Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro 12 godina i još nije okončan. Nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak i dosuđuje podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. K. iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, ne sednici Veća održanoj 18. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. K. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu P. 859/02, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu u predmetu P. 1518/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. K. iz N. je 1. februara 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu u predmetu

P. 5529/10, kao i zbog povrede načela i prava iz člana 19, člana 22. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da predmetni parnični postupak traje od 17. aprila 2002. godine, kada je kao tužilac zajedno sa drugim tužiocima podneo tužbu protiv tuženog Fonda s. s. i. grada N, zbog neispunjenja ugovornih obaveza u vezi izgradnje stanova; da je Opštinski sud u Aleksincu 28. juna 2007. godine odbio tužbu, dok je Okružni sud u Nišu ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je nerazumno dugom trajanju postupka doprinelo neadekvatno izvođenje dokaza o visini štete; da su mu zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova povređena označena ustavna prava i načela. Zahteva i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P. 1518/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Aleksincu P. 859/02, a zatim Osnovnog suda u Nišu P. 5529/10) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je sa drugim tužiocima 17. aprila 2002. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Nišu protiv tuženog Fonda s. s. i. grada N, zbog neispunjenja ugovornih obaveza u vezi izgradnje stanova. Tužbeni zahtev je preciziran 26. novembra 2003. godine. Predmet je dobio broj P. 2825/02.

Pred Opštinskim sudom u Nišu održano je dva ročišta na kojima su saslušane parnične stranke. Rešenjem Okružnog suda u Nišu R. 30/02 od 31. jula 2002. godine, postupajući po predlogu tuženog o delegaciji drugog mesnog nadležnog suda, određen je Opštinski sud u Aleksincu kao mesno nadležan sud.

Zatim je pred Opštinskim sudom u Aleksincu predmet dobio broj P. 859/02 i održano je 12 ročišta za glavnu raspravu, dok jedno ročište nije bilo održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Na ročištima su saslušane parnične stranke i izvedeni su dokazi veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, veštaka finansijske struke kao i veštačenjem od strane komisije veštaka građevinske struke i saslušanjem veštaka građevinske i finansijske struke.

Tužioci su 3. aprila 2007. godine precizirali tužbeni zahtev tako što su kao tuženog označili J. s. a. kao pravnog sledbenika Fonda s. s. i. N. Zatim su ponovo 13. aprila 2007. godine precizirali tužbeni zahtev tako što je jedna grupa tužilaca među kojima je i podnosilac ustavne žalbe tražila smanjenje cene stanova, a druga grupa tužilaca je tražila naknadu štete po osnovu otklonjivih i neotklonjivih nedostataka na stanovima.

Presudom Opštinskog suda u Aleksincu P. 859/02 od 28. juna 2007. godine u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca među kojima je i podnosilac ustavne žalbe kojim je traženo da se obaveže tuženi da im na ime umanjenja cene stanova u zgradi broj 102, u ul. S. M. u N. isplati pojedinačno za svakog tužioca određen novnčani iznos, a za podnosioca ustavne žalbe iznos od 476.889,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. marta 2001. godine, pa do konačne isplate; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, među kojima nije podnosilac ustavne žalbe da se obaveže tuženi da im isplati naknadu štete za otklonjive i neotklonjive nedostatke na stanovima; u stavu trećem izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 392/08 od 17. marta 2008. godine, odlučujući o žalbama stranaka, ukinuta je presuda Opštinskog suda u Aleksincu P. 859/02 od 28. juna 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Tužioci su, postupajući po nalogu drugostepenog suda 22. aprila 2008. godine precizirali tužbeni zahtev.

Zatim je u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet dobio broj P. 490/08, održano je četiri ročišta, dok jedno ročište nije bilo održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Na ročištima su izvedeni dokazi veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka finansijske struke, kao i saslušanjem veštaka. Tužbeni zahtev je ponovo preciziran 2. jula, a zatim 15. jula 2009. godine.

Uspostavljenjem nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godine predmet je u nadležnosti Osnovnog suda u Nišu gde se vodi pod brojem P. 5529/10. Na ročištu od 2. juna 2010. godine Osnovni sud u Nišu je doneo rešenje P. 5529/10 kojim se zbog vrednosti spora taj sud oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i predmet ustupio Višem sudu u Nišu kao nadležnom sudu.

Apelacioni sud u Nišu je rešenjem R. 11/10 od 2. novembra 2010. godine, rešavajući o sukobu nadležnosti između Osnovnog suda u Nišu i Višeg suda u Nišu, odredio je da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Osnovni sud u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu.

Zatim je pred Osnovnim sudom u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu predmet dobio broj P. 1518/11 i održano je sedam ročišta, dok dva ročišta nisu održana iz procesnih razloga.

Na ročištima su pročitani nalazi veštaka finansijske struke, a zatim je ponovo izvedeno veštačenje i dopunsko veštačenje od strane veštaka finansijske struke, a takođe su saslušane i parnične stranke.

Tužioci među kojima je i podnosilac ustavne žalbe su 23. novembra 2012. godine i 3. januara 2013. godine ponovo precizirali tužbeni zahtev.

Presudom Osnovnog suda u Nišu - Sudska jedinica u Aleksincu P. 1518/11 od 28. januara 2013. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, te je obavezana tužena da tužiocima na ime naknade štete umanji kupoprodajnu cenu stanova tužilaca u zgradi broj 102 u ul. S. M. u N. u visini vrednosti neizvršenih radova na stanovima za 7,9317% od ukupne kupoprodajne cene na dan 31. avgusta 2011. godine, i to za svakog tužioca pojedinačno, a za podnosioca ustavne žalbe za iznos od 1.325.294,43 dinara; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužilaca među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, kojim je traženo da se obaveže tužena da na ime naknade štete umanji kupoprodajnu cenu stanova tužilaca u zgradi broj 102 u ul. S. M. u N. u visini vrednosti za neugrađeni lift u zgradi za 4,5230% od ukupne kupoprodajne cene stanova na dan 31. avgusta 2011. godine, i to od dosuđenih iznosa pa do traženih iznosa za sve tužioce pojedinačno, a za podnosioca ustavne žalbe iznos od 2.029.369,51 dinara. U ostalom delu izreke presude odlučivano je o zahtevima tužilaca među kojima nije podnosilac ustavne žalbe.

Protiv navedene prvostepene presude stranke su izjavile žalbu Apelacionom sudu u Nišu, i postupak je u toku pred tim sudom.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 19. Ustava, u okviru osnovnih načela, utvrđena je svrha ustavnih jemstava, odnosno da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. Prema članu 22. stav 1. Ustava da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema članu 36. stav 2. Ustava svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 i 27/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen četiri godina i sedam meseci, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 17. aprila 2002. godine, pa nadalje.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, od podnošenja tužbe, prva prvostepena presuda je doneta posle pet godina i u tom pediodu procesno je odlučivano o mesnoj nadležnosti postupajućeg suda i zatim je pred nadležnim prvostepenim sudom održano 12 ročišta za glavnu raspravu. Dalje, posle godinu dana drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, a nova prvostepena presuda je doneta posle skoro pet godina. U tom petogodišnjem periodu ponovo je procesno odlučivano o stvarnoj nadležnosti postupajućeg suda kao i o sukobu nadležnosti između sudova i zatim je pred nadležnim prvostepenim sudom održano sedam ročišta za glavnu raspravu. Protiv prvostepene presude stranke su izjavile žalbu i postupak je i dalje u toku .

Dakle, od podnošenja tužbe pa do razmatranja ustavne žalbe proteklo je 11 godina i osam meseci, a postupak još uvek nije okončan.

Po oceni Suda, predmetni postupak je bio složen zbog potrebe izvođenja dokaza veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka građevinske i veštaka finansijske stuke, kao i komisije veštaka , radi utvrđivanja činjeničnog stanja, što je moralo uticati na dužinu trajanja postupka, iako ne može opravdati trajanje postupka od skoro 12 godina.

Predmet spora je bio značajan za podnosioca imajući u vidu sam predmet tužbenog zahteva koji se odnosio na naknadu za njega značajnog novčanog iznosa.

Takođe, po oceni Suda podnosilac nije doprineo dužini postupka, imajući u vidu da je prisustvovao ročištima, postupao je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja, a i više puta je urgirao kod nadležnog suda tražeći ubrzanje postupka.

Imajući u vidu navedeno neefikasno postupanje parničnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu P. 859/02, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu u predmetu P. 1518/11, te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzeme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno da je u konkretnom slučaju izuzetna složenost postupka nužno uticala na dužinu trajanja postupka. Ustavni sud stoga smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedovoljno ažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi navoda podnosioca da mu je u osporenom postupku povređeno pravo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da ne postoje ustavnopravni razlozi za ocenu postojanja povrede navedenog ustavnog prava imajući u vidu da su podnosiocu u predmetnom postupku stajala na raspolaganju sva zakonom predviđena pravna sredstava koja je i koristio.

U vezi navoda o povredi ustavnih načela iz čl. 19. i 22. Ustava, Ustavni sud konstatuje da navedene odredbe Ustava ne utvrđuju neko ljudsko pravo ili slobodu, već je reč o načelima u skladu sa kojima se sva zajemčena prava i slobode ostvaruju, te njihova povreda može nastupiti samo kao posledica određenog Ustavom garantovanog prava ili slobode. U tom smislu, da bi Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi cenio da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom došlo do povrede nekog od istaknutih načela, navodi ustavne žalbe o učinjenoj povredi moraju biti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem konkretno označenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode, što u podnetoj ustavnoj žalbi nije učinjeno.

Polazeći od navedenog, ustavna žalba je u drugom delu tačke 1. izreke odbačena, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević , s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti