Povreda prava na pravno sredstvo zbog odlučivanja na štetu jedinog žalioca

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravno sredstvo jer je redovni sud smanjio iznos troškova postupka na štetu podnosioca koji se jedini žalio. Time je prekršeno pravilo reformatio in peius. Osporeni akt je poništen radi ponovnog odlučivanja sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4616/2020
14.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Nataši Palvšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Č. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. maja 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Č. a i utvrđuje da je rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 23/18 od 18. februara 2020. godine. povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 23/18 od 18. februara 2020. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu II. 249/14 od 17. decembra 2014. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba M. Č. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku Drugog osnovnog suda u Beogradu u predmetu II. 249/14.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Č. iz Beograda podneo je 20. maja 2020. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 23/18 od 18. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je Drugi osnovni sud u Beogradu osporenim rešenjem IPV(I). 23/18 od 18. februara 2020. godine usvojio prigovor podnosioca kao izvršnog poverioca podnet protiv rešenja istog suda u delu o troškovima postupka, te je troškove izvršnog postupka umesto u iznosu od 23.720,00 dinara odmerio u smanjenom iznosu od 11.507,00 dinara; da je sud u izvršnom postupku, po prigovoru podnosioca ustavne žalbe protiv odluke o troškovima izvršenja, pri čemu izvršni dužnik nije podneo prigovor protiv takve odluke, doneo odluku na štetu podnosioca i time povredio procesno pravilo reformatio in peius prema kome za stranku koja se žali odluka suda pravnog leka ne sme biti manje povoljna od pobijane prvostepene odluke, ukoliko se samo ta stranka žalila; da je na taj način podnosiocu povređeno i pravo na pravno sredstvo; da je o odluka o prigovoru doneta nakon pet godina od dana podnošenja, što predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeni akt. Tražio je naknadu nematerijalne štete u iznosu od jedan dinar, zbog povrede prava na pravno sredstvo.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Ustavni sud je dostavljanje ustavne žalbe trećem licu izvršio isticanjem na oglasnu tablu Suda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, nakon izvršenog uvida u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i uvidom u podatke na sajtu Portal pravosuđa Srbije - Tok predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac M. Č, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 18. juna 2014. godine Drugom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje, na osnovu izvršne isprave, protiv izvršnog dužnika Ratibora Mišića, radi namirenja novčanog potraživanja. Drugi osnovni sud u Beogradu je rešenjem II. 249/14 od 7. jula 2014. godine dozvolio predloženo izvršenje i rešio o troškovima izvršenja.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je podneo prigovor u delu koji se odnosi na troškove izvršenja.

Drugi osnovni sud u Beogradu je rešenjem II. 249/14 od 17. decembra 2014. godine ispravio rešenje o izvršenju tog suda, tako što je povećao iznos dosuđenih troškova postupka na 29.660,00 dinara (umesto dosuđenih 23.720,00 dinara), dok je rešenje o izvršenje u preostalom ostalo nepromenjeno.

Podnosilac ustavne žalbe je 8. januara 2015. godine podneo prigovor protiv navedenog rešenja o ispravci Drugog osnovnog suda u Beogradu.

Drugi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I). 23/18 od 18. februara 2020. godine usvojio prigovor podnosioca ustavne žalbe, ukinuo rešenje tog suda o ispravci II. 249/14 od 17. decembra 2014. godine, preinačio rešenje o izvršenju Drugog osnovnog suda u Beogradu II. 249/14 od 7. jula 2014. godine u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka, tako što je troškove postupka umesto u iznosu od 23.720,00 dinara odmerio u iznosu od 11. 507,00 dinara.

4. Za odlučivanje u konkretnoj ustavnosudskoj stvari od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2019. godine („Službeni glasnik RS“, broj 54/2019) je propisano da se do dana početka primene ovog zakona, primenjuju odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje)(član 167. stav 1.) i postupci izvršenja i obezbeđenja započeti pre dana početka primene ovog zakona, okončaće se po propisima koji se primenjuju do dana početka primene ovog zakona (član 167. stav 2.), a da ovaj zakon počinje da se primenjuje od 1. januara 2020. godine (član 170).

Odredbom člana 545. osnovnog teksta Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje) je propisano da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor (član 39. stav 1.); na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu da podnesu izvršni dužnik i izvršni poverilac (član 40. stav 1.); da rešenje iz stava 1. ovog člana izvršni poverilac može pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja (član 40. stav 2.); da o prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu (član 41.).

Odredbom člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, propisano je da drugostepeni sud ne može da preinači presudu na štetu stranke koja se žalila, ako je samo ona izjavila žalbu.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da se njima isključivo ukazuje na to da je Drugi osnovni sud u Beogradu, u postupku po prigovoru protiv odluke o troškovima postupka, koji je podneo samo podnosilac kao izvršni poverilac, a ne i izvršni dužnik, usvojio prigovor podnosioca, ali da je taj sud istovremeno preinačio rešenje o izvršenju Drugog osnovnog suda u Beogradu u delu koji se odnosi na troškove izvršenja, tako što je troškove umesto u iznosu od 23.720,00 dinara odmerio u nižem iznosu od 11. 507,00 dinara.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Evropski sud je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj. Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti. Evropski sud, takođe, ima izražen stav da greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna“, može apriori narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud konstatuje da građanski sudski postupak, pored ostalog, karakteriše procesno pravilo reformatio in peius, prema kome za stranku koja se žali odluka suda pravnog leka ne sme biti manje povoljna od pobijane prvostepene odluke, ukoliko se samo ta stranka žalila (član 395. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine). Navedeno se odnosi i na izvršni postupak kao vrstu građanskog sudskog postupka u kojem se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (član 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine). Ustavni sud ukazuje da nezadovoljna stranka ima pravo da podnese pravni lek kako bi se kroz postupak pred sudom pravnog leka izvršila kontrola zakonitosti i pravilnosti akta suda nižeg stepena. Stoga se pravni lek, u konkretnom slučaju prigovor, može usvojiti samo u korist stranke koja je podnela ovo pravno sredstvo, a ne na njenu štetu. Zato odluka suda pravnog leka ne može biti nepovoljnija za stranku od prvostepene odluke koja se prigovorom pobija. Suprotno stanovište značilo bi da se podnosiocu žalbe nameće rizik koji je protivan samoj prirodi i smislu prigovora, kao jedne izjave procesne volje žalioca. Ipak, Ustavni sud ukazuje da pravo na pravno sredstvo ne garantuje i povoljan ishod postupka po izjavljenoj prigovoru (u smislu usvajanja prigovora).

Polazeći od toga, Ustavni sud zaključuje da je Drugi osnovni sud u Beogradu podnosiocu ustavne žalbe povredio pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava time što je po njegovom prigovoru protiv odluke o troškovima postupka doneo odluku koja je očigledno nepovoljnija za njega kao jedinog podnosioca prigovora u konkretnoj pravnoj stvari.

O povredi pravila procesnog pravila reformatio in peius kada su u pitanju troškovi postupka Ustavni sud se izjasnio u nizu Odluka (između ostalog, videti Odluku Už-9351/2020 od 7. juna 2023. godine).

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 23/18 od 18. februara 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu i određivanjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu II. 249/14 od 17. decembra 2014. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravno sredstvo i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknute povrede prava na pravično suđenje i na imovinu iz člana 32. stav 1. i iz člana 58. stav 1. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na pravno sredstvo, Ustavni sud ocenjuje da je samo utvrđenje povrede prava na pravno sredstvo i poništaj osporenog drugostepenog rešenja adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Povodom dela ustavne žalbe koji je podnet zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku Drugog osnovnog suda u Beogradu u predmetu II. 249/14, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15), predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Stoga je Ustavni sud utvrdio da u ovom delu, nije nadležan za postupanje, te je u tom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.

10. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Povreda prava na pravno sredstvo zbog odlučivanja na štetu jedinog žalioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti