Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog odbijanja optužnog predloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen optužni predlog oštećene kao tužioca. Sud navodi da pravo na pravično suđenje ne garantuje oštećenom da će se krivični postupak obavezno sprovesti i okrivljeni osuditi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodanke Ostojić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodanke Ostojić izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 553/09 od 24. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodanka Ostojić iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 26. marta 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 553/09 od 24. februara 2009. godine, zbog „povrede ali i uskraćivanja ljudskih i manjinskih prava zajemčenim članom 32. stav 1. u vezi sa čl. 18. st. 1. i 3, 19, 20. st. 1. i 3, 21. st. 1. i 2, 22. st.1, 23. st. 1, članom 25, članom 36. stav 1, članom 68. stav 1, članom 142. stav 3. i člljnom 145. st 1. i 2. Ustava Republike Srbije“.

Podnositeljka navodi da je Drugom opštinskom sudu u Beogradu podnela optužni predlog protiv D.D. zbog krivičnog dela nesavesno pružanje lekarske pomoći iz člana 251. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem K. 1156/08 od 26. januara 2009. godine odbio optužni predlog podnositeljke ustavne žalbe, a Okružni sud je osporenim rešenjem prvostepeno rešenje potvrdio. Podnositeljka smatra da su joj osporenim rešenjima povređena i uskraćena navedena prava, jer ni prvostepeni, ni drugostepeni sud nisu pravilno utvrdili činjenično stanje. Predložila je da se ustavna žalba usvoji i utvrdi da su joj povređeni Ustavom zajemčeno pravo iz člana 32. stav 1. i načelo iz člana 22. stav 1. Ustava i da se utvrdi pravo na naknadu štete ili da se ustavna žalba usvoji, osporena rešenja ponište i naredi Drugom opštinskom sudu da javno raspravi i odluči o pravu podnositeljke ustavne žalbe na sudsku zaštitu po privatnoj tužbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe, da je, s obzirom na vrstu i prirodu pojedinačnog akta koji se osporava ustavnom žalbom, ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje ukazuje zajemčeno upravo podnosiocu ustavne žalbe. Takođe, iz navedenih odredaba sledi i to da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih ustavnih prava, a ne da kao redovni sud ocenjuje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe i zakonitost osporenih pojedinačnih akata.

3. Podnositeljka ustavne žalbe osporava rešenje Okružnog suda u Beogradu Kž. 553/09 od 24. februara 2009. godine. Navedenim rešenjem je potvrđeno rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 1156/08 od 26. januara 2008. godine kojim je nakon sprovedenih istražnih radnji, uvidom u spise predmeta Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 1590/07, odbijen optužni predlog oštećene kao tužioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, podnet protiv D.D. zbog krivičnog dela nesavesno pružanje lekarske pomoći iz člana 251. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer „nema dovoljno dokaza da je okrivljena osnovano sumnjiva da je izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredba člana 22. stav 1. Ustava utvrđuje načelo prema kome svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

5. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja predmetnih rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Članom 439. stav 1. Zakonika bilo je propisano da kad sud primi optužni predlog ili privatnu tužbu, sudija će prethodno ispitati da li je sud nadležan, da li treba sprovesti pojedine istražne radnje ili dopuniti sprovedene istražne radnje i da li postoje uslovi za odbacivanje optužnog predloga, odnosno privatne tužbe, a članom 441. stav 1. Zakonika da će sudija odbiti optužni predlog ili privatnu tužbu ako nađe da postoje razlozi za obustavljanje postupka predviđeni u članu 274. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakonika, a ako su sprovedene istražne radnje - i iz razloga predviđenog u tački 4. tog člana.

Iz navedenih odredaba Zakonika, po nalaženju Ustavnog suda, proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da prilikom prijema optužnog predloga, odnosno privatne krivične tužbe, sud ispituje uslove za dalje vođenje postupka.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se oštećenom kao supsidijarnom tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv okrivljenog lica protiv koga je podnet optužni predlog obavezno sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno, već naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na zajemčeni način odlučiti o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da nesprovođenjem krivičnog postupka po podnetom optužnom predlogu oštećenog kao tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje. Pri tome Ustavni sud ukazuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da se upušta u ispitivanje pravilnosti činjeničnog stanja na kome se zasniva pojedinačni akt osporen u ustavnoj žalbi. Stoga Sud ocenjuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnositeljka navode o povredi prava na sudsku zaštitu, garantovanu ustavnim načelom o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava, zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog odbijanja optužnog predloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti