Sudska praksa

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je devetogodišnje nesprovođenje izvršenja povredilo podnosiocu pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu. Naloženo je hitno okončanje postupka, dok je zahtev za naknadu štete odbačen kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milovana Matovića iz Požege, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milovana Matovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu I. 268/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Požegi da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milovan Matović iz Požege je 10. oktobra 2010. godine , preko punomoćnika, advokata Milunke Arsić iz Požege, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Požegi u predmetu I. 771/03.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je Opštinski sud u Požegi doneo rešenje I. 771/03 od 6. januara 2004. godine, kojim je usvojio njegov predlog i odredio prinudno izvršenje protiv izvršnog dužnika Stanoja Obradovića, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude kojom je dužnik obavezan da na ime duga isplati podnosiocu iznos od 1.300,00 DM u dinarskoj protivvrednosti. Navodi da su popisane pokretne stvari izvršnog dužnika radi prodaje i da prinudno izvršenje još nije sprovedeno, te da je podnosilac ustavne žalbe predložio izdavanje privremene mere zabrane prodaje stana izvršnog dužnika, o čemu prvostepeni sud nije odlučio. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i naloži Osnovnom sudu u Požegi da “postupi po rešenju I. 771/03 od 6. januara 2004. godine“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava, na čiji se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 99/11), koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine, izmenjen je i dopunjen član 85. Zakona, tako da je stavom 3. tog člana propisano da zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe.

Odredbom člana 40. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Na zahtev Ustavnog suda, v.f. predsednika Osnovnog suda u Požegi je 13. novembra 2012. godine dostavio na uvid spise predmeta I. 268/10 (predmet je dobio novi broj nakon formiranja nove mreže sudova) i odgovor na ustavnu žalbu, u kome je istakao sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za ocenu osnovanosti navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi njegovih ustavnih prava u ovom izvršnom postupku: da je izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Stojana Obradovića , a na osnovu pravnosnažne i izvršne pr esude Opštinskog suda u Požegi P. 1403/02 od 21. maja 2003. godine, te da je prvostepeni sud rešenjem I. 771/03 od 6. januara 2004. godine usvojio navedeni predlog i odredio da se izvršenje sprovede pr odajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je sudski izvršitelj 26. januara 2004. godine popisao pokretne stvari izvršnog dužnika i da je sudski veštak 2. februara 2004. godine dostavio prvostepenom sudu nalaz o vrednosti popisanih stvari; da je Opštinski sud u Požegi 12. maja 2004. godine doneo zaključak I. 771/03, kojim je zakazao za 26. maj 2004. godine prvo ročište za prodaju putem neposredne pogodbe između kupca sa jedne strane i službenog lica sa druge strane ; da je prvostepeni sud, na predlog izvršnog poverioca, zakazao za 16. septembar 2008. godine drugo ročište za prodaju popisanih pokretnih stvari koje nije održano, jer nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za prodaju, a naredno ročište zakazano za 23. oktobar 2008. godine nije održano, jer izvršni dužnik nije bio uredno obavešten; da je rešenjem Opštinskog suda u Požegi I. 771/03 od 25. septembra 2009. godine odbijen predlog izvršnog poverioca da se pokretne stvari izvršnog dužnika izuzmu iz njegove državine; da je rešenjem Osnovnog suda u Požegi od 21. februara 2011. godine naloženo sudskom izvršitelju da izađe na lice mesta i konstatuje stanje pokretnih stvari koje su predmet prodaje, a koje su bile na čuvanju kod poverioca i da nakon toga zakaže njihovu prodaju; da je Osnovni sud u Požegi doneo zaključak I. 268/10 od 25. maja 2011. godine, kojim je odredio prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika, i to neposrednom pogodbom između kupca i službenog lica, te je zakazao ročište za prodaju za 2. jun 2011. godine; da je na zapisniku od 2. juna 2011. godine konstatovano da nisu ispunjeni uslovi za održavanje ročišta za prodaju, pa je donet zaključak I. 268/10 od 17. oktobra 2011. godine, kojim je oglašena druga prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika putem usmenog i javnog nadmetanja i ročište za prodaju zakazano za 3. novembar 2011. godine; da je na zapisniku od 3. novembra 2011. godine konstatovano da se ročište odlaže, jer nisu ispunjeni uslovi za javnu prodaju, pa je naredno ročište zakazano za 28. decembar 2011. godine; da je na zapisniku od 28. decembra 2011. godine konstatovano da su ispunjeni uslovi za održavanje ročišta, da je zaključak o drugoj javnoj prodaji pokretnih stvari uredno dostavljen strankama, objavljen na oglasnoj tabli suda i veb-sajtu suda, te da nema zainteresovanih lica za kupovinu stvari i da je izvršni poverilac predložio da se popisane pokretne stvari dosude njemu za iznos od 10.000,00 dinara; da je Osnovni sud u Požegi doneo zaključak I. 268/10 od 9. januara 2012. godine, kojim je dodelio izvršnom poveriocu pokretne stvari izvršnog dužnika i našao da je poverilac namiren u visini od 27.135,00 dinara; da je izvršni poverilac predložio da se stavi van snage navedeni zaključak i da je rešenjem prvostepenog suda od 18. januara 2012. godine odbijen taj predlog; da je Osnovni sud u Požegi, odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, doneo rešenje Ipv (I). 51/12 od 27. februara 2012. godine kojim je preinačio prvostepeno rešenje tako što je odbacio kao nedozvoljen navedeni predlog poverioca; da je izvršni poverilac 21. juna 2012. godine podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenog drugostepenog rešenja i da je poverilac 27. juna 2012. godine tražio od prvostepenog suda da odluči o predlogu za izdavanje privremene mere koji je podnet još 28. novembra 2003. godine, te da rešenje o privremenoj meri dostavi Službi za katastar nepokretnosti radi zabeležbe zabrane; da je izvršni poverilac, imajući u vidu da se predlog za izdavanje privremene mere nije nalazio u spisima predmeta, ponovo dostavio predlog 5. jula 2012. godine; da je prvostepeni sud 11. jula 2012. godine zatražio od Policijske stanice u Požegi tačnu adresu izvršnog dužnika kako bi mu se moglo uredno dostaviti rešenje suda ; da je navedeni upravni organ 6. avgusta 2012. godine obavestio sud da je proverom na terenu utvrdio da izvršni dužnik živi u Obrenovcu u Zdravkovićevoj ulici br. 8.

4. Ispitujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 28. juna 2003. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Požegi i da prinudno izvršenje još nije okončano.

S druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog izvršnog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj izvršni postupak traje već devet godina i pet meseci, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu prirodu izvršnog postupka u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, Ustavni sud nalazi da, i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, enormno dugo trajanje ovog izvršnog postupka ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Uzimajući u obzir sadržinu odgovora na ustavnu žalbu, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Požegi i Osnovni sud u Požegi u ovom izvršnom postupku nisu postupali u skladu sa načelom hitnosti i da je nedelotvorno postupanje izvršnih sudova presudno uticalo na nerazumno dugo trajanje ovog postupka .

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu I. 268/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Takođe, Ustavni sud smatra da navedeni propust sudova da sprovedu izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu dužem od devet godina, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravnosnažnom parničnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti presudu "Vlahović protiv Srbije" od 16. decembra 2008. godine). Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, garantovanog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Požegi da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe tek 26. oktobra 2012. godine postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede navedenih ustavnih prava , Ustavni sud je odbacio zahtev kao neblagovremen, u smislu odredaba člana 85. stav 3. i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

6. Sledom rečenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu