Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o odbacivanju zahteva za preispitivanje

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je odbačen zahtev za preispitivanje sudske odluke. Zahtev nije podnet preko advokata, kako je propisano Zakonom o upravnim sporovima, što predstavlja ispravan procesni razlog za odbacivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. M . izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 325/11 od 22. jula 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz B . je 6. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika J . K, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 325/11 od 22. jula 2011. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda podnosiocu ustavne žalbe, kao neukoj stranci koja nije mogla biti upoznata sa odredbama Zakona o upravnim sporovima, pre svega onima koje predviđaju da zahtev za preispitivanje sudske odluke u upravnom sporu mora biti podnet preko advokata, povređena prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, te zahteva da se utvrdi povreda navedenih prava, da se osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda poništi i da mu se utvrdi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u osporeno rešenje i ostalu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 325/11 od 22. jula 2011. godine odbačen je podnosiočev zahtev za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 17U. 16782/10 od 12. maja 2011. godine, kojom je odbijen zahtev podnosioca za utvrđivanje prava na uplatu doprinosa za socijalno osiguranje , jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi. U obrazloženju osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda je, pored ostalog, navedeno da u je u postupku prethodnog ispitivanja podnetog zahteva Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev nedozvoljen i izjavljen od neovlašćenog lica, jer je podnet protivno relevantnoj odredbama člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09). Kako podnosiočev zahtev za preispitivanje presude Upravnog suda nije ispunio nijedan od alternativno postavljenih uslova iz člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, niti je predat od strane advokata, kako je to propisano navedenim članom 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, već lično od strane podnosioca, to je Vrhovni kasacioni sud podnosiočev zahtev, zbog neispunjenja procesnih pretpostavki, osporenim rešenjem odbacio.

4. Odredbama člana 36. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama člana 49. Zakona o upravnim sporovima propisano je da protiv pravosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (stav 1.), kao i da takav zahtev može da se podnese: 1) kada je to zakonom predviđeno; 2) u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji; 3) u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Odredbom člana 50. stav 2. navedenog zakona je propisano da kada je stranka fizičko lice, zahtev predaje preko punomoćnika iz reda advokata.

4.1. Navedeni Zakon o upravnim sporovima je objavljen i stupio na snagu u skladu sa odredbama člana 196. Ustava, tako da je svako mogao da se upozna sa njegovim odredbama, a iz same činjenice da je podnosilac podneo zahtev za preispitivanje sudske odluke proizlazi da je bar donekle morao biti upoznat sa odredbama Zakona koje regulišu navedeno vanredno pravno sredstvo. Stoga su neosnovane tvrdnje podnosioca da ni na koji način nije mogao da zna odredbe člana 49. i 50. Zakona o upravnim sporovima.

4.2. U pogledu tvrdnje podnosioca da mu je osporenim aktom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je odredbama čl. 49. i 50. Zakona o upravnim sporovima svim pravnim i fizičkim licima pod istim uslovima omogućena vanredna sudska zaštita protiv nezakonitih upravnih akata u vidu prava na podnošenje zahteva za preispitivanje pravnosnažne odluke Upravnog suda, a podnosilac ustavne žalbe nije priložio nijedan dokaz o različitom postupanju Vrhovnog kasacionog suda u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, niti se uopšte poziva na neku odluku Vrhovnog kasacionog suda koja bi ukazivala na odstupanje od svoje redovne prakse u predmetnoj pravnoj stvari, na čemu bi zasnovao svoju tvrdnju o povredi svog prava na jednaku zaštitu prava.

Osporeni akt predstavlja na sudskoj praksi utemeljenu odluku Vrhovnog kasacionog suda kojom se u postupku prethodnog ispitivanja odbacuje zahtev za preispitivanje sudske odluke u upravnom sporu zbog odsustva osnovnih procesnih pretpostavki.

4.3. U pogledu tvrdnje podnosioca da mu je osporenim aktom povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da ustavno ovlašćenje zakonodavca da uredi postupak pred sudom i način ostvarivanja zaštite prava, obuhvata i ovlašćenje da se u okviru tog uređivanja propišu vrste pravnih lekova i način podnošenja tih pravnih lekova, shodno složenosti predmeta i stepenu pravne instance koja o njemu odlučuje. Takvim zakonskim propisivanjem ne narušava se ustavna jednakost pred sudom, niti se ograničavaju građani u zaštiti svojih prava lišavanjem prava na delotvorna pravna sredstva, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka, važnosti predmeta spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u državi, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo (videti Odluku Ustavnog suda IU – 181/2005 od 28. septembra 2006. godine).

Osim toga, uvidom u osporeno rešenje Ustavni sud je utvrdio da je podnosiočev zahtev za preispiti vanje sudske odluke odbačen i zbog toga što nije bio ispunjen nijedan od alternativnih uslova za njegovo podnošenje propisanih članom 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima. Očigledno je da je podnosilac ove uslove prevideo ili ih nije razumeo, pa je tim pre u ovakvom, za njega kao neuku stranku složenom postupku, morao angažovati advokata.

5. S obzirom da je Ustavni sud utvrdio da osporenim rešenjem nisu povređena podnosiočeva označena Ustavna prava, to je konstatovao da je i njegov zahtev za utvrđivanje akcesornog prava na naknadu štete neosnovan, pa je u skladu sa članom 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu u celosti kao neosnovanu.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o odbacivanju zahteva za preispitivanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti