Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nedostatka advokatskog zastupanja
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojima su odbačeni zahtevi za preispitivanje sudske odluke. Razlog odbacivanja je što zahteve nije podneo advokat, kako to propisuje Zakon o upravnim sporovima, što ne predstavlja povredu ustavnih prava.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-4639/2010
12.07.2011.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorice Mišić iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Zorice Mišić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uvp. 27/10 od 2. septembra 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 174/10 od 2. septembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Zorica Mišić iz Niša je 27. oktobra 2010. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uvp. 27/10 od 2. septembra 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 174/10 od 2. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije, prava na pravnu ličnost iz člana 37. Ustava i „prava na preispitivanje sudske odluke“ iz člana 145. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi da su osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uvp. 27/10 od 2. septembra 2010. godine i Uzp. 174/10 od 2. septembra 2010. godine „pravno neutemeljena i neodrživa“ i da podnositeljka ustavne žalbe „nema novac da pravnu zaštitu poveri advokatu“.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem Uvp. 27/10 od 2. septembra 2010. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev Zorice Mišić, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za preispitivanje sudske odluke – presude Vrhovnog suda Srbije U. 739/07 od 23. avgusta 2007. godine, jer nije bio izjavljen od strane advokata. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahtev za preispitivanje sudske odluke u premetnom postupku nije ni bilo moguće podneti, jer nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odnosno zahtev je podnet protiv presude koju je doneo Vrhovni sud Srbije.
Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 174/10 od 2. septembra 2010. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 10U. 333/10 od 25. juna 2010. godine, jer nije bio izjavljen od strane advokata. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud je i u ovom predmetu ocenio da zahtev za preispitivanje sudske odluke u premetnom postupku nije ni bilo moguće podneti, jer nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.
4. Odredbama člana 49. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 119/09) je propisano: da protiv pravosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (stav 1.); da se zahtev može podneti u slučaju kada je to zakonom predviđeno, u slučaju kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba (stav 2.); da zahtev može da se podnese zbog povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta ili povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari (stav 3.).
Odredbom člana 50. stav 2. istog zakona je propisano da kada je stranka fizičko lice, zahtev se predaje preko punomoćnika iz reda advokata.
Odredbom člana 53. stav 1. ovog zakona je propisano da će nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice Vrhovni kasacioni sud odbaciti kao nedozvoljen.
Iz navedenih zakonskih odredaba sledi da Zakon o upravnim sporovima kao jedan od uslova za podnošenje zahteva za preispitivanje sudske odluke propisuje da zahtev koji podnosi fizičko lice mora da bude podnet od strane punomoćnika koji je advokat, kao i da je posledica podnošenja zahteva od strane neovlašćenog lica njegovo odbacivanje.
5. Polazeći od navedenih odredaba Zakona o upravnim sporovima i činjenice koju ne spori ni podnositeljka ustavne žalbe – da zahteve za preispitivanje sudske odluke nije ponela preko punomoćnika koji je advokat, već lično, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
Sa druge strane, Ustavni sud ocenjuje da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge ni za tvrdnje da su osporenim aktima povređena jemstva sadržana u odredbama člana 37. Ustava kojima se utvrđuje da: svako lice ima pravnu sposobnost (stav 1.), da lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama i da punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina (stav 2.), te da su slobodni izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece (stav 3.). Ovo iz razloga što se prema stavu Ustavnog suda, propisivanjem obaveze da stranku koja je fizičko lice prilikom podnošenja zahteva za preispitivanje sudske odluke zastupa punomoćnik koji je advokat, ne povređuje niti umanjuje pravna sposobnost stranke, već se naprotiv na ovaj način obezbeđuje zaštita prava stranaka pred najvišim sudom u Republici koji zahteva neophodno stručno znanje i iskustvo, jer se u tom postupku isključivo raspravlja o pravnim pitanjima.
Konačno, Ustavni sud ukazuje da odredba člana 145. Ustava ne sadrži jemstvo nijednog ljudskog prav ili slobode, već predstavlja jedno od načela sudske vlasti u Republici.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.
6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević
Slični dokumenti
- Už 5289/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nepostojanja povrede prava
- Už 6036/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo
- Už 5352/2011: Odluka Ustavnog suda o blagovremenosti zahteva za preispitivanje sudske odluke
- Už 4162/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neosnovanosti
- Už 4454/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti i neblagovremenosti u upravnom sporu
- Už 3324/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neutemeljenosti navoda
- Už 5326/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u upravnom postupku