Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 11 godina. Razlog dugog trajanja bilo je neažurno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, uključujući kašnjenje u izradi presuda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4607/2010
31.01.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Save Lovčanina iz Sremske Mitrovice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Save Lovčanina i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 271/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijal ne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Savo Lovčanin iz Sremske Mitrovice je 25. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika Vidosave Vidić Manastirac , advokata iz Sremske Mitrovice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je dopunio 27. juna 201 2. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 271/11.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac 12. marta 2001. godine podneo tužbu protiv M.F, radi naknade štete, te da, iako je sud dva puta donosio presudu, postupak još uvek nije pravnosnažno okončan. Takođe, podnosilac navodi da ni brojne urgencije upućene postupajućem sud iji prvostepenog suda nisu pomogle da se postupak okonča.

U dopuni ustavne žalbe od 27. juna 2012. godine podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete u visini od 500.000,00 dinara i naknadu materijalne štete za sastav ustavne žalbe i sastav dopune u iznosu od 150.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne ž albe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu tužioca, podneo 12. marta 2001. godine Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu protiv tuženog M.F, radi naknade štete u iznosu od 50.000,00 dinara .

Tuženi M.F. je 3. maja 2001. godine istom sudu podneo protivtužbu protiv tužioca Save Lovčanina, radi naknade štete u iznosu od 60.000,00 dinara.

Prvostepeni sud je na ročištu 5. juna 2001. godine spojio parnice po tužbi i po protivtužbi, radi vođenja jedinstvenog postupka.

Presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 335/01 od 5. septembra 2001. godine , u prvom stavu izreke, utvrđeno je da je osnovano potraživanje tužioca-protivtuženog u iznosu od 50.000,00 dinara, a u drugom stavu izreke utvrđeno da je osnovano potraživanje tuženog-protivtužioca u iznos u od 50.000,00 dinara. Trećim stavom izreke navedene presude izvršeno je prebijanje potraživanja iz prvog i drugog stava do iznosa od 50.000,00 dinara, dok je četvrtim stavom izreke odbijen protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca za iznos od 10.000,00 dinara. Petim stavom izreke presude je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove .

Rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 777/02 od 18. septembra 2003. godine usvojena je žalba tužioca i ukinuta prvostepena presuda u drugom, trećem i petom stavu izreke, a predmet vraćen na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1132/03 od 28. decembra 2004. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog, dok je drugim stavom izreke odlučeno da će o troškovima parničnog postupka sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1451/05 od 27. marta 2007. godine vraćen je spis prvostepenom sudu radi odlučivanja o predlogu tužioca za donošenje dopunske presude.

Dopunskom presudom Osnovnog sud a u Sremskoj Mitrovici P. 271/11 od 24. januara 2011. godine, u prvom stavu izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom plati na ime naknade nematerijalne štete iznos od 50.000,00 dinara, sa bliže određenom zakonskom zateznom kamatom, dok je drugim stavom izreke odlučeno o troškovima postupka.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 276/11 od 18. oktobra 2011. godine vraćeni su spisi prvostepenom sudu radi donošenja dopunske presude, kojom će se odlučiti o zahtevu tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate od 5. septembra 2001. godine.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 271/11 od 31. oktobra 2011. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da sud obaveže tuženog da plati tužiocu zakonsku zateznu kamatu na iznos nematerijalne štete od 50.000,00 dinara počev od 5. septembra 2001 . godine do 23. januara 2011. godine.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 78/12 od 9. februara 2012. godine prvostepenom sudu su vraćeni spisi predmeta P. 271/11 kako bi postupajući sudija potpis ao izvornik dopunske presude od 31. oktobra 2011. godine.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 165/12 od 19. septembra 2012. godine , u prvom stavu izreke, žalbe stranaka su delimično uvažene, te je, drugim stavom izreke presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1132/03 od 28. decembra 2004. godine, dopunjena presudama Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 271/11 od 24. januara 2011. godine i 31. oktobra 2011. godine , potvrđena u pobijanom odbijajućem delu od luke o protivtužbenom zahtevu, u obavezujućem usvajajućem delu odluke o glavnom tužbenom zahtevu za isplatu iznosa od 50.000,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. januara 2011. godine do isplate, kao i u obavezujućem usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu za isplatu troškova postupka u iznosu od 35.000,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. januara 2011. godine do isplate, dok je preostali deo zahteva tužioca za naknadu troškova postupka u iznosu od 11.700,00 dinara odbijen kao neosnovan. Trećim stavom izreke drugostepene presude prvostepena presuda je preinačena u ostalom pobijanom delu, te je obavezan tuženi da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 50.000,00 dinara za period od 5. septembra 2001. godine do 23. januara 2011. godine . Četvrtim stavom izreke iste presude odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka, dok je petim stavom izreke obavezan tuženi da tužiocu nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 23.225,00 dinara , u roku od osam dana.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku (''Službeni list SFRJ'', br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i ''Službeni list SRJ'', br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) , koji je važio u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjivao u toku postupka (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09), bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen pet godina i osam meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period od dana podnošenja tužbe sudu 12. marta 2001. godine .

Naime, od podnošenja tužbe 12. marta 2001. godine do donošenja presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 165/12 od 19. septembra 2012. godine kojom je postupak pravnosnažno okončan, prošlo je 11 godina i šest meseci.

Ustavni sud je, rukovodeći se svojom praksom, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava , konstatovao da navedena dužina trajanja postupka ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Tokom postupka zakazano je šest roči šta, od kojih tri nisu održana. Od početka postupka do njegovog pravnosnažnog okončanja donete su dve prvostepene presude, dve dopunske prvostepene presude i jedna presuda drugostepenog suda kojom je pravnosnažno odlučeno o svim zahtevima stranaka.

Prema oceni Ustavnog suda, u parničnom postupku nisu postavljena složena pravna pitanja. Sagledavajući činjenice i okolnosti ovog slučaja, Ustavni sud nalazi da rel ativna složenost predmeta spora zbog postojanja tužbenog i protivtužbenog zahteva, ne može da opravda jedanaestogodišnje trajanje postupka.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se predmetni parnični postupak okonča u razumnom roku , jer je u pitanju bio spor radi isplate naknade nematerijalne štete. Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka pred sudom , s obzirom na to da je aktivno učestvovao u postupku i nije zloupotrebljavao svoj procesni položaj . Ovo tim pre što je više puta i pismeno zahtevao od suda da preduzima radnje kako se postupak ne bi nepotrebno odugovlačio.

Osnovni razlog dugom trajanju postupka je neažurno i nedelotvorno postupanje prvostepenih sudova. Pre svega, iako je prvostepeni sud prvi put presudom P. 335/01 od 5. septembra 2001. godine odlučio o zahtevima stranaka, presuda im je otpravljena pet meseci posle njenog donošenja . Proizlazi da je sudu trebalo podjednako vreme da sprovede prvostepeni postupak i da izradi pismeni otpravak presude . Sud je postupao na sličan način kada je doneo drugu prvostepenu presudu P. 1132/03 od 28. decembra 2004. godine, koja je strankama poslata skoro šest meseci posle njenog donošenja. Propusti i neažurno postupanje prvostepenog suda ogledaju se i u sledećem: nakon ukidanja prve prvostepene presude i vraćanja spisa predmeta na ponovni postupak (17. oktobra 2003. godine), prvo ročište je zakazano tek posle 14 meseci (za 23. decembar 2004. godine); drugom prvostepenom presudom nije odlučeno o svim zahtevima stranaka, pa je drugostepeni sud dva puta vraćao spise predmeta radi donošenja dopunskih presud a; druga dopunska presuda (P. 271/11 od 24. januara 2011. god ine) je doneta tri godine i osam meseci nakon vraćanja spisa predmeta prvostepenom sudu (11. maja 2007. godine); izvornik druge dopunske presude nije potpisao sudija, što je bio razlog da drugostepeni sud i treći put vrati predmet prvostepenom sudu . Procesni propusti učinjeni od strane Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici i Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici doveli su do toga da postupak koji je u prvom stepenu okončan 28. decembra 2004. godine bude pravnosnažno završen tek donošenjem drugostepene presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 165/12 od 19. septembra 2012. godine.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Kako je podnosilac zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede ustavnog prava istakao tek u dopuni ustavne žalbe od 27. juna 2012. godine, Ustavni sud je u tački 2. izreke, primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine , a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, odbacio ovaj zahtev kao neblagovremen.

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred sudom snose svoje troškove.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 97. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti