Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Ustavni sud pokreće postupak za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju koje uslovljavaju overu zdravstvene knjižice izborom izabranog lekara. Do donošenja konačne odluke, obustavlja se izvršenje akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4611/2010
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Njegoša Ilića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Njegoša Ilića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Reh. 8/10 od 1. septembra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Kragujevcu Reh. 27/10 od 25. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Njegoš Ilić iz Kragujevca izjavio je Ustavnom sudu 22. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Reh. 8/10 od 1. septembra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Kragujevcu Reh. 27/10 od 25. maja 2010. godine, zbog povrede načela i prava zajemčenih čl. 22, 32. i 35. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da Apelacioni sud u Kragujevcu nalazi da su žalbeni navodi neosnovani s obzirom da se radi o već presuđenoj stvari; da je država preduzela niz nezakonitih radnji i podnosiocu ustavne žalbe nanela ogromnu štetu "falsifikujući dokaze i njegov progon sadašnje pravosuđe samo legalizuje"; da podnosilac ustavne žalbe nije veštačen od strane lekara psihijatrijske struke, niti da je za tako nešto sud izdao naredbu ili nalog u smislu odredaba Zakona o krivičnom postupku, što predstavlja "zloupotrebu psihijatrije" u sudske i političke svrhe; da je inkriminisano delo koje je policija stavljala na teret podnosiocu ustavne žalbe, zapravo bila redovna politička delatnost njega kao predsednika političke organizacije Pokret "Vojvoda Vuk"; da je krivični proces imao političku pozadinu; da je podnosilac žalbe bio žrtva višečasovnog pritvaranja, izlaganja torturi i drugim surovim, nehumanim i ponižavajućim postupcima i kaznama.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Reh. 27/10 od 25. maja 2010. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za rehabilitaciju podnosioca Njegoša Ilića. U obrazloženju navedenog rešenja se navodi da je sud uvidom u spise predmeta Reh. 20/06 utvrdio da je podnosilac zahteva, ovde podnosilac ustavne žalbe, isti zahtev za rehabilitaciju, na osnovu istog činjeničnog stanja, podneo Okružnom sudu u Kragujevcu 8. avgusta 2006. godine, o kojem je sud odlučio rešenjem Reh. 20/06 od 26. marta 2007. godine, tako što je odbio zahtev, a to rešenje je potvrdio Vrhovni sud Srbije rešenjem Reh. 15/07 od 28. juna 2007. godine, te je već pravnosnažno odlučeno po istovetnom zahtevu za rehabilitaciju.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenim rešenjem Reh. 8/10 od 1. septembra 2010. godine odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu i potvrdio rešenje Višeg suda u Kragujevcu Reh. 27/10 od 25. maja 2010. godine.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje istaknutih povreda načela i prava podnosioca ustavne žalbe zajemčenih Ustavom. Podnosilac ustavne žalbe navodima obrazlaže razloge za njegovu rehabilitaciju, što se ne može dovesti u vezu sa osporenim rešenjem Višeg suda u Kragujevcu kojim je odbačen zahtev za rehabilitaciju podnosioca kao nedozvoljen iz razloga pravnosnažno presuđene stvari, niti sa osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu kojim je prvostepeno rešenje potvrđeno, pošto se sudovi, u konkretnom slučaju, nisu ni bavili pitanjem osnovanosti zahteva za rehabilitaciju, već prethodnim pitanjem njegove dozvoljenosti. Ustavni sud naglašava da formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini ustavnu žalbu samu po sebi dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti