Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u izvršnim postupcima

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u dva izvršna postupka. Zbog neefikasnog postupanja sudova i neizvršenja pravnosnažnih presuda, dosuđena je naknada materijalne i nematerijalne štete podnositeljki.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, mr Tomislav Stojković, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorice Videnović iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorice Videnović i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Nišu I. 9242/09, a koji je okončan u predmetu Osnovnog suda u Lebanu I. 4405/12, povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Zorice Videnović i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Nišu I. 133/09, a koji je okončan u predmetu Osnovnog suda u Lebanu I. 5392/12, povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 133/09 od 15. januara 2009. godine i I. 9242/09 od 3. decembra 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuje se ustavna žalba Zorice Videnović izjavljena protiv rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 133/09 od 15. januara 2009. godine i I. 9242/09 od 3. decembra 2009. godine, potvrde Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 1712/12 od 30. jula 2012. godine i rešenja Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 1618/11 od 3. novembra 2011. godine i IPV(I). 592/11 od 21. decembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zorica Videnović iz Niša podnela je, 19. januara 2012. godine, preko punomoćnika Ćire Stamenkovića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koja je dopunjena podneskom od 10. decembra 2014. godine, protiv rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 133/09 od 15. januara 2009. godine i I. 9242/09 od 3. decembra 2009. godine, potvrde Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 1712/12 od 30. jula 2012. godine, rešenja Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 1618/11 od 3. novembra 2011. godine i IPV(I). 592/11 od 21. decembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Nišu I. 9242/09, a koji je okončan u predmetu Osnovnog suda u Lebanu I. 4405/12 i u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Nišu I. 133/09, a koji je okončan u predmetu Osnovnog suda u Lebanu I. 5392/12.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava. Podnositeljka ustavne žalbe je tražila naknadu nematerijalne i materijalne štete i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u više spisa predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

I

I.1. Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 13005/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 9242/09) utvrđeno je:

Izvršni poverilac Zorica Videnović, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 1. decembra 2009. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Nišu, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 3242/07 od 2. juna 2009. godine, protiv izvršnog dužnika privrednog društva „Nitex“ d.o.o. iz Niša, radi namirenja novčanog potraživanja na ime neisplaćene zarade, naknade za regres i doprinosa i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 9242/09 od 3. decembra 2009. godine odredio predloženo izvršenje.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Nišu I. 13005/10.

Osnovni sud u Nišu je rešenjem I. 13005/10 od 5. decembra 2011. godine zastao sa postupkom izvršenja i odredio da će zastoj trajati šest meseci od dana donošenja ovog rešenja. U obrazloženju rešenja je navedeno da je Odlukom Agencije za privatizaciju 10-1097/10-60/02 od 10. maja 2010. godine pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, te je iz tog razloga odlučeno kao u izreci.

Osnovni sud u Nišu je od 11. septembra 2012. godine dostavio spise predmeta Osnovnom sudu u Leskovcu – Sudska jedinica Lebane, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

I.2. Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 1680/11 utvrđeno je:

Izvršni poverilac Zorica Videnović, ovde podnositeljka ustavne žalbe, samoinicijativno je podnela 31. maja 2011. godine podnesak označen kao predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu, protiv izvršnog dužnika privrednog društva „Nitex“ d.o.o. iz Niša, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 3242/07 od 2. juna 2009. godine, radi namirenja novčanog potraživanja i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. U predlogu za izvršenje, izvršni poverilac je navela da je Opštinski sud u Nišu rešenjem I. 9242/09 od 3. decembra 2009. godine odredio izvršenje i to na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, a kako nije bilo moguće sprovesti izvršenje na opisan način, izvršni poverilac je predložila promenu sredstva izvršenja, tako što će se izvršenje dalje sprovesti na nepokretnostima izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu je osporenim rešenjem I. 1618/11 (tačan broj 1680/11) od 3. novembra 2011. godine odbio predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe i odredio da se spisi predmeta dostave Osnovnom sudu u Nišu na dalje postupanje, jer se osnovni predmet I. 9242/09 vodi kod tog suda. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da se ne može usvojiti predlog za izvršenje, jer su izvršni poverioci M.N. i I. N. pre nje podneli predloge za upis založnog prava i po njihovim predlozima je zasnovano založno pravo na predmetnim nepokretnostima.

Osnovni sud u Leskovcu je osporenim rešenjem IPV(I). 592/11 od 21. decembra 2011. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrdio rešenje sudije pojedinca.

I.3. Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 4405/12 utvrđeno je:

Kada je Osnovni sud u Nišu dostavio spise predmeta Osnovnom sudu u Leskovcu – Sudskoj jedinici u Lebanu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, pred tim sudom formiran je novi predmet I. 4405/12. U navedenom predmetu se nalazi službena beleška u kojoj je konstatovano da je po ovom predmetu postupano zajedno sa svim predmetima u kojima je izvršni dužnik „Nitex“ d.o.o, a jedinstveni postupak je vođen u predmetu I. 1763/11; da je u tom predmetu izvršen popis i procena pokretnih stvari i da je izvršni poverilac namirena u iznosu od 8.000,00 dinara (25. decembra 2012. godine i 7. avgusta 2013. godine).

Osnovni sud u Lebanu je rešenjem I. 4405/12 od 3. juna 2014. godine prekinuo postupak izvršenja, zbog otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 19/13 od 17. septembra 2013. godine.

II

II.1. Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 12413/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 133/09) utvrđeno je:

Izvršni poverilac Zorica Videnović, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 12. januara 2009. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Nišu, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 844/07 od 27. maja 2008. godine, protiv izvršnog dužnika privrednog društva „Nitex“ d.o.o. iz Niša, radi namirenja novčanog potraživanja na ime neisplaćene razlike otpremnine, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 133/09 od 15. januara 2009. godine odredio predloženo izvršenje.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Nišu I. 12413/10.

Osnovni sud u Nišu je rešenjem I. 12413/10 od 24. aprila 2012. godine zastao sa postupkom izvršenja i odredio da će zastoj trajati šest meseci od dana donošenja ovog rešenja. U obrazloženju rešenja je navedeno da je Odlukom Agencije za privatizaciju 10-1097/10-60/02 od 10. maja 2010. godine pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, te je iz tog razloga odlučeno kao u izreci.

Osnovni sud u Nišu je 22. oktobra 2012. godine dostavio spise predmeta Osnovnom sudu u Leskovcu – Sudskoj jedinici u Lebanu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

II.2. Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu – Sudskoj jedinici u Lebanu I. 1712/11 utvrđeno je:

Izvršni poverilac Zorica Videnović, ovde podnositeljka ustavne žalbe, samoinicijativno je podnela 1. juna 2011. godine podnesak označen kao predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 844/07 od 27. maja 2008. godine, protiv izvršnog dužnika privrednog društva „Nitex“ d.o.o. iz Niša, radi namirenja novčanog potraživanja, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. U navedenom podnesku (predlogu za izvršenje) izvršni poverilac je navela da je Opštinski sud u Nišu rešenjem I. 133/09 od 15. januara 2009. godine odredio izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, a kako nije bilo moguće sprovesti izvršenje na opisan način, izvršni poverilac je predložila promenu sredstva izvršenja, tako što će se izvršenje dalje sprovesti na nepokretnim stvarima izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu je osporenim rešenjem I. 1618/11 (tačan broj je 1680/11) od 3. novembra 2011. godine odbio predlog za izvršenje izvršnog poverioca i odredio da se spisi predmeta dostave Osnovnom sudu u Nišu na dalje postupanje, jer se osnovni predmet I. 9242/09 vodi kod tog suda. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da se ne može usvojiti predlog za izvršenje, jer su izvršni poverioci M.N. i I. N. pre nje podneli predloge za upis založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika i po njihovim predlozima je zasnovano založno pravo na predmetnim nepokretnostima.

Osnovni sud u Leskovcu je osporenim rešenjem IPV(I). 592/11 od 21. decembra 2011. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrdio rešenje sudije pojedinca.

II.3. Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica Lebane I. 5392/12 utvrđeno je:

Kada je Osnovni sud u Nišu dostavio spise predmeta Osnovnom sudu u Leskovcu – Sudskoj jedinici u Lebanu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, pred tim sudom je formiran poseban predmet I. 5392/12. U navedenom predmetu se nalazi službena beleška u kojoj je konstatovano: da je po ovom predmetu postupano zajedno sa svim predmetima u kojima je izvršni dužnik „Nitex“ d.o.o, a jedinstveni postupak je vođen u predmetu Osnovnog suda u Lebanu I. 1763/11; da je u tom predmetu izvršen popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika i da je izvršni poverilac Zorica Videnović namirena u iznosu od 8.000,00 dinara (25. decembra 2012. godine i 7. avgusta 2013. godine).

Osnovni sud u Lebanu je rešenjem I. 5392/12 od 25. marta 2014. godine prekinuo postupak izvršenja, zbog otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 19/13 od 17. septembra 2013. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 5. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme pokretanja izvršnih postupaka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – US), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan. Odredbom člana 9. stav 5. istog zakona je propisano da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa.

5. Kada je reč o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da su se u konkretnom slučaju vodila dva različita izvršna postupka radi namirenja potraživanja podnositeljke ustavne žalbe. Prvi izvršni postupak se vodio radi namirenja novčanog potraživanja podnositeljke iz izvršne isprave - pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 3242/07 od 2. juna 2009. godine, u predmetu Opštinskog suda u Nišu I. 9242/09, a koji je okončan u predmetu Osnovnog suda u Lebanu I. 4405/12. Drugi izvršni postupak se vodio radi namirenja podnositeljkinog novčanog potraživanja iz izvršne isprave - pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 844/07 od 27. maja 2008. godine, u predmetu Opštinskog suda u Nišu I. 133/09, a koji je okončan u predmetu Osnovnog suda u Lebanu I. 5392/12.

Izvršni postupak, kao posebna vrsta sudskog postupka, predstavlja jedinstvenu celinu i pokreće se podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se zaključenjem ili obustavom izvršenja. U konkretnom slučaju, kada se radi o prvom izvršnom postupku, podnositeljka ustavne žalbe je 1. decembra 2009. godine podnela predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Nišu u predmetu I. 9242/09, a Osnovni sud u Lebanu je doneo rešenje I. 4405/12 o prekidu izvršnog postupka zbog otvaranja stečaja koje ima pravno dejstvo obustave izvršenja, 3. juna 2014. godine. Kada se radi o drugom izvršnom postupku, podnositeljka ustavne žalbe je 12. januara 2009. godine podnela predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Nišu u predmetu I. 133/09, a Osnovni sud u Lebanu je doneo rešenje I. 5392/12 o prekidu izvršnog postupka zbog otvaranja stečaja koje ima pravno dejstvo obustave izvršenja, 25. marta 2014. godine.

Međitim, Ustavni sud nalazi da je za utvrđenje povrede navedenog ustavnog prava u postupku izvršenja od značaja ne samo formalni trenutak okončavanja ove vrste postupka, već i kada je suštinski prestalo pravo izvršnog poverioca da ostvaruje svoje potraživanje u postupku izvršenja. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da je razlog za obustavu izvršenja, u smislu člana 93. stav 2. Zakona o stečaju, nastao 17. septembra 2013. godine, kada je doneto rešenje Privrednog suda u Nišu St. 19/13 o otvaranju stečaja nad izvršnim dužnikom . Od trenutka otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom, po samom Zakonu o stečaju, prestala je obaveza izvršnog suda da dalje sprovodi radnje izvršenja (ostala je samo formalna obaveza da donese rešenje o obustavi izvršenja), i time je istovremeno prestalo zakonsko pravo podnositeljke ustavne žalbe da namiruje svoje potraživanje u postupku izvršenja. Rešenje o obustavi izvršenja zbog stečaja predstavlja samo formalizaciju zakonske posledice i tim aktom se konstatuje procesno stanje koje je već ustanovljeno po samom zakonu. Samim tim, donošenje rešenja o prekidu postupka zbog otvaranja stečaja nakon devet meseci od otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom, predstavlja formalni propust suda, ali to nije u nikakvoj vezi sa ostvarivanjem potraživanja podnositeljke ustavne žalbe.

Dakle, vremenski period koji se može suštinski posmatrati u kontekstu povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju jeste period od tri godine i devet meseci za prvi izvršni postupak, odnosno period od četiri godine i osam meseci za drugi izvršni postupak.

Navedeno trajanje izvršnih postupaka, samo po sebi, može ukazivati da nisu okončani u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, te je Sud i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje izvršnog postupka.

Ustavni sud nalazi da izvršni postupak koji predstavlja završnu fazu u ostvarivanju subjektivnih građanskih prava i koji nije kontradiktoran postupak, po pravilu, isključuje postojanje složenih činjeničnih i pravnih pitanja, što se odnosi i na ovaj slučaj.

Ustavni sud dalje nalazi da je podnositeljka ustavne žalbe kao izvršni poverilac imala nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da ostvari svoja novčana potraživanja iz radnog odnosa. Interes izvršnog poverioca se inače podudara sa osnovnim ciljem izvršnog postupka, a to je da se potraživanje izvršnog poverioca namiri efikasno i u razumnom roku.

Kada je reč o postupanju izvršnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da u navedenim izvršnim postupcima nije sprovedena radnja izvršenja. Ustavni sud ocenjuje da je Osnovni sud u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu neosnovanim odbijanjem podnositeljkinih predloga za promenu sredstva izvršenja, tako što bi se izvršenje dalje sprovelo na nepokretnostima izvršnog dužnika, sprečio podnositeljku da namiri svoje potraživanje u celini odnosno u većem procentu.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u postupku izvršenja koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Nišu I. 9242/09, a koji je okončan u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 4405/12 i u predmetu izvršenja koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Nišu I. 133/09, a koji je okončan u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 5392/12, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ceneći istaknutu povredu prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, pošao od svog stava da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudskih odluka kojima je potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine). Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima Kačapor i dr. protiv Srbije i Burdov protiv Rusije ).

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, a 22. oktobra 2013. godine i presudu u istom predmetu, u kojima je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni ili društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama.

Sledom izloženog, u situaciji kada podnositeljka ustavne žalbe nije u celini naplatila potraživanje u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 133/09 od 15. januara 2009. godine i I. 9242/09 od 3. decembra 2009. godine, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava, te imajući u vidu da je izvršni dužnik (sada stečajni dužnik) pravno lice sa većinskim društvenim kapitalom, potvrđuje da je u izvršnom postupku povređeno i njeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tač. 1. i 2. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno ukupnu dužinu trajanja predmetnih izvršnih postupaka, konstatovanu odgovornost izvršnog suda. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog i neefikasnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Razmatrajući zahtev za naknadu materijalne štete, a imajući u vidu stav Evropskog suda za ljudska prava u navedenoj presudi Marinković protiv Srbije, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 18. stav 3. Ustava, uvažio praksu toga suda, kao međunarodne institucije za zaštitu ljudskih prava, te na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 133/09 od 15. januara 2009. godine i I. 9242/09 od 3. decembra 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine, koja je objavljena na internet stranici www.ustavni.sud.rs, kao i Odluku Už-11100/2013 od 23. decembra 2015. godine).

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome su osporena rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 133/09 od 15. januara 2009. godine i I. 9242/09 od 3. decembra 2009. godine, kao i potvrda Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 1712/12 od 30. jula 2012. godine, Ustavni sud ukazuje da su osporena rešenja doneta u korist podnositeljke, te ona nema pravni interes da osporava navedene akte, dok potvrda ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, a za formalno osporavanje rešenja Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 1618/11 (tačan broj 1680/11) od 3. novembra 2011. godine i IPV(I). 592/11 od 21. decembra 2011. godine, podnositeljka ustavne žalbe nije dala bilo kakve razloge. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, rešavajući kao u tački 4. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić