Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca, izjavljenu protiv rešenja kojima je odbačen njegov zahtev za sprovođenje istrage protiv više sudija i tužilaca. Pravo na pravično suđenje ne štiti interes oštećenog da krivično goni treća lica.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. juli 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stanka Milojevića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Ki. 294/10 od 27. septembra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 857/10 od 18. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanko Milojević iz Aleksinca, podneo je Ustavnom sudu 27. oktobra 2010. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Ki. 294/10 od 27. septembra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 857/10 od 18. oktobra 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je podneta protiv pojedinačnog akta državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojim se odlučuje o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi neko od Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je rešenjem Višeg suda u Nišu Ki. 294/10 od 27. septembra 2010. godine odbačen zahtev za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet dana 26. avgusta 2010. godine protiv više osumnjičenih lica B. P, B. S, J. P, V. P, N. S, S. M, B. K. i S. B, zbog krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije, tužioca i zamenika javnog tužioca iz člana 360. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ i krivičnog dela nesavesni rad u službi iz člana 361. KZ kao neuredan, kao i da je odbačen zahtev za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca podnet dana 26. avgusta protiv osumnjičenih I. J, D. N. i Z. K. zbog krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije, tužioca i zamenika javnog tužioca iz člana 360. KZ, krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ i krivičnog dela nesavesni rad u službi iz člana 361. KZ, jer nije podnet od strane ovlašćenog tužioca; da je rešenjem Višeg suda u Nišu Kv. 857/10 od 18. oktobra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Ki. 294/10 od 27. septembra 2010. godine

4. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe obraća ovom sudu u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom predmetu u kome su doneta osporena rešenja. Prema oceni Ustavnog suda, tvrdnje sadržane u ustavnoj žalbi se, u suštini zasnivaju na tome da podnosilac ustavne žalbe nije zadovoljan odlukom krivičnog suda o njegovom zahtevu za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih lica, jer je, po njegovom mišljenju bilo mesta kako sprovođenju istrage, tako i utvrđivanju krivične odgovornosti osumnjičenih.

Ustavni sud je podnosiocu povodom ranije podnošenih ustavnih žalbi već više puta ukazao i detaljno obrazložio iz kojih razloga se privatni tužilac i oštećeni kao tužilac ne mogu pozivati na to da li je pojedinačnim aktom kojim nije prihvaćen njihov zahtev za sprovođenje istrage podnet protiv određenog lica, povređeno pravo na pravično suđenje (videti Rešenje Už- 1725/2010 i Rešenje Už-1316/2010).

Polazeći od ranije iznetih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ratione materiae nespojiva sa Ustavom utvrđenom sadržinom označenog prava.

5. Ustavni sud je takođe ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknutih povreda načela zabrane diskriminacije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i prava na suđenje u razumnom roku, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na pravično suđenje i na očekivanju podnosioca da će protiv osumnjičenih lica biti vođen krivični postupak i da će oni biti i osuđeni. S tim u vezi Ustavni sud i ovog puta ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

6. Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge za povredu označenih ustavnih načela i prava, već samo ističe svoj interes da lica protiv kojih je podneo zahtev za sprovođenje istrage budu krivičnopravno procesuirana, a potom i osuđena u krivičnom postupku, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti