Ustavna žalba odbačena kao nedopuštena zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Milomira Pavlovića, ocenjujući da se navodi žalbe zasnivaju na pogrešnom tumačenju materijalnog prava i nezadovoljstvu ishodom postupka, a ne na stvarnim ustavnopravnim razlozima. Krivično delo se može izvršiti i od strane jednog lica.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4625/2010
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milomira Pavlovića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milomira Pavlovića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu K. 23/10 od 25. februara 2010. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.I 4345/10 od 15. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milomir Pavlović iz Kragujevca, preko punomoćnika Dragoljuba Joksimovića, advokata iz Kragujevca, podneo je Ustavnom sudu 27. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu K. 23/10 od 25. februara 2010. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.I 4345/10 od 15. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama člana 32. i člana 34. Ustava Republike Srbije.

Povredu prava iz člana 32. Ustava podnosilac zasniva na tvrdnji da sud nije pravilno odlučio o optužbi protiv njega, a tvrdnju o povredi prava iz člana 34. Ustava da je za postojanje bića krivičnog dela iz člana 50. Zakona o deviznom poslovanju, za čije izvršenje je oglašen krivim, potrebno da kao učesnici događaja postoje najmanje dva lica, što u konkretnom događaju nije slučaj, već postoji samo jedno lice koje je okrivljeno.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim presudama podnosilac ustavne žalbe, pravnosnažno oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela iz člana 50. tada važećeg Zakona o deviznom poslovanju („Službeni list SRJ“, br. 23/02 i 34/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05), a u vezi člana 30. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i još jednog krivičnog dela iz člana 50. Zakona o deviznom poslovanju i da mi je izrečena mu uslovna osuda.

4. Odredbama člana 50. Zakona o deviznom poslovanju, koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, bilo je propisano da ko kupuje od fizičkih lica i ko prodaje tim licima efektivni strani novac i čekove koji glase na stranu valutu i koji mogu biti unovčeni u stranoj valuti bez ovlašćenja Narodne banke Jugoslavije, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je pogrešno shvatanje podnosioca ustavne žalbe da predmetno krivično delo ne može izvšiti samo jedno lice.

5. Imajući u vidu izloženo, te činjenicu da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva zapravo na ličnom nezadovoljstvu ishodom krivičnog postupka koji je protiv njega vođen, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine zajemčenih prava na čiju povredu se poziva, potkrepljuju tvrdnje o učinjenoj povredi. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavna žalba odbačena kao nedopuštena zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti