Odbijanje ustavne žalbe zbog nepovređivanja prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da ukupno trajanje krivičnog postupka od šest i po godina, s obzirom na složenost predmeta i ponašanje stranaka, ne predstavlja nerazumno dug period.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. M . iz B , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Lj. M . zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 824/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. M . iz B. je 8. juna 201 2. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u krivičnom postupku koji je protiv nje vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 824/10. U dopuni ustavne žalbe od 8. maja 2013. godine podnositeljka ustavne žalbe je istakla i povredu posebnog prava okrivljenog i prava na pravno sredstvo iz člana 33. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, u odnosu na presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 116/13 od 20. februara 2013. godine i na radnje – postupanje Osnovnog suda u Čačku, Apelacionog suda u Kragujevcu i Osnovnog (ranije Opštinskog) javnog tužilaštva u Čačku.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da se pred Osnovnim (ranije Opštinskim) sudom u Čačku protiv nje vodio krivični postupak, pokrenut sredinom 2006. godine donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, koji se „prolongirao“ bez ikakvog osnova i da se „drži pod optužbom, a da nema obeležja krivičnog dela, punih šest godina“, iz čega zaključuje da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

U dopuni ustavne žalbe, podnositeljka navodi da je u međuvremenu krivični postupak protiv nje pravnosnažno okončan i, pored ostalog, ističe: da je prvostepenom presudom oslobođena od optužbe usled nedostatka dokaza; da je „bila nezadovoljna razlogom oslobađanja, jer u njenim radnjama nema ni subjektivnih ni objektivnih obeležja krivičnog dela“, te da je izjavila žalbu na oslobađajuću presudu; da Apelacioni sud u Kragujevcu „nije dao obrazloženje zbog čega ne prihvata stavove podnositeljke“. Iz navedenog podnosteljka zaključuje da su joj povređena posebna prava okrivljenog i pravo na pravno sredstvo, zajemčena odredbama člana 33. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava i kao osporene akte i radnje navodi presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 116/13 od 20. februara 2013. godine i postupanje Osnovnog suda u Čačku, Apelacionog suda u Kragujevcu i Osnovnog (ranije Opštinskog) javnog tužilaštva u Čačku.

Predložila je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i prava na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 33. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.

Prema odredbi člana 36. stav 2. Ustava, svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Ustavni sud je iz navoda podnositeljke utvrdio da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Čačku K. 824/10. Povreda posebnog prava okrivljenog i prava na pravno sredstvo odnosi se na drugostepenu presudu donet u u ovom postupku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Osnovnog suda u Čačku Su . VIII -594/12 od 24. jula 201 2. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim (ranije Opštinskim) sudom u Čačku, zbog krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. Krivičnog zakonika, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut sredinom 2006. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnositeljke ustavne žalbe sprovede istraga zbog osnovane sumnje da je izvršila navedeno krivično delo.

Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Čačku je 8. novembra 200 7. godine protiv podnositeljke ustavne žalbe (i još jednog lica zbog krivičnog dela oštećenje poverilaca iz člana 237. stav 1. Krivičnog zakonika) podiglo optužnicu.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku Kv. 402/07 od 8. aprila 2008. godine odbijeni su kao neosnovani prigovori okrivljenih i njihovih branilaca.

Opštinski sud u Čačku je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 5. januara 2009. godine doneo oslobađajuću presudu K. 793/07, koja je, u žalbenom postupku, 2. decembra 2009. godine ukinuta rešenjem Okružnog suda u Čačku Kž. 621/09 i predmet je vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Predmet se nakon izvršene reforme pravosuđa vodio pred Osnovnim sudom u Čačku i dobio je novi broj K. 824/10.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Čačku je redovno zakazivao glavni pretres. Glavni pretres je zakazivan 11 puta, od čega je održano osam puta . Glavni pretres nije održan tri puta, i to: 30. marta 2010. godine, usled nedolaska drugookrivljenog (koji je tokom postupka preminuo, te je u odnosu na njega presudom Osnovnog suda u Čačku K. 8807/10 od 16. novembra 2010. godine, koja je postala pravnosnažna 5. maja 2011. godine, optužba odbijena); 22. maja 2012. godine; 14. juna 2012. godine, jer je branilac podnositeljke ustavne žalbe tražio odlaganje.

Na održanom glavnom pretres u su saslušan i podnositeljka ustavne žalbe i drugookrivljeni, ispitan je veći broj svedoka, obavljen o je ekonomsko veštačenje (koji nalaz i mišljenje je 29. marta 2011. godine izdvojen i spisa, jer se nije mogao koristiti u postupku), pribavljena je pisana dokumentacija.

Osnovni sud u Čačku je nakon glavnog pretres a održanog 11. aprila 2012. godine spise predmeta dostavio Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku na razmatranje.

Osnovno javno tužilaštvo je nakon razmatranja spisa iste vratio sudu uz dopis od 17. aprila 2012. godine, navodeći da ostaje pri podignutoj optužnici i predlogu da se saslušaju predloženi svedoci - oštećeni (njih 173).

Opštinski sud u Čačku je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 15. avgusta 20 12. godine doneo oslobađajuću presudu K. 824/10. Okrivljena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je oslobođena od optužbe, jer tokom postupka nije dokazano da je izvršila krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. Krivičnog zakonika.

Protiv prvostepene presude žalbe su izjavili Osnovni javni tužilac u Čačku i podnositeljka ustavne žalbe, koja je predložila da se prvostepena presuda preinači, tako što će se ona osloboditi od optužbe, jer delo za koje je optužena nije krivično delo.

Apelacioni suda u Kragujevcu je 20. februara 2013. godine doneo ustavnom žalbom osporenu presudu Kž1. 116/13, kojom je izjavljene žalbe odbio kao neosnovane, a prvostepenu presud u potvrdio. Drugostepeni sud je u potpunosti prihvatio navode prvostepenog suda, ocenivši da je taj sud potpuno i pravilno utvrdio sve odlučne činjenice od kojih zavisi pravilna primena krivičnog zakona i za svoja činjenična i pravna utvrđenja dao jasne, logične i neprotivrečne razloge.

Iz odgovora Osnovnog suda u Čačku proizlazi da je tokom trajanja postupka podnositeljka ustavne žalbe tom sudu dostavljala „veliki broj podnesaka i dokumentacije“.

4. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od sredine 2006. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage postupak pokrenut, do 20. februara 201 3. godine kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 116/13 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak ukupno trajao šest godina i nešto više od sedam meseci .

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi da trajanje krivičnog postupka, koji se vodio protiv dva lica zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreb a poverenja i oštećenje poverilaca , a koji predmet optužbe je dva puta razmatran pred dve sudske instance, izlazi izvan okvira razumnog roka. Naime, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka pored samog vremenskog trajanja utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe. U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja navedenih krivičnih dela objektivno može smatrati složenim, imajući u vidu pre svega činjenična i pravna pitanja koja se tokom tog postupka moraju raspraviti, te saglasno tome, složenost dokaznog postupka koji je potrebno sprovesti, a koji je, u konkretnom slučaju, podrazumevao saslušanje većeg broja svedoka - oštećenih (173) i sprovođenje ekonomskog veštačenja. S druge strane, Ustavni sud je imao u vidu činjenicu da je podnositeljka ustavne žalbe, kojoj je kao okrivljenoj bilo u interesu da se postupak što pre okonča, dostavljala sudu veliki broj podnesaka i dokumentacije, što je imalo za posledicu dodatno usložavljanje predmeta, ali je u konačnom ishodu dovelo i do njenog oslobađanja od optužbe. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe u ovom delu, Ustavni sud je utvrdio i da je Opštinski sud u Čačku ročišta za glavni pretres redovno zakazivao, odnosno da se aktivno bavio predmetom , koji je, po oceni Suda, bio obiman. Stoga je Ustavni sud ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvene celine, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je kako dosadašnjoj praksi ovoga suda, tako i praksi Evropskog suda za ljudska prava.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

5. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na istaknutu povred u prava iz člana 33. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nije navela razloge, ni dokaze koji bi ukazivali da joj je povređeno posebno pravo okrivljenog. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, prema oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe u ovom delu zapravo se ukazuje na to da je podnositeljka ustavne žalbe trebalo da bude oslobođena, jer delo za koje je optužena nije krivično delo, a ne zbog nedostatka dokaza i u tom smislu se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni sud, a što Sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da čini.

Sledom iznetog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepovređivanja prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti