Odbačena ustavna žalba protiv odluka u krivičnom postupku i postupku ponavljanja

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv optužnice i pravnosnažnih presuda donetih pre stupanja na snagu Ustava. Takođe, odbačen je i deo žalbe protiv rešenja o odbacivanju zahteva za ponavljanje krivičnog postupka, jer ta rešenja nisu pogodna za osporavanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marka Ražnatovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Marka Ražnatovića izjavljena protiv optužnice Opštinskog javnog tužioca u Nišu Kt. 319/01 od 2. aprila 2001. godine, presude Opštinskog suda u Nišu K. 442/01 od 22. oktobra 2002. godine, presude Okružnog suda u Nišu Kž. 277/03 od 24. aprila 2003. godine, rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 546/10 od 9. aprila 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž. 2. 437/10 od 14. decembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Marko Ražnatović iz Niša podneo je Ustavnom sudu 27. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 25. marta 2011. godine, protiv optužnice Opštinskog javnog tužioca u Nišu Kt. 319/01 od 2. aprila 2001. godine, presude Opštinskog suda u Nišu K. 442/01 od 22. oktobra 2002. godine, presude Okružnog suda u Nišu Kž. 277/03 od 24. aprila 2003. godine, rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 546/10 od 9. aprila 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž. 2. 437/10 od 14. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi, pored ostalog, da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine, kao i da se ustavnom žalbom može osporavati samo pojedinačni akt kojim je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi njegova Ustavom zajemčena prava i slobode.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se ustavnom žalbom osporavaju optužni akt, prvostepena i drugostepena presuda donete u krivičnom postupku koji je vođen protiv podnosioca ustavne žalbe, kao i protiv prvostepenog i drugostepenog rešenja kojima je pravnosnažno odbačen zahtev podnosioca za ponavljanje krivičnog postupka.

4. Kako postupak koji se vodi po zahtevu za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka ne predstavlja nastavak meritornog odlučivanja, već novi postupak čiji je cilj upravo da se dozvoli ponovljeno meritorno odlučivanje, to se ova dva postupka i sa stanovišta ispunjenosti pretpostavki za podnošenje ustavne žalbe moraju posmatrati odvojeno.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu u delu kojim se osporavaju optužnica Opštinskog javnog tužioca u Nišu Kt. 319/01 od 2. aprila 2001. godine, presuda Opštinskog suda u Nišu K. 442/01 od 22. oktobra 2002. godine i presuda Okružnog suda u Nišu Kž. 277/03 od 24. aprila 2003. godine, jer se radi o aktima donetim pre Ustava, te saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka u ovoj pravnoj stvari.

5. U odnosu na osporena rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 546/10 od 9. aprila 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 437/10 od 14. decembra 2010. godine, Ustavni sud najpre ukazuje na to da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji se odnose na ove osporene akte, a kojima bi se potkrepile istaknute povrede ustavnih prava. Osim toga Ustavni sud ističe da osporenim rešenjima nije odlučivano o optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za ponavljanje postupka te stoga osporena rešenja ne predstavljaju pojedinačne pravne akte protiv kojih se zbog povrede prava na pravično suđenje ustavna žalba može izjaviti. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už – 2145/2009 od 21. januara 2010. godine), a odlučujući u ovom predmetu Ustavni sud je imao u vidu istovetan stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X. protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine).

U odnosu na tvrdnju podnosioca ustavne žalbe da su mu osporenim rešenjima povređena posebna prava okrivljenog zajemčena odredbom člana 33. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nije naveden nijedan razlog koji bi se odnosio na ovu tvrdnju, kao i i da se sadržina označenog ustavnog prava ne može dovesti u vezu sa postupkom po zahtevu za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka, u kome su ovi osporeni akti doneti.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je izjavljenu ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

6. S obzirom na sve navedeno Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 2350/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedopuštene ustavne žalbe
• Už 766/2009: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u odnosu na različite akte
• Už 483/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 840/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 2560/2010: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka
• Už 2958/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privatnih tužilaca
• Už 1981/2009: Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku