Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava u pritvorskom predmetu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora, nalazeći da su sudovi dali relevantne i dovoljne razloge. U preostalom delu, žalba protiv ranijih rešenja i optužnice odbačena je kao neblagovremena, nedozvoljena i zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jasminka Stepića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Jasminka Stepića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kr.Po3. 5/10 od 15. septembra 201 0. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž 2.Po3. 22/10 od 24. septembra 201 0. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jasminko Stepić iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 27. oktobra 201 0. godine, preko punomoćnika Dragiše Vukašinovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja istražnog sudije Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki.Po3. 63/10 od 18. maja 2010. godine, rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv. 3354/10 od 17. juna 2010. godine , rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje K r.Po3. 4/10 od 11. avgusta 2010. godine , rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kr.Po3. 5/10 od 15. septembra 2010. godine , rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2.Po3. 22/10 od 24. septembra 2010. godine, rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv. 5118/10 od 7. oktobra 2010. godine i optužnice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt.Vtk. 36/10 od 4. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, čl. 30. i 31. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da postupajući sudovi nisu dali jasne razloge zbog kojih je prema njemu pritvor određen i produžavan, odnosno da se oslanjaju na težinu krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, a ne na subjektivne razloge za pritvor; da nije jasno zbog kog od dva krivična dela koja mu se stavljaju na teret mu je pritvor produžen, odnosno, koje će krivično delo ponoviti; da je nejasno koje su to okolnosti koje u međusobnoj povezanosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi ukoliko bi bio pušten na slobodu mogao ponoviti krivično delo; da su dati razlozi za produženje pritvora značajni prilikom presuđenja za odmeravanje kazne, a ne i prilikom donošenja rešenja kojim se odlučuje o pritvoru; da iz nalaza i mišljenje veštaka neuropsihijatra i kliničkog psihologa proizlazi da kod podnosioca nema seksualne devijantnosti, psihopatološkog poremećaja, ni zavisnsti od alkohola ; da nisu data valjana obrazloženja za produženje pritvora, kao i da nadležni sud nije postupao sa naročitom hitnošću.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje I Su. 1/11-171 od 30. maja 201 1. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Više javno tužilaštvo u Beogradu je 18. maja 2010. godine podnelo Višem sudu u Beogradu-Posebno odeljenje zahtev za sprovođenje istrage Kt.Vtk. 36/10 protiv podnosioca ustavne žalbe zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 3. u vezi sa stavom 2. u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. Krivičnog zakonika .

Istražni sudija je 18. maja 2010. godine doneo rešenje Ki.Po3. 63/10 kojim je odredio da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio navedena krivična dela.

Nakon sprovedene istrage, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 4. oktobra 2010. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu za navedena krivična dela i predmet je u Višem sudu u Beogradu-Posebno odeljenje zaveden pod brojem K.Po3. 68/10.

Branilac okrivljenog Jasminka Stepića, ovde podnosioca ustavne žalbe, se 22. oktobra 2010. godine odrekao prigovora protiv optužnice, nakon čega je ista stupila na pravnu snagu.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (27. oktobar 201 0. godine) nalazio u pritvoru pet meseci i deset dana , računajući od 17. maja 201 0. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki. Po3. 63/10 od 18. maja 2010. godine , na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžavan tokom istražnog postupka, po ostom zakonskom osnovu, rešenjima Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv. 3354/10 od 17. juna 2010. godine, Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kr.Po3. 4/10 od 11. avgusta 2010. godine i Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kr.Po3. 5/10 od 15. septembra 2010. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kr.Po3. 5/10 od 15. septembra 2010. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem istog suda Kž2.Po3. 22/10 od 24. septembra 2010. godine, je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki.Po3. 63/10 od 18. maja 2010. godine određeno sprovođenje istrage protiv Jasminka Stepića zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 3. u vezi sa stavom 2. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika i krivično delo prikazivanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. Krivičnog zakonika; da po oceni Apelacionog suda u Beogradu iz spisa predmeta proizilazi osnovana sumnja da je okrivljeni Jasminko Stepić izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, i to tako što je neutvrđenog dana aprila meseca podstrekao S.J. da iskoristi dete (koje mu je inače unuka) za proizvodnju slika pornografske sadržine, te da je okrivljeni 17. maja 2010. godine u memoriji svog mobilnog telefona posedovao slike pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica, te imajući u vidu i količinu fotografija i video zapisa za koje postoji osnovana sumnja da je posedovao, a što je sve pronađeno u memoriji njihovih mobilnih telefona, koji su od njega oduzeti , i to 34 fotografije i 2 video zapisa pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica; da imajući u vidu radnje izvršenja krivičnog dela za koje postoji osnovana sumnja da ih je okrivljeni izvršio, odnosno da je okrivljeni podstrekavao S.J. da svoju unuku iskoristi za proizvodnju slika pornografske sadržine, a s obzirom na posledice koje mogu biti dalekosežne po maloletnu oštećenu, pre svega uzevši u obzir poseban vid zaštite maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku, te uzimajući u obzir i brojnost fotografija i video zapisa, to sve navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni ukoliko bi bio pušten na slobodu mogao ponoviti, odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela, zbog čega i dalje stoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru u smislu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP.

Nakon podizanja optužnice, a pre njenog stupanja na pravnu snagu, pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv. 5118/10 od 7. oktobra 2010. godine po istom zakonskom osnovu. Branilac podnosioca ustavne žalbe je 22. oktobra 2010. godine povukao žalbu od 18. oktobra 2010. godine, izjavljenu protiv navedenog rešenja.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu , da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) , koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, kao i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da u će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 144. ZKP, koje su takođe od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari , propisano je: da se na osnovu rešenja istražnog sudije, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode i da se posle tog roka okrivljeni može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora (stav 1.); da se pritvor po odluci veća (član 24. stav 6) može produžiti najviše za dva meseca i da je protiv rešenja veća dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.); da ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca i da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.); da ako se do isteka rokova iz st. 2. i 3. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu (stav 4.); da ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, a u optužnici nije stavljen predlog da se pusti na slobodu, veće iz stava 1. ovog člana će po službenoj dužnosti, u roku od tri dana od dana prijema optužnice, ispitati da li još postoje razlozi za pritvor i doneti rešenje o produženju ili ukidanju pritvora i da žalba protiv ovog rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (član 269. stav 2.).

U skladu sa članom 401. stav 1. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.

5. U odnosu na istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 30. stav 1, člana 31. i člana 33. stav 6. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Apelacionog suda u Beogradu Kr.Po3. 5/10 od 15. septembra 2010. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž 2.Po3. 22/10 od 24. septembra 2010. godine nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koje se pozvao.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor predhodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru. Stoga Sud nalazi da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava zajemčenog članom 30. stav 1. Ustava, već da za ocenu navoda ustavne žalbe mogu biti relevantne samo odredbe člana 31. Ustava.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 1. Ustava.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kr.Po3. 5/10 od 15. septembra 2010. godine (koje je potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2.Po3. 22/10 od 24. septembra 2010. godine) pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, koja propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će , pored ostalog, ponoviti krivično delo. Postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti delo, sudovi cene u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica vezanih za okrivljenog, što treba da dovede do zaključka o ispunjenosti navedenog zakonskog razloga za određivanje ili produženje pritvora.

U konkretnom slučaju, osporena rešenja o produženju pritvora su doneta u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se može produžiti pritvor i dati su detaljni razlozi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru. Nadležni sud je u osporenom prvostepenom rešenju Kr.Po3. 5/10 od 15. septembra 2010. godine obrazložio postojanje navedenog razloga za produženje pritvora podnosioc u ustavne žalbe. Postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će podnosilac ustavne žalbe ponoviti delo, po ovom osnovu je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo, pored ostalog, i time da „postoji osnovana sumnja da je podstrekavao S.J. da svoju unuku iskoristi za proizvodnju slika pornografske sadržine, a s obzirom na posledice koje mogu biti dalekosežne po maloletnu oštećenu, pre svega uzevši u obzir poseban vid zaštite maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku, te uzimajući u obzir i brojnost fotografija i video zapisa, to sve navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni ukoliko bi bio pušten na slobodu mogao ponoviti, odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela, zbog čega i dalje stoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru u smislu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP“. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje veoma složen zbog kompleksnosti činjeničnih pitanja koja nadležni prvostepeni sud treba da raspravi i oceni, te na osnovu kojih potom treba da donese odluku. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak protiv podnosioca je trajao nešto više od pet meseci, za koje vreme je sprovedena istraga i podignuta optužnica koja je stupila na pravnu snagu. Stoga ni navodi podnosioca ustavne žalbe da sud nije postupao sa naročitom hitnošću i da se razlozi kojima se obrazlaže produženje pritvora u osporenim rešenjima ponavljaju, u konkretnom slučaju, nije od značaja za drugačiju odluku Suda.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je nadležni sud sa primerenom hitnošću vodio postupak, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću. Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na osporena rešenja Višeg suda u Beogradu Ki.Po3. 63/10 od 18. maja 2010. godine, Višeg suda u Beogradu Kv. 3354/10 od 17. juna 2010. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kr.Po3. 4/10 od 11. avgusta 2010. godine , Ustavni sud je utvrdio da je rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kr.Po3. 5/10 od 15. septembra 2010. godine branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, primio 20. septembra 2010. godine, iz čega proizlazi da su do tog datuma najkasnije podnosilac i njegov branilac primili prethodno navedena rešenja kojima je pritvor produžavan. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 27. oktobra 201 0. godine, a da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, Ustavni sud je u odnosu na navedene akte ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv. 5118/10 od 7. oktobra 2010. godine, Ustavni sud je iz odgovora Višeg suda u Beogradu I Su. 1/11-123 od 29. aprila 2011. godine utvrdio da je branilac okrivljenog, ovde punomoćnik podnosioca ustavne žalbe , 22. oktobra 2010. godine povukao žalbu koju je protiv navedenog rešenja izjavio 18. oktobra 1010. godine. Polazeći od iznetog, kao i činjenice da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sud u nije iskoristio Zakonikom o krivičnom postupku propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud utvrdio da u ovom delu ustavne žalbe nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Konačno, Ustavni sud je utvrdio da optužnica Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt.Vtk. 36/10 od 4. oktobra 2010. godine, kao pojedinačni akt protiv koga je izjavljena ustavna žalba, nije akt koji se može osporavati ustavnom žalbom, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, te da stoga takođe ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

Stoga je Ustavni sud u navedenim del ovima, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač . 2) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava u pritvorskom predmetu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti