juna 2010. godine odbio kao neosnovan njegov zahtev za ispitivanje pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Kragujevcu K. 950/06 od 12. februara 2009. godine, kojom je osuđen zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 53. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, i Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 524/09 od 14. jula 2009. godine, kojom je prvostepena presuda potvrđena. Tvrdi da je u prvostepenom krivičnom postupku bio onemogućen da se brani na zakonom predviđen način, jer mu nije dozvoljeno da svedocima i veštacima postavlja pitanja, niti da stavlja primedbe i daje objašnjenja u pogledu njihovih iskaza, zbog čega činjenično stanje nije pravilno utvrđeno.

Vrhovni kasacioni sud je, po navodima podnosioca, pogrešno našao da podnosiočevo pravo na odbranu na glavnom pretresu nije povređeno te da su sve odlučne činjenice potpuno i pravilno utvrđene, za šta, prema njegovim navodima, ne postoji uporište u izvedenim dokazima.

U dopuni ustavne žalbe podnosilac je naveo da je donošenjem presude Opštinskog suda u Kragujevcu K. 950/06 od 12. februara 2009. godine povređeno načelo zabrane dvostrukog kažnjavanja za isto kažnjivo delo time što je dva puta osuđen za isto delo – prvi put rešenjem sudije za prekršaje Up. JRM-793/05 od 27. aprila 2007. godine, kojim je kažnjen zatvorom u trajanju od deset dana zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, a drugi put osporenom presudom Opštinskog suda u Kragujevcu K. 950/06 od 12. februara 2009. godine, kojom je osuđen zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 53. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 524/09 od 14. jula 2009. godine.

Podnosilac je zahtevao da Ustavni sud poništi sve navedene presude, vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i utvrdi njegovo pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je, uvidom u osporene presude i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice koje su od značaja za rešavanje ovog ustavnosudskog predmeta:

Rešenjem Opštinskog sudije za prekršaje u Kragujevcu Up. JRM-793/05 od 27. aprila 2007. godine podnosilac ustavne žalbe je kažnjen zatvorom u trajanju od deset dana zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Kragujevcu K. 950/06 od 12. februara 2009. godine podnosilac je osuđen zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 53. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.

Osporenom presudom Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 524/09 od 14. jula 2009. godine odbijene su kao neosnovane žalbe podnosioca kao okrivljenog i njegovog branioca i potvrđena prvostepena krivična presuda.

Vrhovni kasacioni sud je 10. juna 2010. godine doneo osporenu presudu Kzp. 126/10, kojom je odbio kao neosnovan zahtev podnosica za ispitivanje pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Kragujevcu K. 950/06 od 12. februara 2009. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 524/09 od 14. jula 2009. godine, pri čemu je naveo:

- da „Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom osuđenog osporava ocena iskaza oštećenog, njegove supruge i R.K, saslušanih u svojstvu svedoka, uz iznošenje sopstvene analize i ocene navedenih iskaza, kao nedoslednih i kontradiktornih, i ukazuje na nepravilnost ocene suda o potkrepljenosti iskaza oštećenog nalazom i mišljenjem veštaka medicinske struke, te ocena iskaza svedoka S. i V.P. kao irelevantnih za odlučivanje u predmetnoj krivično-pravnoj stvari, kojim navodima ce, po nalaženju ovog suda, osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi i ocena izvedenih dokaza od strane suda“, pa su „prednji navodi zahteva ocenjeni kao neprihvatljivi, jer odredbom člana 430k ZKP-a, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije predviđeno kao osnov za podnošenje ovog vanrednog pravno leka“;

- da „osuđeni navedene pravnosnažne presude pobija i zbog bitne
povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a, pa
kako su te povrede van osnova iz člana 430. tačka 2. ZKP-a, zbog kojih se zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude može podneti, to je i ovaj deo zahteva ocenjen kao neprihvatljiv“;

- da „Vrhovni kasacioni sud nalazi da odbijanjem predloga odbrane osuđenog za obavljanje rekonstrukcije događaja, nije učinjena povreda prava osuđenog na odbranu na glavnom pretresu, s obzirom da sud nije dužan da izvede sve dokaze koje stranke predlože u smislu člana 17. ZKP, koji propisuje načelo materijalne istine pri utvrđivanju činjenica“, te da je „prvostepeni sud odbio navedeni dokazni predlog, a na strani osam i devet obrazloženja presude dao razloge zbog kojih utvrđenih činjenica i već izvedenih dokaza smatra da su utvrđene sve odlučne činjenice koje su od značaja za zakonito presuđenje ove krivično-pravne stvari, imajući pri tom u vidu okolnost da je lice mesta izmenjeno zbog objekta koji je osuđeni u međuvremenu izgradio, pa se ovim navodima zahteva, takođe, osporava činjenično stanje, što je neprihvatljivo“;

- da „najzad, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su netačni navodi zahteva osuđenog da je od strane predsednika veća prvostepenog suda i svog bivšeg branioca, advokata Vojislava Ristića bio onemogućen da postavlja pitanja saslušanim svedocima, iznosi činjenice i predlaže dokaze, te stavlja primedbe, s obzirom da iz spisa predmeta... i to - zapisnika o glavnom pretresu od 24.04.2007. godine, 26.03.2008. godine i 12.02.2009. godine, proizlazi da je
okrivljeni pre saslušanja upozoren u smislu čl. 89. i 318. ZKP, da pažljivo
prati tok glavnog pretresa, da može iznositi činjenice i predlagati dokaze u
svoju odbranu, da može postavljati pitanja saoptuženima, svedocima i
veštacima, stavljati primedbe i davati objašnjenja u pogledu njihovih iskaza, te da u smislu člana 318. ZKP nije dužan da iznosi svoju odbranu, niti da
odgovara na postavljena pitanja, te da je branilac okrivljenog tokom glavnog
pretresa saslušanim svedocima postavljao pitanja, a da osuđenom ni predsednik veća prvostepenog suda, niti pak njegov branilac nisu zabranili da iskoristi neko od napred navedenih prava koja mu pripadaju kao okrivljenom“, te da se „pored toga, prilikom rešavanja o zahtevu osuđenog nije pojavila ni znatna sumnja u pogledu istinitosti odlučnih činjenica utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama u smislu člana 432. u vezi člana 426. ZKP“, pa kako je „drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode
osuđenog i njegovog branioca u smislu člana 392. stav 1. ZKP, nema ni
povrede odredaba krivičnog postupka u žalbenom postupku na koju se zahtevom
osuđenog ukazuje“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, svakome je zajemčeno da ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredba člana 33. stav 5. Ustava garantuje da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

Odredbama člana 430. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05, 49/07, 122/08 i 20/09) (u daljem tekstu: ZKP), važećim u vreme donošenja prvostepene i drugostepene krivične presude, bilo je propisano da se zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne nresude može podneti u sledećim slučajevima: 1) zbog povrede krivičnog zakona na štetu osuđenog propisane u članu 369. tač. 1. do 4. i tački 6. ovog zakonika, ili zbog povrede iz tačke 5. tog člana ako se prekoračenje ovlašćenja odnosi na odluku o kazni, meri bezbednosti ili oduzimanju imovinske koristi; 2) zbog povrede odredaba krivičnog postupka propisanih u članu 368. stav 1. tač. 1, 5, 8, 9. i 10. ovog zakonika, ili zbog učestvovanja u rešavanju u drugom, odnosno trećem stepenu sudije ili sudije-porotnika koji se morao izuzeti (član 40. tač. 1. do 5), ili zbog toga što je okrivljenom, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu ili pretresu pred drugostepenim sudom upotrebljava svoj jezik (član 9); 3) zbog povrede prava osuđenog na odbranu na glavnom pretresu ili zbog povrede odredaba krivičnog postupka u žalbenom postupku, ako je ta povreda bila od uticaja na donošenje pravilne presude.

5. Razmatrajući blagovremenost ustavne žalbe, Ustavni sud je pošao od svog utvrđenog pravnog stava da, ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv odluke Vrhovnog suda Srbije donete po zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, kao i protiv sudskih odluka koje su prethodile tom zahtevu, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu (ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu), ili nedopuštenu (ako su osporeni akti doneti pre Ustava).

U konkretnom slučaju, osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzp. 126/10 od 10. juna 2010. godine, odlučeno je o zahtevu podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Kragujevcu K. 950/06 od 12. februara 2009. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 524/09 od 14. jula 2009. godine.

Kako iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, a osporene presude protiv kojih je izjavljeno vanredno pravno sredstvo podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac primili su pre 10. juna 2010. godine, kada je Vrhovni kasacioni sud doneo osporenu presudu Kzp. 126/10, Sud je ocenio da je ustavna žalba u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Kragujevcu K. 950/06 od 12. februara 2009. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 524/09 od 14. jula 2009. godine podneta po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao neblagovremenu.

6. U odnosu na osporenu presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzp. 126/10 od 10. juna 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je predmetnu presudu doneo Ustavom i zakonom ustanovljen organ sudske vlasti, te da je nadležni sud, u propisanom sastavu i u zakonito sprovedenom postupku, na odgovarajući način odlučio o zahtevu okrivljenog i njegovog branioca za ispitivanje zakonitosti pravosnažnih presuda donetih u krivičnom postupku. Pravni stavovi Vrhovnog kasacionog suda navedeni u obrazloženju osporene presude zasnivaju se na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava. Takođe, Ustavni sud je ocenio da se zahtevom za ispitivanje zakonitosti pravosnažnih presuda osporavaju iskazi oštećenog, svedoka i veštaka medicinske struke na kojima se temelji uverenje prvostepenog suda o krivici podnosioca ustavne žalbe, odnosno žalbom se, suštinski, osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi i ocena izvedenih dokaza od strane suda. Kako, saglasno odredbi tada važećeg člana 430. Zakonika o krivičnom postupku, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije predviđeno kao osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Ustavni sud je ocenio da je stanovište Vrhovnog kasacionog suda ustavnopravno prihvatljivo i na zakonu zasnovano, kakvim smatra i stav tog suda da odbijanjem predloga odbrane osuđenog za obavljanje rekonstrukcije događaja, nije učinjena povreda prava osuđenog na odbranu na glavnom pretresu, s obzirom na to da sud nije dužan da izvede sve dokaze koje stranke predlože, posebno kada se ima u vidu da je prvostepeni sud dao razloge o tome zbog kojih već izvedenih dokaza smatra da su utvrđene sve odlučne činjenice koje su od značaja za zakonito presuđenje predmetne krivično-pravne stvari. Vrhovni kasacioni sud je utvrdio, i u osporenoj presudi obrazložio, da je okrivljeni pre saslušanja u prvostepenom krivičnom postupku upozoren u smislu čl. 89. i 318. ZKP da pažljivo prati tok glavnog pretresa, da može iznositi činjenice i predlagati dokaze u svoju odbranu, da može postavljati pitanja saoptuženima, svedocima i veštacima, stavljati primedbe i davati objašenja u pogledu njihovih iskaza, te da u smislu člana 318. ZKP nije dužan da iznosi svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, kao i da je branilac okrivljenog tokom glavnog pretresa saslušanim svedocima postavljao pitanja, a da osuđenom ni predsednik veća prvostepenog suda, niti pak njegov branilac nisu zabranili da iskoristi neko od napred navedenih prava koja mu pripadaju kao okrivljenom. Stoga, Ustavni sud smatra da navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi označenih ustavnih prava time što je bio onemogućen da se brani na zakonom predviđen način, jer mu nije dozvoljeno da svedocima i veštacima postavlja pitanja, niti da stavlja primedbe i daje objašnjenja u pogledu njihovih iskaza, nisu osnovani, te da je Vrhovni kasacioni sud za odbijanje zahteva podnosioca za ispitivanje pravnosnažnih presuda, takođe, dao ustavnopravno prihvatljive i na zakonu zasnovane razloge.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv navedene presude, odbio kao neosnovanu.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u krivičnom postupku protiv presude Vrhovnog kasacionog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti