Usvojena ustavna žalba zbog neadekvatne naknade štete u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbe i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, jer je dosuđena naknada od 450 evra po podnosiocu zbog dugog stečajnog postupka neadekvatna. Sud je podnosiocima utvrdio pravo na naknadu od ukupno 700 evra svakome.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-462/2021
07.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. M . iz sela Lapotince kod Bojnika i M . P . iz Leskovca, osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 745/20 od 10. decembra 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđ enje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo V . M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 745/20 od 10. decembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba M. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 679/20 od 7. decembra 2020. godine povređeno p ravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo M. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 679/20 od 7. decembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. M . iz sela Lapotince kod Bojnika i M . P . iz Leskovca, podneli su Ustavnom sudu, 14. januara 2021. godine, preko punomoćnika I. P, advokata iz Leskovca, ustavne žalbe protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu , iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnosioci ustavnih žalbi su istovremeno istakli povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, navedeno: da je osporenim presudama podnosiocima ponaosob dosuđeno po 450 evra na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede njihovog prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11, dok je odbijen kao neosnovan njihov tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa; da su iznosi, koji su podnosiocima ustavnih žalbi dosuđeni, nedovoljni i neadekvatni. Podnosioci ustavnih žalbi predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi podnosiocima pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 700 evra i pravo na naknadu materijalne štete, te da im dosudi troškove za sastavljanje ustavnih žalbi.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. stav 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupke po ovim ustavnim žalbama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 3/11 od 3. juna 2011. godine je otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „J.“ Leskovac. Podnosioci ustavne žalbe su prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku.

Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 246/19 od 11. februara 2019. godine i R4 St. 513/19 od 25. februara 2019. godine je utvrđena povreda prava predlagačima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku. Podnosioci ustavne žalbe su na osnovu navedenih rešenja podneli tužbe protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Leskovcu, radi isplate novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Presudama Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 662/19 od 8. septembra 2020. godine i Prr. 765/19 od 14. avgusta 2020. godine su delimično usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, pa je obavezana tužena da im na ime novčanog obeštećenja isplati iznos od 450 e vra, u dinarskoj protivvrednosti, dok su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi preko dosuđenog iznosa a do traženog iznosa od 700 evra.

Odlučujući o žalbama tužilaca, Viši sud u Leskovcu je osporenim presudama Gž rr. 745/20 od 10. decembra 2020. godine i Gž rr. 679/20 od 7. decembra 2020. godine odbio kao neosnovane žalbe i potvrdio navedene prvostepene presude, nalazeći da dosuđeni iznosi predstavljaju dovoljan vid pravičnog zadovoljenja za tužioce zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

4. Ispitujući navode podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnim parničnim postupcima, Ustavni sud je najpre zaključio da podnosioci osporavaju drugostepene presude u delu u kome su odbijeni kao neosnovani njihovi tužbeni zahtevi za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11, a koja im je prethodno utvrđena u postupku po prigovorima radi ubrzavanja postupka. U konkretnom slučaju, Viši sud u Leskovcu je osporenim presudama Gž rr. 745/20 od 10. decembra 2020. godine i Gž rr. 679/20 od 7. decembra 2020. godine odbio kao neosnovane tužbene zahteve podnosilaca ustavne žalbe preko dosuđenih iznosa od po 450 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a do traženih iznosa od po 700 evra, u domaćoj valuti. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da se navodi podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja, koja im je dosuđena, nedovoljna i nepravična.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/18 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane “redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa “žrtve“, Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status “žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presude kojima su podnosiocima dosuđena novčana obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosilaca da u primerenom roku naplate dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs i u “Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status “žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnosiocima ustavne žalbe pre pokretanja parničnih postupaka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoje potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca koji predstavlja preduzeće u društvenoj svojini – DP „J.“ Leskovac, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama, kojima je podnosiocima dosuđeni iznos od po 450 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), pa je odlučio kao u prvom delu tač. 1. i 3. izreke.

Budući da je Ustavni sud u ovoj ustavnopravnoj stvari utvrdio povredu prava na pravično suđenje, to Ustavni sud nije pos ebno razmatrao tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u predmetnim parničnim postupcima.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je takođe uzeo u obzir stavove iznete u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Međutim, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2. i 4. izreke utvrdio podnosiocima pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu osporenih presuda Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 745/20 od 10. decembra 2020. godine i Gž rr. 679/20 od 7. decembra 2020. godine, kao i za sve ostale iznose koji su im eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome podnosioci ističu povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11, Ustavni sud je pre svega konstatovao da su podnosioci zaštitu prava iz člana 32. stav 1. Ustava ostvarili u redovnom sudskom postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka, o čemu svedoče rešenja Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 246/19 od 11. februara 2019. godine i R4 St. 513/19 od 25. februara 2019. godine. Ustavni sud dalje ukazuje da je dosuđenjem naknade nematerijalne štete podnosiocima ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku, a u visini koju su oni tražili u parnicama radi isplate novčanog obeštećenja, postignuto pravično zadovoljenje za podnosioce zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku. U navedenom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci ustavne žalbe nakon donošenja rešenja Privrednog suda u Leskovcu na osnovu odredbe člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine imali pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, pa da se u takvoj parnici suštinski ostvaruje zaštita prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Polazeći od navedenog, a posebno uzimajući u obzir da su podnosioci ustavne žalbe donošenjem ove odluke izgubili status žrtve povrede prava na suđenje u razumnom roku i da su oni imali na raspolaganju poseban pravni put u redovnom sudskom postupku za zaštitu prava na imovinu, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, zbog čega je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, r ešavajući kao u drugom delu tač. 1. i 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke .

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog neadekvatne naknade štete u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti