Odbijanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, utvrdivši da, iako je parnični postupak trajao preko šest godina, nadležni sudovi su delotvorno postupali i održavali ročišta u kratkim intervalima, te pravo na suđenje u razumnom roku nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4613/2012
02.10.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsedni k Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Ž. iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. Ž. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 5231/05.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Ž. iz L. je 5. juna 2012. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz L, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 5231/05.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je dana 21. oktobra 2005. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tužene Z. D, radi utvrđivanja prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta; da je presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 5231/05 od 8. maja 2006. godine usvojen tužbeni zahtev, a da je Okružni sud u Leskovcu rešenjem Gž. 1717/06 od 3. novembra 2006. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je novom prvostepenom presudom P. 2848/06 od 19. novembra 2009. godine ponovo usvojen tužbeni zahtev; da je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 3330/10 od 10. maja 2012. godine ukinuta prvostepena presuda u stavu prvom izreke i presuđeno tako što je utvrđeno da tužilja ima pravo trajnog korišćenja na k.p. br. 10165/1 i k.p. br. 10165/2, obe u Katastarskoj opštini L, na kojima se nalazi porodična kuća tužilje dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da je tužilja sukorisnik na 9/25 idealnih delova kp. br. 10165/1 i da je sukorisnik na k.p. br. 10165/2, obe u Katastarskoj opštini L, da je tužena dužna ovo pravo priznati i da se obavezuje da tužilji ustupi u isključivu državinu delove navedenih katastarskih parcela i omogući joj nesmetanu državinu parcela, i da se tuženoj zabrani bilo kakvo uznemiravanje prava tužilje; da je stav suda u navedenoj drugostepenoj presudi suprotan stavu Okružnog suda u Leskovcu u istom parničnom postupku u odluci Gž. 1717/06 od 3. novembra 2006. godine kojom je ukinuta presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 5231/05 od 8. maja 2006. godine i naloženo prvostepenom sudu da razreši spor o sukorisništvu na spornim parcelama; da je i zbog ovakvih nesaglasnih stavova drugostepenih sudova predmetni postupak nepotrebno dugo trajao šest i po godina, zbog čega joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevala je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 791/10 (ranije P. 5231/05 Opštinskog suda u Leskovcu), Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 21. oktobra 2005. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tužene Z. D, radi utvrđivanja prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, odredivši vrednost spora na 10.000,00 dinara. Predmet je dobio broj P. 5231/05.

Pred Opštinskim sudom u Leskovcu održana su dva ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke. Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 5231/05 od 8. maja 2006. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da tužilja ima pravo trajnog korišćenja k.p. br. 10165/1 i k.p. br. 10165/2 u Katastarskoj opštini L, na kojima se nalazi porodična kuća tužilje, i to na zemljištu koje se nalazi pod objektom i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu objekta; u stavu drugom izreke obavezana je tužena da tužilji isplati troškove postupka u iznosu od 12.500,00 dinara.

Rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 1717/06 od 3. novembra 2006. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 5231/05 od 8. maja 2006. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 2848/06 i održano je šest ročišta na kojima su pročitani celokupni spisi predmeta, izvršeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane veštaka građevinske struke, saslušan je veštak, saslušane su parnične stranke i izvršen uviđaj na licu mesta, dok četiri ročišta nisu bila održana, i to dva bez navođenja razloga i dva zbog nedolaska tužene.

Tužbeni zahtev je preciziran 13. oktobra 2008. godine.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 2848/06 od 19. novembra 2009. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da je tužilja sukorisnik na 9/25 idealnih delova od k.p. br. 10165/1 u Katastarskoj opštini L, u granicama i merama bliže opisanim u izreci presude i da je sukorisnik na 2/27 idealnih delova od k.p. br. 10165/2 u Katastarskoj opštini L, u granicama i merama iz izreke presude, te je tužena dužna ovo pravo priznati i obavezana je da tužilji ustupi u isključivu državinu opisane delove navedenih katastarskih parcela i omogući joj nesmetanu državinu opisanih delova, i tuženoj je zabranjeno bilo kakvo uznemiravanje tužilje u korišćenju navedenih delova parcela; u stavu drugom izreke tužena je obavezana da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 73.650,00 dinara.

Tužena je izjavila žalbu protiv navedene prvostepene presude 22. marta 2010. godine i rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž. 3330/10 od 29. marta 2012. godine, zakazana je rasprava pred tim sudom. Prvo ročište nije bilo održano jer obe stranke nisu pristupile, a na sledećem su saslušane parnične stranke.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 3330/10 od 10. maja 2012. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 2848/06 od 19. novembra 2009. godine u stavu prvom izreke, i presuđeno je tako što je utvrđeno da tužilja ima pravo trajnog korišćenja na k.p. br. 10165/1 i k.p. br. 10165/2, obe u Katastarskoj opštini L, na kojima se nalazi porodična kuća tužilje, i to na zemljištu ispod objekta i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu objekta, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da je tužilja u označenim merama i granicama sukorisnik 9/25 idealnih delova od kp. br. 10165/1, da je sukorisnik na 2/27 idealnih delova od k.p. br. 10165/2, obe u Katastarskoj opštini L, da je tužena dužna ovo pravo priznati i obavezati se da tužilji ustupi u isključivu državinu opisane delove navedenih katastarskih parcela i omogući joj nesmetanu državinu tih delova parcela i da se tuženoj zabrani bilo kakvo uznemiravanje tužilje; odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda je potvrđena u stavu drugom izreke; odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tužene da im se dosude troškovi postupka pred drugostepenim sudom:

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen godinu dana , tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe - 21. oktobra 200 5. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da su nadležni sudovi u konkretnom postupku delotvorno i efikasno postupali i preduzeli sve zakonske mere kako bi se parnični postupak okončao u razumnom roku i o tužbi podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene presude prošlo je sedam mesec i i u tom periodu bil a su održana dva ročišta, dok je drugostepeni sud posle šest meseci odlučio tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Nova prvostepena presuda je doneta posle tri godine i u tom periodu je bilo održano šest ročišta, dok četiri ročišta nisu bila održana, a drugostepeni sud je odlučio posle dve i po godine.

Dakle, iako je parnični postupak trajao preko šest godina, po oceni Suda, nadležni sudovi su u predmetnom postupku delotvorno postupali i redovno odlučivali i održavali ročišta u kratkim vremenskim intervalima.

Ustavni sud nalazi da je predmetni postupak u određenoj meri bio složen jer je za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja bilo potrebno izvesti dokaze veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka građevinske struke.

Po oceni Suda, podnositeljka ustavne žalbe je u manjoj meri doprinela dužini trajanja postupka jer nije pristupila jednom ročištu koje je zakazano pred drugostepenim sudom.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 5231/05, pa je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti