Odluka Ustavnog suda o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenja kojima su odbačeni prigovori za ubrzanje izvršnog postupka. Sud je zauzeo stav da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku primenjuje i na fazu postupka pred javnim izvršiteljem.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4612/2021
06.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Vesna Ilić Prelić , u postupku po ustavnoj žalbi M. N . iz Čukljenika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. N . i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 34/21 od 3. marta 2021. godine i R4I. 32/21 od 5. marta 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 34/21 od 3. marta 2021. godine i R4I. 32/21 od 5. marta 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovorima podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnih postup aka koji su vođeni pred istim sudom u predmetima I. 1536/12 i I. 2974/15, a sada se vode pred javnim izvršiteljima N. G . i S. T .

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. N . iz Čukljenika je, 5. aprila 2021. godine, preko punomoćnika V. T , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 34/21 od 3. marta 2021. godine i R4I. 32/21 od 5. marta 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetima I. 1536/12 i I. 2974/15.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjima odbačen kao nedozvoljen njegov prigovor radi ubrzavanja navedenih izvršnih postupaka u kome ima svojstvo izvršnog poverioca, pa da je neprihvatljiva ocena Osnovnog suda u Leskovcu da se u postupku po prigovoru radi ubrzavanja ne može ceniti zakonitost postupanja javnog izvršitelja, koji je u konkretnom slučaju nadležan za dalje sprovođenje izvršenja. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne ža lbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I. 1536/12 i I. 2974/15, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je pokrenuo izvršne postupke u predmetima Osnovnog suda u Leskovcu I. 1536/12 i I. 2974/15, protiv istog izvršnog dužnika Š. o . „ O.“ Leskovac, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa koja su utvrđena izvršnim ispravama.

Osnovni sud u Leskovcu je osporenim rešenjima R4I. 34/21 od 3. marta 2021. godine i R4I. 32/21 od 5. marta 2021. godine odbacio prigovore predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenih izvršnih postupaka. U obrazloženju osporenih rešenja je konstatovano da su predmeti dostavljeni javnim izvršiteljima na dalje sprovođenje izvršenja i da postupak pred javnim izvršiteljem nije obuhvaćen odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je utvrdio da je javni izvršitelj N. G . nadležan za sprovođenje izvršenja u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 1536/12, a javni izvršitelj S. T . za sprovođenje izvršenja u predmetu istog suda I. 2974/15.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (čl. 32. st. 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (čl. 36. st. 2.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koje su važile u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 1. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23), koja je od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojima se osporavaju rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 34/21 od 3. marta 2021. godine i R4I. 32/21 od 5. marta 2021. godine sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da su ustavnom žalbom osporena rešenja kojima su odbačeni kao nedozvoljeni prigovori podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnih postupaka koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetima I. 1536/12 i I. 2974/15, a nastavljeni pred javnim izvršiteljima N. G . i S . T. Ustavni sud je utvrdio da je Osnovni sud u Leskovcu prilikom donošenja osporenih rešenja R4I. 34/21 od 3. marta 2021. godine i R4I. 32/21 od 5. marta 2021. godine posmatrao kao odvojene postupke koji se vode pred izvršnim sudom i javnim izvršiteljima. U konkretnom slučaju, obrazloženja osporenih rešenja se praktično zasnivaju na pravnoj oceni prema kojoj sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, ne može da postupa po predmetnim prigovorima, jer postupke sprovođenja izvršenja vode javni izvršitelji . Polazeći od iznetog, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011 . godine, koji se primenjuje na predmetne izvršne postupke čija je dužina trajanja osporena prigovorima radi ubrzavanja postupka, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud nalazi da se Osnovni sud u Leskovcu u obrazloženju osporenih rešenja nije pozvao na k onkretne pojedinačne akte o okončanju izvršnih postupaka kako bi potkrepio ocenu o nedoz voljenosti prigovora podnosioca ustavne žalbe. Takođe, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatra da je Osnovni sud u Leskovcu izveo ustavnopravno neprihvatljive zaključke da su prigovori podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnih postupaka nedozvoljeni. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenih rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 34/21 od 3. marta 2021. godine i R4I. 32/21 od 5. marta 2021. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o prigovorima podnosioca ustavne žalbe koji su se vodili pred istim sudom u predmetima I. 1536/12 i I. 2974/15, a sada se vode pred javnim izvršiteljima N. G . i S . T, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Budući da je poništio osporena rešenja i da će prigovori podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja navedenih izvršnih postupaka biti predmet ponovnog odlučivanja Osnovnog suda u Leskovcu, Ustavni sud nije posebno ispitivao tvrdnje podnosioca o povredi prava na pravnu sigurnost kao elementa prava na pravično suđenje.

7. Što se tiče dela ustavne žalbe u kome podnosilac ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnim izvršnim postupcima, Ustavni sud napominje da je, zaštita navedenog ustavnog prava u sudskim postupcima koji su još uvek u toku, u nadležnosti redovnih sudova počev od maja 2014. godine, najpre na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, a potom i na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine kao pozitivnopravnog propisa. Imajući u vidu da se pomenuti izvršni postupci vode protiv škole kao izvršnog dužnika, Ustavni sud dodatno ukazuje da se u konkretnom slučaju ne radi o sudskim postupcima u kojima je isključena primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, kada postoji neposredna nadležnost Ustavnog suda. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, jer nije nadležan za odlučivanje, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu dela ustavne žalbe u kome se podnosilac poziva na povredu prava na imovinu u navedenim izvršnim postupcima, Ustavni sud i u ovoj ustavnopravnoj stvari ukazuje na svoje pravne stavove prema kojima je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku neophodan preduslov za isticanje povrede prava iz člana 58. Ustava. Polazeći od navedenog, a posebno uzimajući u obzir da su pravne posledice ove ustavnosudske odluke takve da se će se u redovnim sudskim postupcima ponovo odlučivati o pravnim sredstvima koje je podnosilac ustavne žalbe koristio za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u pomenutom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenih akata. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, u smislu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti