Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Višeg prekršajnog suda. Navodi žalbe svode se na osporavanje činjeničnog stanja i primene prava, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, već predstavlja zahtev za preispitivanje odluke kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Nedeljkovića iz Odžaka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Nedeljkovića izjavljena protiv presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 21244/10 od 13. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Nedeljković iz Odžaka podneo je Ustavnom sudu 26. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 21244/10 od 13. jula 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe, najpre, opisuje tok prekršajnog postupka pred Prekršajnim sudom u Somboru - Odeljenje u Odžacima u predmetu Pr. 3302/10, koji je, po mišljenju podnosioca, svoju presudu od 30. marta 2010. godine zasnovao na nepravilno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, ne izvodeći predložene dokaze, niti dajući priliku podnosiocu ustavne žalbe, kao okrivljenom, da prisustvuje ispitivanju svedoka, postavlja im pitanja, predlaže suočenje i predlaže nove dokaze, što je imalo za posledicu pogrešenu primenu materijalnog prava prilikom utvrđivanja prekršajne odgovornosti podnosioca. Podnosilac, dalje, navodi da je, odlučujući o njegovoj žalbi na ovu presudu, Viši prekršajni sud u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu, kao drugostepeni sud, propustio da ceni njegove žalbene navode koju su sadržali, već navedene propuste prvostepenog suda. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi presudu Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 21244/10 od 13. jula 2010. godine i predmet vrati tome sudu na ponovno odlučivanje. Takođe, predlaže odlaganje izvršenja pravnosnažne i izvršene presude Prekršajnog suda u Somboru - Odeljenje u Odžacima Pr. 3302/10 od 30. marta 2010. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak o ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Prekršajnog suda u Somboru - Odeljenje u Odžacima Pr. 3302/10 od 30. marta 2010. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 16.000,00 dinara i da mu je istovremeno izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom ''B'' kategorije u trajanju od četiri meseci, zbog učinjenog prekršaja iz člana 226. stav 1. tačka 28) u vezi sa stavom 3. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni list SFRJ", br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91, "Službeni list SRJ", br. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96 i 3/02 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05).

Osporenom presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 21244/10 od 13. jula 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca i potvrđena presuda Prekršajnog suda u Somboru - Odeljenje u Odžacima Pr. 3302/10 od 30. marta 2010. godine, kao pravilna i na zakonu zasnovana. U obrazloženju osporene presude navodi se da je u prvostepenoj presudi činjenično stanje pravilno utvrđeno i ocenjeno, kao i da je materijalno pravo pravilno primenjeno, a drugostepeni sud se u svojoj odluci detaljno izjasnio o svim žalbenim navodima okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, nalazeći da su neosnovani. Pored ostalog, vezano za navode okrivljenog-žalioca da mu je povređeno pravo odbrane s obzirom da nije bio prisutan prilikom davanja iskaza svedoka M.R. i D.K, drugostepeni sud je ocenio da to nije bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke prvostepenog suda, budući da usmeni pretres tokom prvostepenog postupka nije ni određivan, te da sud nije imao zakonsku obavezu da prilikom saslušanja svedoka pozove i okrivljenog da prisustvuje istom, zbog čega i nema bitne povrede postupka pred prvostepenim sudom iz člana 234. stav 2. Zakona o prekršajima na koju ukazuje okrivljeni. Takođe, drugostepeni sud je našao da je činjenično stanje u postupku pred prvostepenim sudom u potpunosti utvrđeno, s obzirom na to da je taj sud "u potpunosti i pravilno i u dovoljnoj meri izveo sve potrebne dokaze, tako da je neosnovan navod iznet u žalbi da je u dokaznom postupku trebalo izvršiti procesnu radnju suočenja okrivljenog i svedoka M.R. i D.K i izvršiti medicinsko veštačenje u pogledu stepena alkoholisanosti okrivljenog", a imajući u vidu pravilno utvrđene odlučne činjenice iz iskaza okrivljenog datog na zapisniku o ispitivanju okrivljenog pred prvostepenim sudijom za prekršaje, iskaza svedoka M.R. i D.K, zapisnika o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode sa skicom lica mesta, kao i analize alkohola u krvi Zdravstvenog centra iz Sombora.

4. Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09) (u daljem tekstu: ZOP) propisano je: sud ocenjuje dokaze po slobodnom uverenju (član 84. stav 1.); koje će činjenice uzeti kao dokazane, sud odlučuje na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupaka (član 84. stav 2.); pre donošenja odluke, okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom (član 85. stav 1.); u prekršajnom postupku okrivljeni mora već na prvom ispitivanju biti obavešten o prekršaju za koji se tereti i o osnovama optužbe, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona ne sprovodi bez ispitivanja okrivljenog (član 85. stav 2.); okrivljeni ima pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviđena ovim zakonom (član 108. stav 2.); okrivljeni se saslušava po pravilu usmeno (član 175. stav 1): prilikom saslušanja okrivljenom će se omogućiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga trete i da iznese činjenice koje mu služe za odbranu (član 175. stav 4.); okrivljeni može biti suočen sa svedokom i sa drugim saokrivljenim ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica i ako se to neslaganje ne može na drugi način otkloniti (član 179. stav 1.); bitna povreda odredaba prekršajnog postupka postoji i ako sudija, odnosno službeno lice u toku prekršajnog postupka ili prilikom donošenja odluke nije primenio ili je pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekršajnog postupka povredio pravo odbrane, a to je uticalo ili moglo uticati na zakonito ili pravlno donošenje odluke (član 234. stav 2.).

5. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u prekršajnom postupku vođenom protiv podnosioca ustavne žalbe, kao okrivljenog, koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom, povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz 32. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe nije naveo argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom prekršajnom postupku došlo do povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava, jer se suština navoda podnosioca odnosi na njegovo pogrešno tumačenje zakonskih odredaba o pravu na odbranu okrivljenog, načinu saslušanja okrivljenog i svedoka, ovlašćenju suda da slobodno ceni dokaze, kao i da ceni procesnopravnu situaciju u kojoj bi vršio suočenje okrivljenog sa svedocima ili prihvatao dokazne predloge okrivljenog.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U postupku po ustavnoj žalbi ne vrši se kontrola ocene dokaza ili primene zakona od strane redovnih sudova, osim ako dokazi nisu cenjeni očigledno na štetu stranke koja je podnela ustavnu žalbu, odnosno ako nije uočljiva greška u tumačenju prava zasnovana na načelno netačnom gledištu koje je od značaja za ostvarivanje i zaštitu nekog ljudskog prava i ima posebnu težinu u svom materijalnom značenju za konkretan pravni slučaj. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da je Viši prekršajni sud u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, ceneći sve žalbene navode okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa se takvo obrazloženje ne može smatrati proizvoljnim.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava podnosioca ustavne žalbe, osim što je nezadovoljan ishodom prekršajnog postupka u kome je oglašen krivim i kažnjen, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti