Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu protiv presude zbog izostanka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu preduzetnika izjavljenu protiv presude zbog izostanka u sporu male vrednosti. Ocenjeno je da nije povređeno pravo na pravično suđenje, jer je sud postupio u skladu sa zakonom, a prigovor zastarelosti je pravilno ocenjen kao neosnovan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4615/2010
10.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ripson Ištvana iz Zrenjanina na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 10. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ripson Ištvana izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Zrenjaninu P. 617/09 od 26. novembra 2009. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 6516/10 od 17. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ripson Ištvan iz Zrenjanina izjavio je 25. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Zrenjaninu P. 617/09 od 26. novembra 2009. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 6516/10 od 17. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da potraživanje komunalnih usluga za potrebe preduzetnika u vezi obavljanja registrovane delatnosti zastarevaju za jednu godinu, s obzirom da preduzetnik ovu delatnost vrši za potrebe svog domaćinstva; da presuda zbog izostanka „kao forma sudske presude po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) ne postoji“; da je u toku postuka koji je prethodio donošenju osporene prvostepene presude podnosilac ustavne žalbe osporio potraživanje zbog zastarelosti i delimične isplate.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je podnosilac ustavne žalbe osnivač preduzetničke radnje „Nirvana - in Zrenjanin“; da je rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Trgovinskog suda u Zrenjaninu Iv. 1605/09 od 27. jula 2009. godine, donetim na predlog poverioca JKP „Čistoća i zelenilo“ iz Zrenjanina, podnosilac ustavne žalbe obavezan da plati iznos od 17.357,76 dinara, na ime naknade za usluge odnošenja smeća za preduzetničku radnju čiji je osnivač, učinjene u periodu od 15. jula 2007. godine do 15. juna 2009. godine; da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni dužnik, izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju; da je u prigovoru izvršnog dužnika istaknuto da sporno potraživanje zastareva za jednu godinu, te da je isto zastarelo, kao i da je predmetno potraživanje delimično namireno; da uz prigovor nisu dostavljeni dokazi da je sporno potraživanje delimično namireno; da je Trgovinski sud u Zrenjaninu, po prigovoru izvršnog dužnika, stavio van snage navedeno rešenje o izvršenju u delu u kojem je određeno izvršenje, ukinuo sve sprovedene izvršne radnje i odredio da se postupak nastavi kao parnični postupak; da je prvo ročište za glavnu raspravu u tom parničnom postupku zakazano za 26. novembar 2009. godine; da tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, na to ročište nije pristupio iako je bio uredno pozvan i upozoren da će se u slučaju izostanka doneti presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev; da je nakon ročišta održanog 26. novembra 2006. godine doneta osporena presuda Trgovinskog suda u Zrenjaninu.

Osporenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 6516/10 od 17. septembra 2010. godine odbijena je žalba tuženog izjavljena protiv osporene presude Trgovinskog suda u Zrenjaninu. Privredni apelacioni sud je doneo navedenu drugostepenu presudu zbog toga što je utvrdio da je tuženi prigovorom „samo paušalno osporio tužbeni zahtev i da nije došao na ročište za glavnu raspravu u sporu male vrednosti na koju je bio uredno pozvan, a da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjeničnih navoda iznetih u tužbi“, i zbog toga što je ocenio da je prigovor zastarelosti neosnovan jer su komunalne usluge učinjene u vezi sa preduzetničkom delatnošću tuženog, a ne sa njegovim domaćinstvom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Odredbom člana 476. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da će se, u parnicama o sporovima male vrednosti, ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, doneti presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka), dok je st. 2. i 3. istog člana propisano da će se presudom iz stava 1. odbiti tuženi zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama, kao i ako se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3.).
Odredbom člana 490. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da su sporovi male vrednosti, u postupku u privrednim sporovima, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 377. stav 1. tačka 1) Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ" br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je da za jednu godinu zastarevaju potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kada je isporuka, odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva.

5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnosilac izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo zbog toga što je u parnici o sporu male vrednosti, u kojoj nije pristupio na ročište za glavnu raspravu iako je bio uredno pozvan, obavezan da plati naknadu za komunalne usluge koje su nesporno učinjene u vezi sa njegovom preduzetničkom delatnošću.

Prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi Ustavni sud ne može preispitivati da li su sudovi pravilno utvrdili činjenično stanje i pravilno primenili procesne i materijalne zakone, osim ukoliko iz navoda ustavne žalbe, kao i dokaza priloženih uz nju, ne proizlazi da je zaključivanje sudova prilikom donošenja osporenih akata bilo očigledno proizvoljno, što je moglo dovesti do povrede prava na pravično suđenje.

Ustavni sud smatra da je netačna tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da presuda zbog izostanka ne postoji u zakonu kao vrsta sudske odluke. Naime, prema članu 476. Zakona o parničnom postupku, presuda zbog izostanka se donosi u sporovima male vrednosti ako uredno pozvani tuženi izostane sa ročišta za glavnu raspravu. Presudom zbog izostanka usvaja se tužbeni zahtev, osim ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo, ili ako je reč o tužbenom zahtevu kojim parnične stranke ne mogu raspolagati. Takođe, presudom zbog izostanka ne može se usvojiti tužbeni zahtev ako je tužba nekonkludentna, tj. ako iz činjenica na kojima tužilac zasniva svoj zahtev ne proizilazi pravna posledica koja se tužbom traži.

Dakle, činjenica da je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, osporio tužbeni zahtev ističući prigovor zastarelosti potraživanja ne predstavlja smetnju za donošenje presude zbog izostanka, već jedino nameće dužnost parničnom sudu, da prilikom donošenja presude zbog izostanka ispita da li je sporno potraživanje zastarelo, što je Privredni apelacioni sud, prilikom donošenja osporene presude Pž. 6516/10 od 17. septembra 2010. godine, učinio. Pri tome razlozi navedeni u obrazloženju osporene drugostepene presude, zbog kojih Privredni apelacioni sud smatra da sporno potraživanje ne zastareva u roku od jedne godine, ne ukazuju na proizvoljno postupanja i arbitrerno odlučivanje.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je osporenim presudama povređeno označeno ustavno pravo, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na sve izloženo Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu protiv presude zbog izostanka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti