Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu većine podnosilaca, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko osam godina. Dosuđena je naknada štete, dok je žalba za pojedine podnosioce odbačena ili odbijen zahtev za naknadu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J . B, R. S, S. J, Z. S, V. V, M. V, P. Ž, J. M, D. T, S. G, H. I, Z. Ć, D. S, G. P, M. Ž, D. U, V. K, Lj. K, D. K, R. G, D. T, S. M. i D. N, svih iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. B, R. S, S. J, Z. S, V. V, M. V, P. Ž, J. M, D. T, S. G, H. I, Z. Ć, D. S, G. P, M. Ž, D. U, R. G, D. T, S. M. i D. N. i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 40123/10 povređeno prav o navedenih podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba navedenih podnosilaca odbacuje.

2. Odbacuje se ustavna žalba V. K, Lj. K. i D. K. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 40123/10.

3. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe J. B, R. S, S. J, Z. S, V. V, M. V, P. Ž, D. T, H. I, Z. Ć, D. S, M. Ž, D. U, R. G, D. T, S. M. i D. N. na naknadu nematerijalne štete svakog u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

5. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe J. M, S. G. i G. P. za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. B. „i dr“, svi iz B, su 27. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika P. J, advokata iz B, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 40123/10.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda, punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe je podneskom od 23. septembra 2013. godine uredio ustavnu žalbu, označavajući kao podnosioce J. B, R. S, S. J, Z. S, V. V, M. V, P. Ž, J. M, D. T, S. G, H. I, Z. Ć, D. S, G. P, M. Ž, D. U, V. K, Lj. K, D. K, R. G, D. T, S. M. i D. N, sve iz B.

Podnosioci ustavne žalbe navode da predmetni izvršni postupak, u kome pokušavaju da na prinudan način ostvare potraživanja iz radnog odnosa utvrđena pravnosnažnom i izvršnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu, traje više od pet godina i da su povređena njihova navedena ustavna prava. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, naloži nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku i utvrdi podnosiocima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a odredbom stava 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 40123/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverioci J. B, R. S, S. J, Z. S, V. V, M. V, P. Ž, D. T, H. I, Z. Ć, D. S, M. Ž, D. U, R. G, D. T, S. M. i D. N, ovde podnosioci ustavne žalbe, su 26. septembra 2005. godine, zajedno sa ostalim poveriocima, podneli Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HK „K.“ a.d. „K.– M.“ d.o.o. iz B, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 808/03 od 23. juna 2003. godine, kojom je obavezan dužnik da isplati poveriocima odgovarajuće novčane iznose na ime zarade i regresa za godišnji odmor i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Predložili su da se izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika.

Izvršni poverioci su podneskom od 11. januara 2006. godine obavestili prvostepeni sud da je račun izvršnog dužnika u blokadi i predložili da se izvršenje sprovede isključivo popisom, procenom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika.

Prvostepeni sud je 18. januara 2006. godine doneo rešenje I. 952/05, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 105.500,00 dinara.

Sudski izvršitelj je 3. februara 2006. godine izašao na lice mesta i u zapisniku o popisu i proceni konstatovao da se direktor dužnika ne protivi popisu stvari, ali da dostavlja sudu kopiju zaključka Vlade Republike Srbije od 12. januara 2006. godine (kojim se usvaja Program konverzije u trajni ulog države za podnosioca zahteva HK „K.“ a.d. iz B.), te konstatuje da je dužniku dostavljeno rešenje o prinudnom izvršenju.

Postupajući po nalogu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, Agencija za privatizaciju je 20. aprila 2006. godine obavestila izvršni sud da se dužnik ne nalazi u postupku restrukturiranja.

Veći broj izvršnih poverilaca je tokom januara i februara 2008. godine povukao predlog za izvršenje, te je Četvrti opštinski sud u Beogradu rešenjem I. 952/05 od 25. marta 2008. godine obustavio prinudno izvršenje u odnosu na te poverioce.

Prvostepeni sud je rešenjem I. 952/05 od 26. juna 2008. godine ispravio rešenje od 25. marta 2008. godine u delu u kome je konstatovano da je izvršni poverilac H. I. povukla predlog za izvršenje.

Sudski izvršitelj je 28. avgusta 2008. godine izašao na lice mesta i u zapisniku o popisu i proceni konstatovao da nema pokretnih stvari izvršnog dužnika koje bi mogle da budu predmet popisa.

Punomoćnik izvršnih poverilaca, među kojima i podnosilaca ustavne žalbe, je 11. maja 2009. godine podneo prvostepenom sudu predlog za promenu sredstva izvršenja, tako što bi se odredilo izvršenje popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika u poslovnoj zgradi T. broj 4, sagrađenoj na k.p. 2915, KO Stari Grad, upisanoj u list nepokretnosti br. 1633, KO Stari Grad. Punomoćnik poverilaca je 3. juna 2009. godine podneo predlog za određivanje privremene mere kojom bi se izvršnom dužniku zabranilo da otuđi ili optereti navedenu nepokretnost.

Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva iz 2008. godine i Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, prinudno izvršenje u ovoj pravnoj stvari nastavljeno je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnim sudom, a predmet je dobio broj I. 40123/10.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 10. februara 2011. godine doneo rešenje I. 40123/10, kojim je odbacio kao neuredan predlog izvršnih poverilaca za promenu sredstva izvršenja, ističući da punomoćnik poverilaca nije postupio po nalogu suda kojim je tražio da dostavi dokaz da izvršni dužnik ima pravo svojine na nepokretnosti na koju se odnosi predlog za promenu sredstva izvršenja.

Izvršni poverioci su 12. aprila 2011. godine ponovo podneli prvostepenom sudu predlog za promenu sredstva izvršenja, tražeći da se izvršenje sprovede prodajom navedene nepokretnosti izvršnog dužnika.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 40123/10 od 13. jula 2011. godine odbio kao neosnovan predlog izvršnih poverilaca za promenu sredstva izvršenja, ističući da iz lista nepokretnosti br. 1633, KO Stari Grad, proizlazi da je vlasnik navedene nepokretnosti HK “K.“ a.d. iz B, poseban pravni subjekt u odnosu na izvršnog dužnika.

Na predlog punomoćnika izvršnih poverilaca, Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo zaključak I. 40123/10 od 27. januara 2012. godine, kojim je izmenio rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 952/05 od 18. januara 2006. godine, tako što je umesto izvršnog dužnika HK „K.“ a.d. „K.– M.“ d.o.o iz B, kao izvršnog dužnika označio njegovog pravnog sledbenika HK „K. a.d. „K .– S.“ d.o.o. iz B.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 40123/2010 od 15. marta 2013. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari u odnosu na poverioce M. P . i S. P, imajući u vidu da je punomoćnik poverilaca 5. marta 2013. godine obavestio izvršni sud da su preminuli navedeni poverioci.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 15. maja 2013. godine doneo rešenje I. 40123/10, kojim je nastavio postupak izvršenja u odnosu na izvršnog poverioca sada pok. M. P. i kao izvršnog poverioca označio njegovog pravnog sledbenika G. P, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Punomoćnik podnositeljki ustavne žalbe S. G. i J. M. je podnescima od 4. aprila i 9. jula 2013. godine tražio da se nastavi predmetni izvršni postupak, tako što će se iza pok. S. P. i pok. P. M. kao izvršni poverioci označiti njihovi naslednici, ovde podnositeljke. Prvostepeni sud je dopisom od 3. oktobra 2013. godine naložio punomoćniku navedenih podnositeljki da dostavi njihovo punomoćje za zastupanje u cilju odlučivanja o predlogu za nastavak postupka u odnosu na ove izvršne poverioce.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom (član 71. stav 1.); da će sudski izvršitelj, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima (član 72. stav 1.)..

Članom 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11) je propisano: da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, a ostalim odredbama tog zakona koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku (član 23. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe pokrenuli izvršni postupak 26. septembra 2005. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu i da ovo prinudno izvršenje još uvek nije okončano. S tim u vezi, Ustavni sud je imao u vidu da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 40123/10 od 15. maja 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe G. P, kao pravnom sledbeniku izvršnog poverioca sada pok. M. P, priznat status izvršnog poverioca u ovom predmetu. Stoga je Ustavni sud stao na stanovište da se, u odnosu na G. P, razumna dužina trajanja postupka ima ceniti od momenta pokretanja ovog prinudnog izvršenja. Budući da su podnositeljke ustavne žalbe S. G. i J. M. podnescima od 4. aprila i 9. jula 2013. godine tražile da se nastavi predmetni izvršni postupak u odnosu na njih kao pravnih sledbenika sada pok. izvršnih poverilaca S. P. i P. M. i da prvostepeni sud još nije doneo formalno rešenje kojim bi im priznao status izvršnih poverilaca u ovom predmetu, pred Ustavni sud se postavilo pitanje da li se u ovom prinudnom izvršenju odlučuje o pravima ovih lica, te da li S. G . i J. M. imaju aktivnu legitimaciju za podnošenje ustavne žalbe. Sama činjenica da su navedene podnositeljke ustavne žalbe dale izjave izvršnom sudu da stupaju na procesno mesto svojih pravnih prethodnika je, po oceni Ustavnog suda, dovoljna da im se prizna svojstvo izvršnih poverilaca u predmetnom izvršnom postupku. Samim tim, Ustavni sud nalazi da su podnositeljke ustavne žalbe S. G. i J. M. aktivno legitimisane za podnošenje ove ustavne žalbe i da se, u odnosu na njih, razumna dužina trajanja postupka ima ceniti od momenta pokretanja prinudnog izvršenja. Ustavni sud je ovakav pravni stav već zauzeo u predmetu Už-4687/2010 (odluka u ovoj ustavnopravnoj stvari je doneta 9. oktobra 2013. godine).

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka trajanja postupka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je zaključio da ovo prinudno izvršenje traje više od osam godina i da još uvek nije okončano. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje na to da predmet nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe kao stranki u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioce.

Ispitujući navedene kriterijume za ocenu o postojanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je našao da je izvršni sud u ovom predmetu trebalo da odluči o predlogu za izvršenje, a zatim o predlozima za promenu sredstva izvršenja i za određivanje privremene mere, te da sprovede izvršenje u skladu sa donetim rešenjem. Takva činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni i postojanje više izvršnih poverilaca koji su u istom predmetu pokušali da na prinudan način ostvare potraživanja iz radnog odnosa, po oceni Ustavnog suda, ne mogu predstavljati opravdane razloge za toliko dugo trajanje predmetnog izvršnog postupka.

Ustavni sud je takođe ocenio da je prinudno izvršenje presude u konkretnom slučaju nesumnjivo bilo od izuzetnog značaja za podnosioce ustavne žalbe, s obzirom na to da se radi o isplati neisplaćenih zarada i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje od strane izvršnog dužnika.

Ustavni sud je ocenio da je nedelotvorno postupanje nadležnih prvostepenih sudova prvenstveno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje ovog predmeta. Imajući u vidu prirodu i faze izvršnog postupka, Ustavni sud je zaključio da načelo hitnog postupanja koje je dominantno u ovoj vrsti građanskog postupka, podrazumeva ne samo obavezu suda da u zakonom propisanom roku odluči o predlogu za izvršenje, već i dužnost suda da u najkraćem mogućem roku preduzme druge procesne radnje u cilju sprovođenja izvršenja. S obzirom na to da je u ovom izvršnom postupku kao sredstvo izvršenja najpre predložena prodaja pokretnih stvari dužnika, Ustavni sud smatra da se navedeno načelo odnosi i na obavezu suda da hitno pozove izvršnog dužnika da plati iznos na ime duga, odnosno da što pre izvrši popis stvari u slučaju da dužnik ne postupi po nalogu i ne ispuni dobrovoljno obavezu. Budući da je sudski izvršitelj u ovom predmetu 28. avgusta 2008. godine konstatovao da ne postoje pokretne stvari izvršnog dužnika koje bi mogle biti predmet popisa i da su podnosioci ustavne žalbe nakon toga podneli predlog za promenu sredstva izvršenja, tražeći da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti dužnika, Ustavni sud nalazi da je izvršni sud u takvoj pravnoj situaciji dužan da hitno odluči o takvom predlogu. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo rešenje o prinudnom izvršenju nakon nepuna četiri meseca od dana podnošenja predloga za izvršenje i da u periodu od dve godine i sedam meseci (od 3. februara 2006. godine, kada je sudski izvršitelj dostavio izvršnom dužniku rešenje o izvršenju, do 28. avgusta 2008. godine, kada je sudski izvršitelj konstatovao da ne postoje pokretne stvari izvršnog dužnika koje bi mogle biti predmet popisa) nije preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršenja prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, te činjenicu da je Prvi osnovni sud u Beogradu odlučio o predlogu za promenu sredstva izvršenja tek nakon jedne godine i devet meseci od dana podnošenja predloga, Ustavni sud je zaključio da se takvo postupanje izvršnih sudova u ovom predmetu ne može smatrati efikasnim, u smislu odredaba člana 5. st. 1. i 2. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku i člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Iz tih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe J. B, R. S, S. J, Z. S, V. V, M. V, P. Ž, J. M, D. T, S. G, H. I, Z. Ć, D. S, G. P, M. Ž, D. U, R. G, D. T, S. M. i D. N. na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je u ovom delu usvojio ustavnu žalbu navedenih podnosilaca, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Navodi ustavne žalbe J. B, R. S, S. J, Z. S, V. V, M. V, P. Ž, J. M, D. T, S. G, H. I, Z. Ć, D. S, G. P, M. Ž, D. U, R. G, D. T, S. M. i D. N. o povredi prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava su, po oceni Ustavnog suda, ratione materiae nespojivi sa prirodom izvršnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu navedenih podnosilaca u ovom delu kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Razmatrajući pitanje dozvoljenosti ustavne žalbe u odnosu na podnosioce V. K, Lj. K. i D. K, Ustavni sud ukazuje da iz odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se u postupku u kome su doneti osporeni akti, odnosno preduzete osporene radnje, odlučivalo o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe. Ovo stoga što je samo takvim aktom, odnosno radnjom moglo doći do povrede ili uskraćivanja njihovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

S obzirom na to da se podnosioci ustavne žalbe V. K, Lj. K. i D. K. nisu ni obraćali izvršnom sudu da im prizna status izvršnih poverilaca niti podneli odgovarajuće dokaze da je potraživanje preneto na njih, u smislu odredbe člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (podnosioci ustavne žalbe V. K, Lj. K. i D. K. su Ustavnom sudu samo dostavili izvod iz matične knjige umrlih za njihovog pravnog prethodnika Ž. K, koji je imao status izvršnog poverioca u predmetnom izvršnom postupku), Ustavni sud je ocenio da u predmetnom izvršnom postupku nije odlučivano o pravima i obavezama navedenih podnosilaca i da je ustavna žalba tih lica nedozvoljena zbog nepostojanja stranačke legitimacije za njeno podnošenje. Iz tih razloga, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu navedenih podnosilaca , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe J. B, R. S, S. J, Z. S, V. V, M. V, P. Ž, D. T, H. I, Z. Ć, D. S, M. Ž, D. U, R. G, D. T, S. M. i D. N. zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Imajući u vidu da su podnosioci ustavne žalbe S. G, G. P. i J. M. tek 4. aprila, 15. maja i 9. jula 2013. godine stupili u predmetni izvršni postupak, Ustavni sud je odbio kao neosnovan zahtev navedenih podnosilaca za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 5. izreke.

Budući da još nije okončan predmetni izvršni postupak u kome će podnosioci J. B, R. S, S. J, Z. S, V. V, M. V, P. Ž, J. M, D. T, S. G, H. I, Z. Ć, D. S, G. P, M. Ž, D. U, R. G, D. T, S. M. i D. N. ostvariti svoja potraživanja utvrđena pravnosnažnom i izvršnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 808/03 od 23. juna 2003. godine, Ustavni sud je ocenio da je zahtev navedenih podnosilaca za naknadu materijalne štete preuranjen, te o istom nije odlučivao.

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti